Narodni Front | PEOPLE'S FRONT

PROGRAM

 PROGRAM ”NARODNOG FRONTA”

  • DEMOKRATIJA
  1. primena neposredne, deliberativne i particpatorne demokratije na svim nivoima vlasti,
  2. efikasna i neposredna kontrola državnih organa i javnih preduzeća od strane građana, kao i elektronska kontrola u realnom vremenu,
  3. unapređenje svih oblika izražavanja volje građana korišćenjem savremenih elektronskih uređaja i elektronske identifikacije, kao elemenata direktne demokratije,
  4. maksimalna liberalizacija sprovođenja referenduma, peticije i narodne inicijative i tehničko unapređenje procesa (elektronski sistem),
  5. jačanje decentralizacije, lokalne samouprave, a naročito mesnih zajednica kao osnovnih jedinica lokalne samouprave,
  6. radikalna departizacija i detajkunizacija političkih procesa.
  • EKONOMIJA
  1. ekonomska politika u najboljem interesu društvene zajednice i razvoja, a ne krupnog kapitala,
  2. vraćanje države i lokalnih samouprava u privredne delatnosti od strateškog značaja, direktno (kroz formiranje posebnih društvenih preduzeća pod kontrolom radnika, društvene ili lokalne zajednice) ili indirektno kroz aktivnost državnih agencija koje stručnim savetima, uspostavom spoljno-trgovinskih veza, praćenjem tržišta ili predlaganjem mera obezbeđuju efikasnu proizvodnju i plasman domaćih proizvoda; formiranje stručnih, državnih organizacija koji će se baviti strateškim planiranjem razvoja privrede i društva,
  3. ekonomska suverenost, naročito uspostava monetarne vlasti kao osnovnog prerogativa države,
  4. formiranje investicione banke radi finansiranja domaće proizvodnje i poljoprivrede,
  5. unapređenje i oslanjanje na domaću proizvodnju, resurse, znanje i sposobnost,
  6. maksimalna moguća zaštita domaće proizvodnje u postojećem geopolitičkom okruženju i pravilima globalne ekonomije,
  7. potpuna ravnopravnost privatne, zadružne, državne i društvene svojine u privredi, zaustavljanje daljih privatizacija,
  8. podsticanje privatne inicijative i državni programi pomoći novoosnovanim preduzećima;
  9. proterivanje političkih partija i interesnih lobija iz javnih i državnih preduzeća i stavljanje istih pod kontrolu zaposlenih i građana,
  10. dosledna zaštita tržišta kao uređenog polja razmene i zdrave konkurencije, borba protiv monopola, špekulativnog kapitala i uvozničkog lobija,
  11. platni promet vratiti pod kontrolu državne institucije (po uzoru na SDK) koja bi direktno naplaćivala porez pri svakoj transakciji,
  12. progresivno oporezivanje, poreske olakšice na proizvode i usluge od posebnog značaja za razvoj društva, ekonomije i infrastrukture,
  13. stroga kontrola bankarskog sektora i oporezivanje ekstra-profita,
  14. jačanje zadrugarstva, naročito u poljoprivredi,
  15. državni podsticaj, maksimalno unapređenje i zaštita razvoja i primene obnovljivih izvora energije i novih tehnologija kao vid borbe protiv energetske zavisnosti zemlje i zaštite životne sredine,
  16. domaću poljoprivredu, softversku i hardversku industriju tretirati kao privrednu delatnost od posebnog, strateškog značaja,
  17. potpuna zabrana uvoza i najoštrija borba protiv GMO hrane i useva; podsticanje organske, poljoprivredne proizvodnje,
  18. revizija svih privatizacija i njihovo poništavanje u slučaju dokazanih zloupotreba ili izigravanja Zakona,
  19. državna i društvena kontrola strateških resursa (rude, voda, šume, državnih obradivih površina) i njihova zabrana otuđenja i prodaje, a zakup, korišćenje i koncesija isključivo kroz paralelnu kontrolu Narodne skupštine i lokalne samouprave.
