Andrew Knighton : Чињенице о Хитлеровој инвазији на СССР које нисте знали

На данашњи дан 1941., отпочела је нацистичка инвазија на СССР којом је Други светски рат постао најкрвавијим ратом у историји цивилизације. Преносимо чланак са познатог, војног интернет-магазина War History Online, који својим прилозима углавном истиче војне успехе западних савезника, па чак и сила осовине, а умањује значај и напоре СССР-а. Операција Барбароса није заустављена зимом, већ контра-офанзивом Црвене армије код Москве. Уосталом, руска зима не би ”изненадила” агресора, да он није све карте полагао на ефекат изненађења и отпочео кампању тек крајем јуна, уместо почетком априла како је првобитно било планирано.

Ипак, подаци које износи War History Online показују све размере катастрофе које је доживео СССР и Црвена армија у првим месецима рата. Историја није забележила да је нека зараћена страна преживела такве масовне губитке и уништења, а на крају победила у рату.

Прочитајте :

Брзи поглед на инвазију нацистичке Немачке на Совјетски савез у 33 чињенице :

Инвазија на Совјетски Савез била је најамбициознија кампања Другог светског рата, а Хитлер је, међутим, веровао да се она може успешно окончати у року од три месеца брзим, снажним ударцима у тзв. блиц-кригом.

Кампања је покренута са Фиреровом Директивом број 21., потписаној 18. децембра 1940. године. Она изричито наводи да је намера да се “сломи Совјетска Русија у једној брзој кампањи”.

У фебруару 1941. британска и америчка обавештајна служба имале су сазнања за планирану инвазију на СССР. У нади да ће подстакнути Стаљина да делује против Хитлера, обавестили су га о плану. Стаљин је ипак веровао да ће се Хитлер држати Пакта о ненападању.

Немачка морнарица је имала своју улогу у операцији, блокирајући совјетске бродове у лукама и спречавајући њихов пробој из Балтичког мора.

Спремајући се за инвазију, Немци су прикупили преко 3 милиона војника у 152 дивизије, укључујући 17 Панзер и 13 моторизованих дивизија.

Превоз је обезбеђивало 625.000 коња и 600.000 моторних возила.

Војна сила почетне инвазије обухватила је 3.350 тенкова, 7.146 артиљеријских и 1.950 авиона.

Финска војска такође је учествовала у инвазији – допринели су са 17 дивизија и 2 бригаде. Након совјетске инвазије на Финску 1939., били су жељни освете.

Румунија је такође допринела инвазији са 14 дивизија, 7 бригада и једном ојачаном панзер региментом.

Немачки амбасадор у Москви је у 5:30 часова 22. јуна 1941. уручио објаву рата у којој је наведено да су совјетске повреде Пакта о ненападању повод за инвазију.

Линија преко које су Немци наступали налазила се од Балтичког до Црног мора, дужине од 1.900 миља (преко 3.500 км).

Инвазионе снаге су биле подијељене у три армијске групе : Армијску група Југ под командом маршалом Gerdom von Rundstedtom, Армијска група Север под фелдмаршалом Vilhelmom von Leebom и Армијска група Центар под командом фелдмаршала Fedor von Bockа.

Операција је имала кодни назив ”Барбароса” у славу оснивача првог немачког Рајха из 12. века.

Само 20% трупа у инвазији је било способно да спроведе брзу, мобилну борбу и маневар предвиђеном операцијом Барбароса. Остали су били сувише спори да би били у стању да одрже корак са брзим темпом блиц-крига.

Стаљин је био толико шокиран инвазијом да наводно да није проговорио једанаест дана.

Совјети су имали два до три пута више тенкова и авиона од Немаца, али су многи авиони били застарели.

У саставу Црвене армије био је и Т-34, вероватно најбољи тенк Другог светског рата.

У време инвазије, Совјети су имали 150 дивизија на својој западној територији, и били су у могућности да се одмах суоче са Немцима.

После само две недеље успешних борби, у немачкој команди се стекло уверење да је кампања већ добијена, а да се совјетске снаге распадају.

Брзи почетни напредак омогућио је Немцима да узму летњу жетву из већег дела Украјине, побољшавајући сопствено снабдевање храном и лишавање исте СССР-а.

Немци су окружили неколико совјетских армија, присиљавајући их на предају. Број одсечених, а касније и заробљених војника у Минску и Смоленску износио је скоро 600.000. Још 665.000 затвореника је заробљено у Кијеву.

До краја јула, нешто више од месец дана по почетку инвазије, Немци су окупирали део Совјетског Савеза који је био дупло већи од Француске.

До средине августа, 200 совјетских дивизија се укључило у борбу, бројчано надмашивши Немце.

Совјети су имали великих проблема са командовањем војске, пошто је Стаљин прочистио Црвену војску тридесетих година, ослободио се наводно антикомунистичких официра и поубијао најбоље генерале у том процесу.

У балтичким државама и деловима Белорусије и Украјине, Немци су дочекали као ослободиоци који су избацивали ”руске комунистичке тлачитеље”.

У Кијеву, Јевреји су поздравили нацисте. Немци су у Првом светском рату добро поступали према кијевским Јеврејима, а ужаси логора смрти се још нису открили. Али страшан шок уследио је за неколико дана, јер је 100.000 Јевреја изведено из града и масакрирано у јарузи Баби-Јар.

Да би одржали ратне напоре, Стаљин је читаве фабрике преселило на исток како би могле да наставе производњу авиона, тенкова и друге опреме.

Настојећи да држе Хитлера што дуже на истоку, Британија и Америка су брзо почеле пружати Совјетима помоћ у изградњи војне машинерије, са којом су се, са друге стране, суочили деценију касније у ратовима друге половине 20. века.

Од 10. јула до 16. августа 1941., финска војска је поново преузела земљу коју су изгубили од Совјета. Немачко-совјетски пакт Молотов-Рибентроп је омогућио ова совјетска освајања, али је немачка инвазија омогућила Финцима да поново преузму изгубљене територије. Зауставили су се на старој граници, одбијајући да се придруже Немцима приликом даље инвазије на Совјетски савез, али је само њихово присуство помогло да се одсече Лењинград са севера.

Опсада Лењинграда, једна од најважнијих током инвазије, трајала је 900 дана. За то време, 200.000 цивила је убијено немачким бомбардовањем. Најмање још 630.000 људи умрло је од болести и глади.

Са падом Вјазме и Бријанска у октобру 1941., Совјетима је остало само 824 тенкова и остали су без ваздушне подршке на фронту.

Када су стране дипломате биле евакуисане из Москве, у припреми одбране града и очекивању опсаде, склоњени су и посмртни остаци бившег совјетског лидера Лењина. Његов евентуални губитак, сматран је претешким пропагандним ударцем за Совјете.

Зима која је зауставила немачки продор била је најхладнија у 140 година. Уље се замрзло у моторима тенкова, као и маса која се користи за паковање артиљеријске муниције. Готово сви у немачкој војсци су патили од смрзавања. Исти проблеми који су зауставили Совјете у Финској сада су их спасили.

превео Ђурађ Даниловић, Народни фронт

извор : War History Online