Савремена колонија – Србија

Дакле, Србија је не баш у потпуном смислу речи колонија, али је ту негде, врло близу колоније – а колоније по дефиницији немају могућност да слободно и самостално бирају сопствену будућност ако се не ослободе својих колонизатора. Немам утисак да српски народ у овом моменту има снаге за ослобађање од својих колонизатора са овако морално и професионално инсуфицијентном политичком и интелектуалном “елитом”. Таква “елита” не заслужује да у суштинском смислу учествује у одлучивању о судбини сопственог народа, баш као што ни народ који бира и прихвата такву “елиту” не заслужује да сам одлучује о сопственој судбини.

Придружите нам се у расправи…

У отвореној ФБ групи покрета Народни фронт, покренута је расправа на тему занимљивог чланка ”Глобализација у нашем дворишту” аутора Марине Благојевић Хјусон, објављеном у ”Политици Онлине” 12.01.2017. године.

Један од закључака у чланку је да ”говор о немоћи производи немоћ и ако верујемо да смо само објекти интервенције много већих од нас, онда то заиста и постајемо’’. Такав закључак, али и остатак текста у целини, покренуо је расправу која полази од премиса да свет тренутно показује јасне знаке да се природа досадашње глобализације суштински мења и да ступа тренд деглобализације, али и да је Србија држава ограниченог суверенитета, нека врста савремене колоније – а колоније по дефиницији немају могућност да слободно и самостално бирају сопствену будућност ако се не ослободе својих колонизатора!

С обзиром да су чланови ФБ групе Народни фронт укључени у ову расправу ”писмени” људи, политички образовани, аргументованог личног става, спремни на конструктивну расправу, њихову критику на чланак ”Глобализација у нашем дворишту”, пренећу вам у изворном облику кроз цитате.

 

Деглобализација

”У моменту када свет показује јасне знаке кроз „брегзит“ и избор Трампа за председника САД, да се природа досадашње глобализације дубоко мења, и да ступа на снагу супротан тренд деглобализације, у Србији се негује, као и обично, црно-бела слика, блоковске поделе и поједностављено изјашњавање за и против Запада и Русије.

Чињеница је да је деглобализација започела у оним земљама које припадају центру, као што су Велика Британија и САД, али да је она започела управо онда када је већинско становништво тих земаља постало суочено с превеликим губицима од глобализације. У САД и Британији се догађа оно што се већ дуго догађа на полупериферији, односно земљама које су претрпеле деиндустријализацију и са њом урушавање радничке, па и средње класе.

Управо сада постоји нова шанса за редефинисање глобализације, и та шанса, наравно, неће зависити од Србије већ превасходно од демократске јавности најразвијенијих и најмоћнијих земаља, али ће имати последице и по Србију, која је део света. Зато је и за саму Србију далеко продуктивније да покуша да буде у току са овим расправама и дебатама, као и с различитим алтернативним концептима развоја, уместо што као ној забија главу у песак састављен од јалових расправа о Русији и Западу, чији однос је и сам подложан брзим и неочекиваним променама.”

 

Србија је неоколонија!

”…Премисе од којих кренемо да изводимо закључке одредјују увек резултат логичког процеса закључивања. Закључак ауторке текста – да је један од главних проблема у Србији некакав свеопшти “дискурс немоћи” који пропагирају српске “квази патриоте” – био би тачан да је данашња Србија заиста макар делимично самостална и суверена држава – али Србија то није. Србија је држава веома ограниченог суверенитета под директном контролом Немачке која води оно што је остало од ЕУ, као и под контролом међународних финансијских институција као ММФ, Светска банка, затим европских финансијских институција као ЕЦБ, ЕБРД итд., а делимично је и под утицајем Русије, мада је тај руски утицај више фингиран него реалан јер доноси СНС-у бесплатне политичке поене. Дакле, Србија је не баш у потпуном смислу речи колонија, али је ту негде, врло близу колоније – а колоније по дефиницији немају могућност да слободно и самостално бирају сопствену будућност ако се не ослободе својих колонизатора. Немам утисак да српски народ у овом моменту има снаге за ослобађање од својих колонизатора са овако морално и професионално инсуфицијентном политичком и интелектуалном “елитом”. Таква “елита” не заслужује да у суштинском смислу учествује у одлучивању о судбини сопственог народа, баш као што ни народ који бира и прихвата такву “елиту” не заслужује да сам одлучује о сопственој судбини.

Узимајући све то у обзир мислим да Србија може да се нада некаквом повољнијем исходу само у случају да дође до неке евентуалне нове велике “балканске нагодбе” коју ће направити Кина, Русија, ЕУ и САД – док директно учешће Србије у одлучивању у овом моменту још увек делује крајње нереално.”

 

Србија нема ”елиту”, има само ”вође”.

”… Србија већ 50 година нема ”елиту” јер се ‘’елита’’ креира (симулира) у удбашко- мафијашким круговима. У репресивним државама попут наше, нема ‘’елите’’, постоје само ”вође”. Управо овај текст показује да морамо мењати тај слугерањски менталитет.’’

‘’…Не може се на запад гледати црно-бело, нити на исток црно-бело. Прозападњаци ту дилему виде као сукоб некакве модерне Србије која тежи да се приближи “цивилизованом” западу контра мрачњачке Србије која би да остане на истоку, Балкану, Оријенту… Ови други, који су постали такође врло гласни, виде “спас” у тој некој имагинарној православној цивилизацији, што чак није ни политика Русије. Не може се српска историја једнозначно одредити кроз припадност православном идентитету.”

Више коментара на ову тему можете погледати у нашој ФБ групи Народни фронт али и придружити се расправи!

Добродошли!