  • DRŽAVNA POLITIKA I UPRAVA
  1. beskompromisna borba protiv kolonijalizacije i potčinjenosti, a za nezavisnost, suverenost i teritorijalni integritet Republike Srbije,
  2. problem Kosova i Metohije tretirati kao zamrznuti konflikt, a direktnim merama podizati ekonomski, materijalni, kulturni i civilizacijski kvalitet života srpskih zajednica, jačanjem njihove bezbednosti i teritorijalne održivosti,
  3. aktivna politika nesvrstavanja u nijedan vojni blok,
  4. prihvatanje samo onih civilizacijskih vrednosti, rešenja i standarda Evropske unije koji su u interesu naroda Srbije, njene ekonomije i potreba društva,
  5. o daljoj integraciji u strukture Evropske unije odmah povesti otvorenu, javnu raspravu i raspisati referendum,
  6. zalaganje za aktivnu i dubinsku regionalnu integraciju pod geslom ”Balkan – balkanskim narodima”,
  7. uvođenje dvostepene decentralizacije na nivou Republike, bez preklapanja nadležnosti,
  8. finansiranje lokalnih samouprava direktno iz budžeta,
  9. ukidanje gotovo svih “regulatornih agencija“ formiranih posle 2000. godine,
  10. reintegracija svih “nezavisnih tela“ u politički proces i demokratsku kontrolu (kao danas npr. Narodne banke Srbije, Zaštitnika građana ili REM)
  11. digitalizacija upravne delatnosti i međusobna povezanost svih organa u jedinstven elektronski sistem državne uprave čime se unapređuje rad i efikasnost, a građanima omogućava brzo ostvarivanje prava samo sa ličnom kartom,
  12. zabrana istovremenog vršenja državne / javne funkcije i izbora na funkciju u političkoj partiji,
  13. poreska policija dobija instrumente sile pod upravom ministarstva finansija i parlamentarnom kontrolom, u poreskim upravama moraju da rade i specijalizovani javni tužioci,
  14. centralizacija poreske uprave tako da svi inspektori i administratori imaju ingerencije na teritoriji cele Republike za sva pravna lica, ali i mogućnost direktne kontrole rada svojih kolega,
  15. promena (dopuna) člana 305. Krivičnog zakonika – “Ugrožavanje nezavisnosti“ – onaj ko izvrši radnju neustavnog stavljanja u položaj potčinjenosti ili zavisnosti od druge države, inostranog privrednog subjekta, međunarodne organizacije ili vojnog pakta kazniće se zatvorom od 20 godina, a krivično delo NE ZASTAREVA; sva lica koja su ispunjavali naloge i postupali po neustavnim pravnim aktima – neće moći da rade u državnoj upravi i pravosuđu.
  • IZBORNI SISTEM
  1. mešoviti izborni sistem i uspostavljanje odgovornosti u politički proces :
    1. svaka opština (i gradska opština) po pravilu bira po jednog poslanika po dvokružnom, većinskom sistemu (glasanje za ličnost, a ne za stranačku listu) – time se dobija oko 200 poslanika,
    2. po proporcionalnom sistemu bira se 50 poslanika sa prirodnim cenzusom (nešto ispod 2%),
    3. mandati poslanika izabranih po većinskom sistemu pripadaju poslaniku, a po proporcionalnom nosiocima lista,
    4. svaka lista ili kandidat, pre izbora, objavljuje elaborat o svojoj programskoj platformi tokom sledećeg mandata koji je obavezujući,
    5. neutemeljena izborna obećanja i neopravdano odstupanje od programskog elaborata se krivično-pravno tretira kao teška prevara, odgovorni snose krivičnu, materijalnu i političku odgovornost,
    6. zabranjuje se politički marketing (reklame, posteri i plaćeni termini) kao vid detajkunizacije političkog procesa,
    7. izbori za lokalnu samoupravu sprovode se većinskim sistemom po mesnim zajednicama,
    8. nacionalne zajednice imaju garantovani broj poslanika (pozitivna diskriminacija), a svaki pripadnik može da glasa ili za manjinsku listu ili republičku.
