ПРОГРАМ

 ПРОГРАМ ”НАРОДНОГ ФРОНТА”

  • ДЕМОКРАТИЈА
  1. примена непосредне, делиберативне и партицпаторне демократије на свим нивоима власти,
  2. ефикасна и непосредна контрола државних органа и јавних предузећа од стране грађана, као и електронска контрола у реалном времену,
  3. унапређење свих облика изражавања воље грађана коришћењем савремених електронских уређаја и електронске идентификације, као елемената директне демократије,
  4. максимална либерализација спровођења референдума, петиције и народне иницијативе и техничко унапређење процеса (електронски систем),
  5. јачање децентрализације, локалне самоуправе, а нарочито месних заједница као основних јединица локалне самоуправе,
  6. радикална департизација и детајкунизација политичких процеса.
  • ЕКОНОМИЈА
  1. економска сувереност, нарочито успостава монетарне власти као основног прерогатива државе,
  2. формирање инвестиционе банке ради финансирања домаће производње и пољопривреде,
  3. економска политика у најбољем интересу друштвене заједнице и развоја, а не крупног капитала,
  4. унапређење и ослањање на домаћу производњу, ресурсе, знање и способност,
  5. максимална могућа заштита домаће производње у постојећем геополитичком окружењу и правилима глобалне економије,
  6. потпуна равноправност приватне, задружне, државне и друштвене својине у привреди, заустављање даљих приватизација,
  7. подстицање приватне иницијативе и државни програми помоћи новооснованим предузећима;
  8. протеривање политичких партија и интересних лобија из јавних и државних предузећа и стављање истих под контролу запослених и грађана,
  9. враћање државе и локалних самоуправа у привредне делатности од стратешког значаја, директно (кроз формирање посебних друштвених предузећа под контролом радника, друштвене или локалне заједнице) или индиректно кроз активност државних агенција које стручним саветима, успоставом спољно-трговинских веза, праћењем тржишта или предлагањем мера обезбеђују ефикасну производњу и пласман домаћих производа,
  10. доследна заштита тржишта као уређеног поља размене и здраве конкуренције, борба против монопола, шпекулативног капитала и увозничког лобија,
  11. платни промет вратити под контролу државне институције (по узору на СДК) која би директно наплаћивала порез при свакој трансакцији,
  12. прогресивно опорезивање, пореске олакшице на производе и услуге од посебног значаја за развој друштва, економије и инфраструктуре,
  13. строга контрола банкарског сектора и опорезивање екстра-профита,
  14. јачање задругарства, нарочито у пољопривреди,
  15. државни подстицај, максимално унапређење и заштита развоја и примене обновљивих извора енергије и нових технологија као вид борбе против енергетске зависности земље и заштите животне средине,
  16. домаћу пољопривреду, софтверску и хардверску индустрију третирати као привредну делатност од посебног, стратешког значаја,
  17. потпуна забрана увоза и најоштрија борба против ГМО хране и усева; подстицање органске, пољопривредне производње,
  18. ревизија свих приватизација и њихово поништавање у случају доказаних злоупотреба или изигравања Закона,
  19. државна и друштвена контрола стратешких ресурса (руде, вода, шуме, државних обрадивих површина) и њихова забрана отуђења и продаје, а закуп, коришћење и концесија искључиво кроз паралелну контролу Народне скупштине и локалне самоуправе.
  • ДРЖАВНА ПОЛИТИКА И УПРАВА
  1. бескомпромисна борба против колонијализације и потчињености, а за независност, сувереност и територијални интегритет Републике Србије,
  2. проблем Косова и Метохије третирати као замрзнути конфликт, а директним мерама подизати економски, материјални, културни и цивилизацијски квалитет живота српских заједница, јачањем њихове безбедности и територијалне одрживости,
  3. активна политика несврставања у ниједан војни блок,
  4. прихватање само оних цивилизацијских вредности, решења и стандарда Европске уније који су у интересу народа Србије, њене економије и потреба друштва,
  5. о даљој интеграцији у структуре Европске уније одмах повести отворену, јавну расправу и расписати референдум,
  6. залагање за активну и дубинску регионалну интеграцију под геслом ”Балкан – балканским народима”,
  7. увођење двостепене децентрализације на нивоу Републике, без преклапања надлежности,
  8. финансирање локалних самоуправа директно из буџета,
  9. укидање готово свих “регулаторних агенција“ формираних после 2000. године,
  10. реинтеграција свих “независних тела“ у политички процес и демократску контролу (као данас нпр. Народне банке Србије, Заштитника грађана или РЕМ)
  11. дигитализација управне делатности и међусобна повезаност свих органа у јединствен електронски систем државне управе чиме се унапређује рад и ефикасност, а грађанима омогућава брзо остваривање права само са личном картом,
  12. забрана истовременог вршења државне / јавне функције и избора на функцију у политичкој партији,
  13. пореска полиција добија инструменте силе под управом министарства финансија и парламентарном контролом, у пореским управама морају да раде и специјализовани јавни тужиоци,
  14. централизација пореске управе тако да сви инспектори и администратори имају ингеренције на територији целе Републике за сва правна лица, али и могућност директне контроле рада својих колега,
  15. промена (допуна) члана 305. Кривичног законика – “Угрожавање независности“ – онај ко изврши радњу неуставног стављања у положај потчињености или зависности од друге државе, иностраног привредног субјекта, међународне организације или војног пакта казниће се затвором од 20 година, а кривично дело НЕ ЗАСТАРЕВА; сва лица која су испуњавали налоге и поступали по неуставним правним актима – неће моћи да раде у државној управи и правосуђу.
