СМЕХ ”ДРЖАВОТВОРНОГ” СТАДА
Често се може чути и прочитати флоскула како смо ми државотворни народ и како смо због тога много пута пропатили. Вођени заблудама као звездом водиљом, и успут вучени за нос, уши, косу и још неке ствари, постали смо стадо које се само пожелети може. Воле чобани кад их стадо слепо прати па кад га погледају онако испод ока, осмех им се развуче од увета до увета. Биће вуне!
Равнодушно према глупостима и баналностима водећих чобана, наше мало државотворно стадо се окренуло смеху као чувару васколиког менталног здравља у овом тору. Шале и пошалице упућене на рачун чобана, испоставиће се, опет плаћа стадо својом рунском вуном. У ствари, ми смо сами себи смешни толико да нам се смеју и чобани и овчари. Тај наш смех је заразна ствар, па смејући се да не би плакали, засмејавамо и оне који знају колике смо ми овце. У суштини, довољан број оваца уцењених радним местима даје пуну шаку гласова чобанима који ће само наоштрити маказе за скидање вуне свим овцама у тору. Неки ће у међувремену донирати и месо, а можда и кожу.
И док ми све то лепо гледамо са дистанце, у Скупштини ће се гласати за којекакве глупости, псовати и расправљати, а ми ћемо се шалити због њихових лапсуса и лупетања који изречени из топле скупштинске сале ни мало неће помоћи нашој кожи пред наступајућу зиму. У тој сали они нас шишају и шишају, уз оброке изнад сваке мере и испод сваке цене скупштинског ресторана. И сви се смеју, и власт, и опозиција, и ми. Рекло би се да је то једна срећна државотворна симбиоза чобана и оваца.
На крају ће све то прекрити осмех због неког неуког дилетанта, који је трчећи од Скупштине до зграде РТС-а, успут изгубио пар падежа, па сад забавља народ у некој дневнополитичкој емисији. И опет се сви смеју! И он се смеје! Његова је кожа заштићена вуном скунитом са наших леђа, па се тако ми смејемо њему, он себи, а чобани нама, онако слатко из дубине државотворних стомака. Власт је на месту, овце на броју, па како човек да се не насмеје сам себи.
Милутин Маринковић