  2. uvođenje instituta opoziva poslanika (uz uslov da se za glasanje za opoziv odazove 35% upisanih birača),
  3. poslanik u svojoj izbornoj jedinici ima kancelariju radi neposrednog kontakta sa izbornom bazom,
  4. Republičku izbornu komisiju sačinjavaju nestranačke ličnosti koje bira parlament dvotrećinskom većinom, velika ovlašćenja u pripremi i sprovođenju izbornog procesa, naročito kontrole biračkih spiskova, stranačkog predstavljanja javnosti, kao i javne komunikacije i medija
  • SLOBODA MEDIJA
  1. informacija je javno dobro, a blagovremeno i istinito javljanje i obaveštavanje građanstva, kao i javna, slobodna rasprava je temelj demokratskog poretka i narodne suverenosti i sistemski je zaštićeno,
  2. javna reč i kritika je slobodna, cenzura zabranjena; liberalizacija osnivanja svih vrsta medija, naročito radio-stanica; pored informativne, svi mediji moraju imati i kulturno-obrazovnu ulogu i obzirom na udeo tog sadržaja i poreska oslobođenja (poreski razredi),
  3. kontrola novca u svim medijima; komercijalnim medijima vlasnička struktura i izvor finansiranja mora biti transparentno prikazano; svako tajno finansiranje medija smatra se korupcijom; zabrana medijskih monopola – kako na tržištu, tako i posredno preuzimanje putem kontrole oglašavanja; podsticanje osnivanja komercijalnih medija u svojini građana u formi otvorenih akcionarskih društava,
  4. novinarstvo je organizovano kao četvrta grana vlasti, nezavisno i samostalno od ostalih grana vlasti, ali funkcionalno povezano u jedinstvenu celinu; novinarstvo je stub demokratskog poretka i pojmovno odvojeno i nespojivo od industrije zabave, marketinga, službi za odnose sa javnošću, lobiranja, reklame i propagande;
  5. novinarska profesija se tretira kao delatnost od posebnog društvenog značaja,
  6. Novinarska komora i Visoki savet informisanja su javna tela sa ovlašćenjima državne vlasti koji obezbeđuju i štite sistem informisanja, pluralizma i raspravne demokratije,
  7. Novinarska komora je autonomna organizacija svih licenciranih novinara u Republici; oduzima i dodeljuje licence i određuje kriterijume za njeno davanje; propisuje novinarska pravila struke i  etike i stara se o njenoj primeni i zaštiti u javnom životu; Visokom savetu informisanja predlaže mere radi unapređenja i zaštite sistema informisanja; Novinarska komora se sastoji od skupštine svih novinara koja svoja ovlašćenja vrši preko upravnog i nadzornog odbora (čiji sastav se određuje kockom) i obrazovanjem stručnih komisija,
  8. Visoki savet informisanja je telo sastavljeno od određenog broja, neposredno izabranih  građana, koje se stara za efikasnu primenu ustavnog poretka iz domena informisanja; prati i sankcioniše zloupotrebe (izriče opomene i novčane kazne) u štampanim i elektronskim medijima; odlučuje o dodeli i oduzimanju radio i TV frekvencija, kako na nacionalnom nivou, tako i na regionalnom i lokalnom; određuje o posebnom oporezovanju šunda i kiča i tzv. posebnih medija; obrazuje stručna tela radi ispunjenja svojih nadležnosti.
  9. ŠTAMPANI (pisani) MEDIJI su novine, časopisi i internet portali, i dele se na opšte-društvene i posebne :
    1. opšte-društveni mediji su oslobođeni poreza obzirom na stepen novinarske profesionalnosti i etičnosti, udela autorskog i prenesenog sadržaja, žanrovske raznovrsnosti odnosno udela kulturno, umetničkog, obrazovnog i dečijeg sadržaja, praćenje fizičke kulture, ekologije, zdravog načina života i sl., verodostojnosti prenesenih informacija i uticaja oglašivača na uređivačku politiku;
    2. posebni mediji su oporezovana (više ili manje – razredi) izdanja tipa bulevarske ili žute štampe (uglavnom prenošenje neproverenih informacija, dominacija zabavnih i senzacionalističkih sadržaja, prisustvo šunda i kiča, bez autentičnih autorskih sadržaja) koji moraju imati vidljivu oznaku.
