CHRIS HEDGES : ЛЕКЦИЈЕ КОЈИМА НАС УЧИ ПОГЛАВИЦА ЛУДИ КОЊ
“Бели човек нам је дао више обећања него што памтим”, рекао је поглавица Црвени Облак у старој доби, “али задржао је једно. Обећали су да ће нам узети земљу, и узели су је”.
Отпор Америчких староседелаца (енгл. Native Americans) против европских експанзиониста изразио се у два облика. Један је био ратовање, други је био покоравање. Ниједан није успео. Земља им је украдена, друштва су им десеткована, њихове жене и деца поубијана, а околина уништена.
Није било никаквог правног поступка. Није било правде, никада је ни нема за потлачене. И сада када смо суочени са сличном снагом грабежљиве, неограничене корпоративне моћи која се намерила на наше немилосрдно израбљивање и одузимање наше правне и физичке заштите, морамо одлучити како ћемо ми реаговати.
распрострањеност Строседелаца пре инвазије
Идеолози грамзивог капитализма, као чланови неког примитивног култа, узвикују лажну мантру како су природну ресурси и експанзија бесконачни. Одбијају позиве на правичну прерасподелу. Говоре нам како ће ускоро сви уживати у “бескрајном” богатству, које се, уствари, стално смањује. И док се цели овај лудачки пројекат распада, елите беже као бубашвабе у своја скривена уточишта. На крају, све ће се урушити као кула од карата.
Цивилизације су у последњој фази распадања под великом доминацијом елита које су изгубиле сваки додир са стварношћу. Заједнице се упињу све жешће и жешће како би осигурале декадентно изобиље владајуће класе, чак и када се у том процесу уништавају саме основе за производњу било каквог богатства. Карл Маркс је био у праву када је необуздани капитализам назвао “машином који руши границе”. Немогућност да се успоставе ограничења доводи до канибализације природних ресурса и људских заједница. Овог пута је разлика у томе што када одемо, повући ћемо и целу планету са собом. Катастрофалне климатске промене су неизбежне. Арктички лед је у терминалном нестанку. Ускоро ће у атмосфери бити толико заробљене топлоте, да ће сваки покушај смањења емисије угљеника бити бесмислен. Суше, поплаве, топлотни таласи, убојити урагани и пијавице, прекиди струје, хаотично време, подизање нивоа мора, уништење усева, несташице хране, куга…
Еxxон Мобил, БП и остале компаније које црпе угаљ и природни гас – баш као и колонијални ловци на бизоне, који су остављали хиљаде лешина да труну на сунцу након што су им одерали кожу, у неким случајевима односећи само језик – никада неће допустити да им се наметну рационална ограничења.
Као и израбљивачи пре њих, који су истребили животиње које су одржавале живот аутохтоног народа Велике низије, експлоатисати ће све док више не буду имали шта за експлоатацију. Колективно самоубиство никада се не истиче на кварталним профитним извештајима. Заборавите све оне згодне речи, које су вас учили у школама, о нашем систему владе. Праве речи које описују америчку моћ су “пљачка”, “превара”, “криминал”, “подвала”, “убиство” и “репресија”.
Оне заједнице Америчких староседелаца које су се прве прилагодиле европским колонизаторима, као што су била мирољубива калифорнијска племена – Цхилулас, Цхимарикос, Уребурес, Нипеwаис и Алонас, као и стотине мањих заједница – они су уништени први. Ја не позивам на насиље, напротив, увек настојим избећи насиље, али немам никакве намере да се подредим корпоративној моћи без обзира да ли се она скривала иза маске Барака Обаме или Мита Ромнија. У исто време морам сам себи признати да ће отпор можда бити неуспешан. Али, пружање отпора говори нешто о нама као људским бићима. Одржава у животу могућност наде, чак и када сви емпиријски докази указују на неизбежно уништење. Отпор чини победу, колико год она била далека, могућом. И притом, живот владајуће класе постаје ипак мрвицу тежи, што задовољава људску емоцију за осветом.
“Свак пут када законодавци крену у узимање и уништавање власништва људи, или их претварају у робове произвољне силе”, записао је филозоф Џон Лок, “стављају себе у ратно стање против људи који су након тога ослобођени од било какве даљње послушности.”