  • ИЗБОРНИ СИСТЕМ
  1. мешовити изборни систем и успостављање одговорности у политички процес :
    1. свака општина (и градска општина) по правилу бира по једног посланика по двокружном, већинском систему (гласање за личност, а не за страначку листу) – тиме се добија око 200 посланика,
    2. по пропорционалном систему бира се 50 посланика са природним цензусом (нешто испод 2%),
    3. мандати посланика изабраних по већинском систему припадају посланику, а по пропорционалном носиоцима листа,
    4. свака листа или кандидат, пре избора, објављује елаборат о својој програмској платформи током следећег мандата који је обавезујући,
    5. неутемељена изборна обећања и неоправдано одступање од програмског елабората се кривично-правно третира као тешка превара, одговорни сносе кривичну, материјалну и политичку одговорност,
    6. забрањује се политички маркетинг (рекламе, постери и плаћени термини) као вид детајкунизације политичког процеса,
    7. избори за локалну самоуправу спроводе се већинским системом по месним заједницама,
    8. националне заједнице имају гарантовани број посланика (позитивна дискриминација), а сваки припадник може да гласа или за мањинску листу или републичку.
  2. увођење института опозива посланика (уз услов да се за гласање за опозив одазове 35% уписаних бирача),
  3. посланик у својој изборној јединици има канцеларију ради непосредног контакта са изборном базом,
  4. Републичку изборну комисију сачињавају нестраначке личности које бира парламент двотрећинском већином, велика овлашћења у припреми и спровођењу изборног процеса, нарочито контроле бирачких спискова, страначког представљања јавности, као и јавне комуникације и медија
  • СЛОБОДА МЕДИЈА
  1. информација је јавно добро, а благовремено и истинито јављање и обавештавање грађанства, као и јавна, слободна расправа је темељ демократског поретка и народне суверености и системски је заштићено,
  2. јавна реч и критика је слободна, цензура забрањена; либерализација оснивања свих врста медија, нарочито радио-станица; поред информативне, сви медији морају имати и културно-образовну улогу и обзиром на удео тог садржаја и пореска ослобођења (порески разреди),
  3. контрола новца у свим медијима; комерцијалним медијима власничка структура и извор финансирања мора бити транспарентно приказано; свако тајно финансирање медија сматра се корупцијом; забрана медијских монопола – како на тржишту, тако и посредно преузимање путем контроле оглашавања; подстицање оснивања комерцијалних медија у својини грађана у форми отворених акционарских друштава,
  4. новинарство је организовано као четврта грана власти, независно и самостално од осталих грана власти, али функционално повезано у јединствену целину; новинарство је стуб демократског поретка и појмовно одвојено и неспојиво од индустрије забаве, маркетинга, служби за односе са јавношћу, лобирања, рекламе и пропаганде;
  5. новинарска професија се третира као делатност од посебног друштвеног значаја,
  6. Новинарска комора и Високи савет информисања су јавна тела са овлашћењима државне власти који обезбеђују и штите систем информисања, плурализма и расправне демократије,
  7. Новинарска комора је аутономна организација свих лиценцираних новинара у Републици; одузима и додељује лиценце и одређује критеријуме за њено давање; прописује новинарска правила струке и  етике и стара се о њеној примени и заштити у јавном животу; Високом савету информисања предлаже мере ради унапређења и заштите система информисања; Новинарска комора се састоји од скупштине свих новинара која своја овлашћења врши преко управног и надзорног одбора (чији састав се одређује коцком) и образовањем стручних комисија,
  8. Високи савет информисања је тело састављено од одређеног броја, непосредно изабраних  грађана, које се стара за ефикасну примену уставног поретка из домена информисања; прати и санкционише злоупотребе (изриче опомене и новчане казне) у штампаним и електронским медијима; одлучује о додели и одузимању радио и ТВ фреквенција, како на националном нивоу, тако и на регионалном и локалном; одређује о посебном опорезовању шунда и кича и тзв. посебних медија; образује стручна тела ради испуњења својих надлежности.
