Дејан Томић: Квебек, каменчић у канадској чизми
Огромна пространства Канаде представљају неицрпан сан за многе које управо у тој федералној држави желе да остваре своје снове о бољем животу. Ипак и тој просперитерној и демократичној змељи, непрегледних и помало хладних предела налази се и једна федерална јединца која је желела да своју срећу нађе изван Канде. Та федрална јединица је франкофилски Квебек који је два пута 1980. а нарочито 1995. би надомак победе и лаганоф хода ка незавиности. Канада је два пута била пред расцепом али је 1995. унизала Квебек, који је за сада још увек федерална јединица федралне Канаде.
Квебек се налази на тероторији Сверне Америке и у оквиру федералне Канаде. Још од 1867. ужива статус федералне јединице у оквиру Канаде, провинције са огормним спектром самосталности и пренетих надлежности. Провинција је највећа у Канади и друга по броју становника, и налази се у самом врху по богатству и развоју у држави. Наизглед је идентична као и друге канадске провинције осим у једној круцијалној чињеници, већина становништа говори францким језиком као матерњим језик. Осталих 9 поривнција и 3 засебене територије на северу, су са већинским енглеским језиком који је и званичан језик. Управо је језичка разлика изнедрила посебност Квебека у односу на друге Канађане и нови идентитет који одудара од слике о Канади, сањој земљи имиграната.
Квебек је пре доласка европских дођаша био отаџбина индијанских племена која су слободно живела на својој земљи. Када су дођоши решили да од простране земље начине своју домовину, индијанска племена била су отерана са својих огњишта у затворену простор свом постојања, у резервате. Њихову земљи преузели су дођоши из Европи, највише Енглези и Французи, иако прве насеобине праве још и Викинзни. Прве француске насеобионе праве Жан Картје 1564. када се јављају први обриси постајања Нове Француске. Током деценија је колонија расла а седиште свој утицаја су поставили у граду Квебеку. Међутим крај француске власти долази након пораза у Седмогодишњем рату Енглеске и Француске када се из Версаја одричу појединих колонија, међу које је спадао и Квебек. Након Париског мира отпочиње енглеска управа над Квебек која ће потрајати све до 1867. када се јавља нови појам на картама Канада.
Рат за незавиност америчких колонија су здушно помагали франкофански Квебечани, те су они након доласка енглеских пушака постали Ирци америчког континента. Лишавани су верских права и слобода, бивали су без позиција у државној управи и под метом огромни пореза и десетка за протестанску цркву. Када је блог рефорским снага 1837. понудио решење и упсотављање демократије у Квебеку, званични Лондон је послао оружане трупе које су поубијале борце за демократију, тиме је Лондон понизио Квебечане. То је довело да сеобе као оближнем САД-у док је у тадашњој уједињој Канади енглески језик постао званчан језика, иако је њима говорило мање од 43% становника. Услед страха од будућих револта и повећања франкофонске већине Лондон креће у политичко сузбијање француског утицаја у уједињеној Канади. Створена је 1867. Канадска федерација а франкофони су подељени у две провинције Квебек и Онтарио, у другој ће деценијска асимилација дати огормен резултате док у првој неће. Каменчић у федралној чизми Канаде је био неуморни дух Квебечана који су трпели сву осионост англофона током наредних деценија. Истинска осећања Квебачена су се показала 1914. када они уместо у канадске јединице одлази у француску војску да се боре против кајезерових хорди зла и ужаса. Тада је Квебек ушао у рат због Француске а остатак Канаде због Енглеске.
Бурне 1960-те године су одредиле каснију судбину федералне Канаде. Тада долази до повећаних националних заноса у Квебеку, који је дуго трпео осионост Отаве и англофонског утицаја. Те деценије у полиитчки живот Квебека улази два човека, Жак Паризо и Жан Кретјен, први је био суверениста а други проканадски федералиста. Њихове личности долазе у окршај већ 1980. када се по први пут у Квебеку одржава реферндум. Реферндуму је претходила победе Квебечанске партије на изборима 1976. и изгласавање провинцијског закона о заштити францукој језика а потом 1977. и до проглашења франсукој језика јединим званичним језиком у провинцији. Рефереднум 1980. био је рефереднум о конфедралним односима између Квебека са једне и остатка федералне Канаде са друге стране. Резултат реферндума је обрадовао обе стране. Отава је била задовљна порпашћу конфедралне опције на реферндуму а Квебек град је био задовољан да су Квбечани по први пут одличивали о својој судбини, и свом држабноправном статусу у Канди.
Конфедерална опција је добила 40,55% док је су прокандски гласови добили 50,46% и тиме победили конфедралисте. Међутим конфедралисти односно суверенисти су били победници, по први пут су одржали реферднум и владали су Квебеком независно од воље Отаве. То је довело до јачање новог духа Кбебечана и специфичног развоја другачијег идентитета у односу на Канаду. Након победе федралисти су унизили суверенисте новим изменама федралног Устава 1982. које провинцијална Скупштина није ратификовала. Миран Квебек се ипак пробуди 1994. када на власт долази суверениста Паризо који објаљује план о незавиносом Квебеку. Коинциденцијом судбине предеседник федралне владе Канде је био Квебечанин. Кретјен. Паризо је оптуживао Кретјена за издају и страх од референдума.