  10. ELEKTRONSKI MEDIJI dele se na :
  1. javni servis – jedinstvena mreža nacionalnog, regionalnih i lokalnih javnih servisa povezanih po sistemu dopisništva; finansiranje iz budžeta (republičkog, regionalnog, opštinskog) uz kontrolu Visokog saveta informisanja; kadrovska politika pod kontrolom Novinarske komore,
  2. emiteri nosioca vlasti – Vlada i Narodna skupština imaju svoju političku i debatnu televiziju i radio (direktan prenos sednica skupština prenosi radio); vraćanje satelitske državne TV i državne novinske agencije (po uzoru na nekadašnji TANJUG),
  3. emiteri civilnog sektora – poseban medij koji zajednički uređuju udruženja građana, vanparlamentarne političke organizacije, profesionalna udruženja i asocijacije; svaka grupa ima svoj termin (obzirom na značaj i gledanost) koji koristi potpuno samostalno.
  4. komercijalni emiteri – u privatnoj svojini i delovanje po tržišnim principima.
  • LJUDSKA I SOCIJALNA PRAVA I SLOBODE
  1. beskompromisna i oštra borba protiv korupcije, organizovanje specijalne policije za borbu protiv visoke korupcije, koja će aktivno da deluje (tzv. provokativnim radom) i koja odgovara isključivo Republičkom javnom tužiocu,
  2. donošenje novog zakona o radu u cilju efikasne zaštite radnika i poslodavaca po standardima iz evropskih radno-pravih propisa i evropsim konvencijama i konvencijama Međunarode organizacije rada; ukidanje prekarijata i maksimalno ograničenje lizinga radne snage,
  3. osnivanje specijalizovanih, radno-pravnih sudova,
  4. reorganizacija radničkih sindikata u cilju vraćanja sindikata pod kontrolu radnika; teritorijalno organizovanje sindikata; svi poslodavci u Republici izdvajaju sredstva u poseban i jedinstven sindikalni fond odakle se finansiraju sindikati obzirom na veličinu članstva; imovinu tzv. Samostalnog sindikata i drugu imovinu stečenu u SFRJ (sredstvima svih radika) nacionalizovati i staviti ga u jedinstveni sindikalni imovinski fond koji će biti stavljen na raspolaganje svim sindikatima,
  5. uvođenje Zaštitnika građana (ombudsmana ) za pojedine javne oblasti : zdravstvo, prosvetu, pravosuđe, upravu, organe gonjenja (policija i OJT), zaštite potrošača, kontrola tržišta, za bankarsko-finansijski sektor, javna preduzeća, i ombudsmana za lokalnu samoupravu kojeg imenuje  lokalna samouprava.
  6. rad svih zaštitnika građana koordinira Republički zaštitnik građana kojeg postavlja većina u Skupštini; ostale zaštitnike građana ne postavlja vlast, već skupštinska opozicija (polazeći od pravnog aksioma da kontrolisani i kontrolor ne može da bude isto lice), odnosno poslanici koji su glasali protiv izbora vlade,
  7. Zaštitnik građana ima najšira ovlašćenja – pokretanje krivičnih, parničnih i disciplinskih postupaka, zahtev za otklanjanje nepravilnosti i nezakonitosti, pristup svim medijima, poslaničko pitanje, pokretanje anketnih odbora i javno obraćanje svakoj instituciji i političkom subjektu u Republici,
  8. reforma policije, uvesti republičku i lokalnu policiju; policija koristi kamere u saobraćajnom i patrolnom radu, a snimanje policije je obaveza institucije nezavisne od MUP-a,
  9. temeljna reforma pravosuđa :
  10. formiranje  autonomne Sudijske komore koja vrši izbor sudija, propisuje etiku sudijske profesije, pravila službe i kriterijume za unapređenje, vodi kadrovsku politiku, preko svojih stručnih tela – specijalizovanih kontrolnih organa mogu da pokrenu postupak rezrešenja sudija (u slučaju težeg ogrešenja o materijalni zakon) pred Visokim savetom pravosuđa,
  11. članovi Visokog saveta pravosuđa biraju se na neposrednim izborima, koje ima potpunu nezavisnost, funkcionalnu i finansijsku, kao i novinsku agenciju specijalizovanu za pitanja pravosuđa,
  12. republički i okružni javni tužioci, kao i sudije Ustavnog i Vrhovnog suda se biraju na neposrednim izborima,
  13. vratiti Vrhovni sud i trostepenost,
  14. radikalna reforma procesnih zakona.
