Патрис Лумумба – наследник уклетих
17. jануара 1961. убијен је Патрис Лумумба, први премијер независног Конга. Рођен је 2. јула 1925. као Élias Okit’Asombo, у етничкој групи Тетеле. Његово презиме се у оригиналу преводило као “наследник уклетих”. Одрастао је у католичкој породици, али је похађао Протестантску основну школу, затим школу за католичке мисионаре, као и курс за службеника владе.
Белгија је била спремна да прихвати независност своје дојучерашње колоније, пажљиво је одгајала будућу елиту нове државе, стварајући тако компрадорску класу, чији је и Лумумба био део. Међутим, политика Лумумбе је, за разлику од осталих “лидера” била прерадикална. Залагао се за потпуну економску независност Конга, инсистирао је на јединству земље, а не на етничкој и регионалној расцепканости. Нажалост, Лумумба је и у својој земљи био усамљен и на крају издан.
У мају 1960. његов Национални Покрет Конга, победио је на изборима, а Лумумба је постао премијер. (независност је проглашена 27. јануара исте године) 30 јуна, на прослави дана независности и то у присуству белгијског краља, одржао је чувени говор:
“На дан независности Конга, чак и када га обележавамо заједно са Белгијом, пријатељском земљом са којом ћемо градити односе на бази једнакости, ниједан Конгоанац који држи до свог имена неће моћи да заборави да је она изборена свакодневном борбом, ватреном и идеалистичком и борбом у којој нисмо били поштеђени оскудице и патње и за коју смо дали своју снагу и своју крв. Ми смо на ту борбу поносни, јер је она била узвишена, праведна и нужна, како би смо збацили окове ропства које нам је било наметнуто.”
Овај говор шокирао је све присутне западне новинаре, а за Белгијанце је био потпуно неприхватљив.
Као што је већ речено, Лумумба међу владајућом класом Конга, и поред највеће популарности, није имао савезника. И председник Јозеф Каса Кубу, као и први човек армије Јозеф Мобуту, били су лојалнији бившим господарима. Прво је Моисе Чомбе (на другој слици), регионални премијер провинције Катанга, најбогатије рудама, прогласио независност на наговор Белгијанаца. А потом је независност прогласила и покрајина Јужни Касаи. Војска је интервенисала и угушила побуну у овој другој области, међутим тамо је дошло до великих међуплеменских тензија. Лумумба је зато тражио од УН дозволу за војну интервенцију против Катанге. Како је није добио, затражио је помоћ од СССР-а. Ово никако није одговарало САД, које су заједно са Белгијом организовале пуч.
Лумумба је убијен 17. јануара 1961. међутим у то време вести нису путовале тако брзо. Вест о убиству објављена је тек 13. фебруара. Истог дана, у више светских градова избиле су демонстрације. У Београду је нападнута и опљачкана белгијска амбасада. Демонстрације су одржане и у Љубљани, Лондону, Њујорку…Пре 5 година, на 50-годишњицу убиства, лондонски Guardian је убиство Лумумбе прогласио најважнијим убиством у XX веку.
После ових догађаја, у нашим крајевима постаје популаран надимак Чомбе – када се за неког жели рећи да је толико глуп да му и радијатор завиди.
Џамбул, Народни фронт