Европски колонијалисти су потписали и игнорисали неких 400 споразума са Староседелачким племенима. Натерали су вође племена на пристајање на споразуме, увек како би им отели земљу, и тада би их издали и понављали процес тако дуго док више није било ничег за отети. Поглавице који су веровали белим људима, као што је био поглавица Црни Котао (енг. Black Kettle), нису прошли боље од оних који нису веровали. Црни Котао, који је испред своје колибе често вијорио америчку заставу коју су му дали у Вашингтону као знак пријатељства, убијен је од стране војника у служби Џорџа Армстронга Кастера у новембру 1868., заједно са женом и преко 100 припадника племена Шајен (енг. Cheuenne).
“Бели човек нам је дао више обећања него што памтим”, рекао је поглавица Црвени Облак (енг. Red Cloud) у старој доби, “али задржао је једно. Обећали су да ће нам узети земљу, и узели су је”.
У Староседелачким заједницама, у којима су људи делили богатство како би стекли поштовање, а они који су згртали били су презрени, имали су друштвену етику коју је ваљало избрисати и заменити је с похлепом, дивљим израбљивањем и култом себичности који потпаљује капиталистичку експанзију. Лујс Хенри Морган у својој књизи “Лига Ирокеза” из 1861., након што је живео с њима, записао је како су Ирокези развили “комплетну цивилну политику која је имала аверзију према идеји да моћ буде концентрисана у рукама мањине, већ се све базирало на принципима једнакости”. Принцип једнакости био је начин одношења према другоме и према природи, концепт који је био потпуно непознат и неразумљив европским освајачима.
Луди Коњ
Они који израбљују чине то кроз више слојева обмане. За своје циљеве ангажују шармантне и елоквентне представнике. Колико још дуго желимо да трпимо лажи Барака Обаме? Каква је то склоност самозаваравања која нас чини неспособним да схватимо како нас продају у робље? Зашто верујемо онима који не заслужују наше поверење? Зашто нас стално и изнова заводе? Обећано затварање затвора Гвантанамо, јавно здравство, реформе Патриот Акт-а, заштита околине, судска саслушавања, регулација Bол стрит-а, заустављање ратова, запослење, одбрана радничких права. Могао би наставити…
У историји отпора има мало личности које су толико племените као што је био поглавица Луди Коњ (енг. Crazy Horse). Дуго након што је постало јасно да је пораз неизбежан, водио је најуспешнију побуну на простору Велике низије, поразио Кастера и његове људе код места Литл биг хорн. “Чак и основни детаљи његовог живота показују колико је заиста велик био”, записао је Иан Фразиер у својој књизи “Велика низија”, “јер остао је свој од тренутка када је рођен до тренутка када је умро, јер увек је знао тачно где жели живети и тај принцип није напустио. Чак и након што се морао предати, а да никада није стварно поражен у бици, (а војска је признала како никада није ни био стварно заробљен), и упркос чињеници да је убијен – био је толико слободан да није знао ни како изгледа затвор”. Његова “ненаклоност цивилизацији која долази, била је дословно пророчанска”, пише Фразиер. “Никада није упознао Председника и никада се возио у возу, спавао у кући, јео за столом, али за разлику од многих људи широм света, када се сусрео с белим човеком, тај сусрет није умањио његову величину”.
Меморијал Лудог Коња, Северна Дакота
Луди Коњ је убијен бајонетима 5. септембра 1877., након што су га на превару запутили према затвору у Форт Робинсону, Небраска. Чим је осетио да се ради о клопци, потегао је нож и наставио да се бори све до последњег тренутка. Чак и када је био избоден и умирао, одбио је да легне на постељу белог човека. Захтевао је да га оставе на земљи. Његов пријатељ из племена Миницоњоу, седам стопа висок Додирује Облаке (енг. Touch the Clouds), који је био уз њега када је издахнуо, показао је прстом на ћебе које је прекривало поглавичино тело и рекао : ‘’Ово је кућа Лудог Коња’’. Његови болни родитељи су покопали Лудог Коња на непознатој локацији. Легенда каже да су му се кости претвориле у стене, а зглобови у кремен. Ватра његовог духа остаје звезда водиља за све оне који трагају за животом отпора и пркоса.
Превео Косач
02 July 2012 By Chris Hedges, Truthdig | Opinion