  15.  Republički i viši (okružni) javni tužioci i članovi VSP se biraju na neposrednim izborima građana svakih 4 godine, sudije Vrhovnog i Ustavnog suda (iz redova sudija) na svakih 8 godina,
  16. liberalizacija registrovanja političkih partija (100 potpisa, ukidanje svih taksi za registraciju i učestvovanje u izbornom procesu; registracija i prikupljanje potpisa mogu da se obavljaju i elektronski.
  • OBRAZOVNI SISTEM, ZDRAVSTVO I SOCIJALNA ZAŠTITA
  1. sveobuhvatna reforma programa osnovnog i srednjeg nivoa obrazovanja, školama vratiti status vaspitne ustanove, donošenje strategije za razvoj obrazovanja uz učešće stručne i šire javnosti,
  2. nastavnom kadru izdavati licence koje nadzire Komora za nastavni kadar,  licence se dodeljuju po kriterijumima trajnog stručnog osposobljavanja, ponašanja i sprovođenja nastavnog programa, rezultatima u van-nastavnim aktivnostima i takmičenjima učenika, po poštovanju etičkog kodeksa i na osnovu drugih kriterijuma,
  3. Komora za nastavni kadar uz ministarstvo prosvete vrši inspekcije rada nastavnog osoblja uz saradnju sa savetima roditelja,
  4. besplatno državno obrazovanje na svim nivoima,
  5. knjige, lična sredstva za nastavu i jedan obrok (ručak) u osnovnoj školi obezbeđuje država i lokalna zajednica, udžbenike štampaju državna preduzeća,
  6. osnivanje Saveta za stipendiranje talenata kao organizaciono i kontrolno telo za stipendiranje talenata,
  7. osnivanje i revitalizacija javnih naučnih instituta, uključivanje studenata u naučna i tehnološka istraživanja,
  8. stroga kontrola privatnih univerziteta i revizija svih diploma i naučno-obrazovnih titula stečenih na državnim i privatnim univerzitetima u poslednjih 25 godina,
  9. obrazovanje profesionalnog kadra na prestižnim univerzitetima u inostranstvu,
  10. opšte zdravstveno osiguranje za sve građane Republike,
  11. renoviranje zdravstvenih ustanova,
  12. Lekarska komora izdaje licence i ima inspekcijska ovlašćenja,
  13. država na sebe preuzima teret lečenja građana u zdravstvenim ustanovama u inostranstvu;
  14. samohranim roditeljima i domaćicama država uplaćuje dodatak na doprinose ili pune doprinose,
  15. penzije postaju socijalna kategorija.
  • DRUŠTVENI RAZVOJ
  1. društveni razvoj garantuje dosledna podela vlasti i civilizacijskih načela : Skupština je stožer narodne suverenosti, Sudijska komora i Viski savet sudstva je zaštitnik pravne države (narodne volje), Vlada je simbol političkog jedinstva naroda i efikasnosti, Novinarska komora i Visoki savet informisanja je čuvar racionalne i raspravne demokratije.
  2. Pravo na stanovanje je elementarno ljudsko pravo pod zaštitom države, uvođenje kategorije socijalnih društvenih stanova i osnovnog stanovanja; država postaje monopolista na izgradnju kolektivnih osnovnih stanova, određuje minimalnu povlašćenu cenu stana od 60 m² na do 25 hiljada evra (cena koštanja) i rokom otplate od 10 do 20 godina i fleksibilnošću otplate, krediti za kupovinu stana bi bili subvencionisani, ukoliko građanin želi više od 60 m², cena dodatnih kvadrata se obračunava komercijalno, ukoliko kreditni dužnik za osnovni stan izgubi posao, stan prelazi u kategoriju socijalnog stana, dok jedan od stanara ne dobije posao sa platom koja mora da bude najmanje četiri puta viša od iznosa rate.
  3. selo i ruralni razvoj postaje oblast od posebnog značaja; formiranje seoskih naselja na zemlji u državnoj svojini koja će biti ekonomsko, kulturno, socijalno i energetski samoodrživa i integrisana u savremene društvene tokove; podsticanje mladih na život na selu kao vid biloške obnove naroda i suzbijanja bele kuge.
  4. uvođenje šesto-časovnog radnog vremena kao vid strateškog odgovora na automatizaciju proizvodnje i borbe protiv nezaposlenosti.

U Beogradu, dana 14. jula 2016. godine