  9. ШТАМПАНИ (писани) МЕДИЈИ су новине, часописи и интернет портали, и деле се на опште-друштвене и посебне :
    1. опште-друштвени медији су ослобођени пореза обзиром на степен новинарске професионалности и етичности, удела ауторског и пренесеног садржаја, жанровске разноврсности односно удела културно, уметничког, образовног и дечијег садржаја, праћење физичке културе, екологије, здравог начина живота и сл., веродостојности пренесених информација и утицаја оглашивача на уређивачку политику;
    2. посебни медији су опорезована (више или мање – разреди) издања типа булеварске или жуте штампе (углавном преношење непроверених информација, доминација забавних и сензационалистичких садржаја, присуство шунда и кича, без аутентичних ауторских садржаја) који морају имати видљиву ознаку.
  10. ЕЛЕКТРОНСКИ МЕДИЈИ деле се на :
  1. јавни сервис – јединствена мрежа националног, регионалних и локалних јавних сервиса повезаних по систему дописништва; финансирање из буџета (републичког, регионалног, општинског) уз контролу Високог савета информисања; кадровска политика под контролом Новинарске коморе,
  2. емитери носиоца власти – Влада и Народна скупштина имају своју политичку и дебатну телевизију и радио (директан пренос седница скупштина преноси радио); враћање сателитске државне ТВ и државне новинске агенције (по узору на некадашњи ТАНЈУГ),
  3. емитери цивилног сектора – посебан медиј који заједнички уређују удружења грађана, ванпарламентарне политичке организације, професионална удружења и асоцијације; свака група има свој термин (обзиром на значај и гледаност) који користи потпуно самостално.
  4. комерцијални емитери – у приватној својини и деловање по тржишним принципима.
  • ЉУДСКА И СОЦИЈАЛНА ПРАВА И СЛОБОДЕ
  1. бескомпромисна и оштра борба против корупције, организовање специјалне полиције за борбу против високе корупције, која ће активно да делује (тзв. провокативним радом) и која одговара искључиво Републичком јавном тужиоцу,
  2. доношење новог закона о раду у циљу ефикасне заштите радника и послодаваца по стандардима из европских радно-правих прописа и европсим конвенцијама и конвенцијама Међународе организације рада; укидање прекаријата и максимално ограничење лизинга радне снаге,
  3. оснивање специјализованих, радно-правних судова,
  4. реорганизација радничких синдиката у циљу враћања синдиката под контролу радника; територијално организовање синдиката; сви послодавци у Републици издвајају средства у посебан и јединствен синдикални фонд одакле се финансирају синдикати обзиром на величину чланства; имовину тзв. Самосталног синдиката и другу имовину стечену у СФРЈ (средствима свих радика) национализовати и ставити га у јединствени синдикални имовински фонд који ће бити стављен на располагање свим синдикатима,
  5. увођење Заштитника грађана (омбудсмана ) за поједине јавне области : здравство, просвету, правосуђе, управу, органе гоњења (полиција и ОЈТ), заштите потрошача, контрола тржишта, за банкарско-финансијски сектор, јавна предузећа, и омбудсмана за локалну самоуправу којег именује  локална самоуправа.