Паризо је покренуо опсежну дипломатску игру око будућег референдума и око места Квебека у новој геополитици света. Интезивно је убеђивао Француска да је у њеном интересу франкофонска држава у Северној Америци, а слично је говорио у посетама франкофонским државама Африке. Крајем 1994. један од утицајних суверениста Лусијан Бушар је доживо несрећу, након које му је ампутирана лева нога. Његов повратак у Парламент и стојање приликом свог провг говора у фебруару 1995. доживљено је као несаломиви дух Квебека. Касније те године 12. јула је потписан споратум о будуећм реферднуму. Суверенистички блок под утицајем либерала је изабрао доста конфузно питање. „Да ли сте за суверн и независтан Квебек, са правом о будућем уређњеу политичких и привредних односа са Канадом?“ То питање је изавало је бес Кретјена који је решио да победио суверенисте на рефереднуму заказаном за 30.10. 1995.
Почетак кампање је био погодан за проканадски блок који је водио у анкетама. Међутим друге седмице кампање суверенисти за шефа своје кампање изабрали Бушара, а председниk Владе Квебека Паризон је решио да не буде централна фигура кампање за опцију „ДА“. Избором Бушара, који је прешивео трагичну емпомпеју живота, је дирнула срца Квебечана а наредна анкета је показала да опција „ДА“ има 43% а опција „НЕ“ свега 38%. Био је то аларм, аларм за проканадски блок и федралну владу Кретјена. Његово учешће у кампањи је многе суверенисте револтирало, а исмејавање Квебека од стране Канада је претсало. Разлог је био евидентан страх од распада федералне Канаде, чији је монарх још увек била енглеска краљица Елизабета Друга.
Улога САД-а била је пасивна током првих седмица кампање, али је амерички конзулат у Монтреалу слао депеше који се била све осим редовним дипломатских извештаја. Кретјен се уздао у подршку ратнохушкачког председника САД-а Била Клинтона, који је у почетку ћутао. Ипак последње недеље кампање је проговорио да би била штета да Канада нестане или да се она смањи. Ову флагранто кршење реферндуском процеса је био тек почетак. Преко 50,000 имиграната је добило, одлуком Отаве, канадске папире и право гласа у Квебеку. Парисон је изјавио да је до убацивање додатних гласова прокандском блоку. Поред тога федерални медији су развијали и етничке страхе међу староседеоцима, да ће нова држава Квебек укинути њихова права. Индијанско племе на северу Квебека, Крија тражило је да у случају отцепљења Квебека и они отцепе своје области и припоје их Канди. Племе Мохока је отпочело портест непослушности који је подржаван из Отаве. Неколико дана пре референдума је Отава, противзаконито организовала скуп у Монтрелу, где је авионима и аутобусима доведено преко 50,000 Канађана да подрже проканадски блок. Након тога је Кретјен у директном обраћању нацији запретио да независтан Квебек неће опсати.
Реферднумски дан је протекао мирно са великом одазивом бирача. Многи су до касно остајали у редовима како би искористили своје право и одлучили о судбини Квебека. Током изборне вечери изгледало је да је опција „ДА“ победила што је изазвало крајње пристастрасно извештавање федералних медија. Међутим како се стизали гласови из Монтреала резултат је био 50% – 50%. Нешто после 22 часа било је јасно да је Квебек остао у Канади са резулатом за оцпију суверености „ДА“ од 49,50% и проканадском опцијом „НЕ“ од 50,50%. Ниска победа проканадске опције је револтирала Парисона који је упутио стравичну изјаву. „Нас 60% франкофона је гласало за Квебек. Наредни пут биће нас преко 65%. Овај резултат су одлучиле две ствари новац и етничке мањине“.
Де Гол је узвикуно „Живео слободан Квебек“ и тиме отпочео борбу суверениста за самосталним Квебеком. Након 1995. та борба је спласнула услед реферднумског пораза, под прилично недемократским условима. Након реферндума Паризон је поднео оставку а Кретјен је извршио освету на суверенистима. Устављена су нова прабила по којима будући рефеднум као и правила одређује Отава. Устовљена је и идеја „јаче федралне власти над Квебеком“. Ипак је жеља Квебачана од 49,50% за државом натерала Канаду да изврпи неке измене. Донета 2006. одлука да су Квебечани нација, то су суверенисти оценили као исмејавање јер је нација= држава, а они своју државу Квебек за сада још увек немају. Квебек је и даље каменчић у федралној чизми Канаде, и питање када ће бити нови рефереднум..
ДЕЈАН ТОМИЋ
НАРОДНИ ФРОНТ