  6. рад свих заштитника грађана координира Републички заштитник грађана којег поставља већина у Скупштини; остале заштитнике грађана не поставља власт, већ скупштинска опозиција (полазећи од правног аксиома да контролисани и контролор не може да буде исто лице), односно посланици који су гласали против избора владе,
  7. Заштитник грађана има најшира овлашћења – покретање кривичних, парничних и дисциплинских поступака, захтев за отклањање неправилности и незаконитости, приступ свим медијима, посланичко питање, покретање анкетних одбора и јавно обраћање свакој институцији и политичком субјекту у Републици,
  8. реформа полиције, увести републичку и локалну полицију; полиција користи камере у саобраћајном и патролном раду, а снимање полиције је обавеза институције независне од МУП-а,
  9. темељна реформа правосуђа :
  10. формирање  аутономне Судијске коморе која врши избор судија, прописује етику судијске професије, правила службе и критеријуме за унапређење, води кадровску политику, преко својих стручних тела – специјализованих контролних органа могу да покрену поступак резрешења судија (у случају тежег огрешења о материјални закон) пред Високим саветом правосуђа,
  11. чланови Високог савета правосуђа бирају се на непосредним изборима, које има потпуну независност, функционалну и финансијску, као и новинску агенцију специјализовану за питања правосуђа,
  12. републички и окружни јавни тужиоци, као и судије Уставног и Врховног суда се бирају на непосредним изборима,
  13. вратити Врховни суд и тростепеност,
  14. радикална реформа процесних закона.
  15.  Републички и виши (окружни) јавни тужиоци и чланови ВСП се бирају на непосредним изборима грађана сваких 4 године, судије Врховног и Уставног суда (из редова судија) на сваких 8 година,
  16. либерализација регистровања политичких партија (100 потписа, укидање свих такси за регистрацију и учествовање у изборном процесу; регистрација и прикупљање потписа могу да се обављају и електронски.
  • ОБРАЗОВНИ СИСТЕМ, ЗДРАВСТВО И СОЦИЈАЛНА ЗАШТИТА
  1. свеобухватна реформа програма основног и средњег нивоа образовања, школама вратити статус васпитне установе, доношење стратегије за развој образовања уз учешће стручне и шире јавности,
  2. наставном кадру издавати лиценце које надзире Комора за наставни кадар,  лиценце се додељују по критеријумима трајног стручног оспособљавања, понашања и спровођења наставног програма, резултатима у ван-наставним активностима и такмичењима ученика, по поштовању етичког кодекса и на основу других критеријума,
  3. Комора за наставни кадар уз министарство просвете врши инспекције рада наставног особља уз сарадњу са саветима родитеља,
  4. бесплатно државно образовање на свим нивоима,
  5. књиге, лична средства за наставу и један оброк (ручак) у основној школи обезбеђује држава и локална заједница, уџбенике штампају државна предузећа,
  6. оснивање Савета за стипендирање талената као организационо и контролно тело за стипендирање талената,
  7. оснивање и ревитализација јавних научних института, укључивање студената у научна и технолошка истраживања,
  8. строга контрола приватних универзитета и ревизија свих диплома и научно-образовних титула стечених на државним и приватним универзитетима у последњих 25 година,
  9. образовање професионалног кадра на престижним универзитетима у иностранству,
  10. опште здравствено осигурање за све грађане Републике,
  11. реновирање здравствених установа,
  12. Лекарска комора издаје лиценце и има инспекцијска овлашћења,
  13. држава на себе преузима терет лечења грађана у здравственим установама у иностранству;
  14. самохраним родитељима и домаћицама држава уплаћује додатак на доприносе или пуне доприносе,
  15. пензије постају социјална категорија.
  • ДРУШТВЕНИ РАЗВОЈ
  1. друштвени развој гарантује доследна подела власти и цивилизацијских начела : Скупштина је стожер народне суверености, Судијска комора и Виски савет судства је заштитник правне државе (народне воље), Влада је симбол политичког јединства народа и ефикасности, Новинарска комора и Високи савет информисања је чувар рационалне и расправне демократије.
  2. Право на становање је елементарно људско право под заштитом државе, увођење категорије социјалних друштвених станова и основног становања; држава постаје монополиста на изградњу колективних основних станова, одређује минималну повлашћену цену стана од 60 м² на до 25 хиљада евра (цена коштања) и роком отплате од 10 до 20 година и флексибилношћу отплате, кредити за куповину стана би били субвенционисани, уколико грађанин жели више од 60 м², цена додатних квадрата се обрачунава комерцијално, уколико кредитни дужник за основни стан изгуби посао, стан прелази у категорију социјалног стана, док један од станара не добије посао са платом која мора да буде најмање четири пута виша од износа рате.
  3. село и рурални развој постаје област од посебног значаја; формирање сеоских насеља на земљи у државној својини која ће бити економско, културно, социјално и енергетски самоодржива и интегрисана у савремене друштвене токове; подстицање младих на живот на селу као вид билошке обнове народа и сузбијања беле куге.
  4. увођење шесто-часовног радног времена као вид стратешког одговора на аутоматизацију производње и борбе против незапослености.

У Београду, дана 14. јула 2016. године