25-та ОБЉЕТНИЦА ПРИЗНАЊА ИЛИ ОКУПАЦИЈЕ?
Ево да није писало на порталу не бих ни знао да је данас “празник”!
А како ћеш и знати кад нитко ништа не слави, нема застава – симбола самосталности. A што значи бити самосталан? За људско биће то значи постати одговоран за своје поступке, неовисан о родитељима, економски неовисан. Неовисан човек не пита друге је ли неовисан и не тражи да му други неовисност признају. Не тражи од других дозволу да навија за Динамо или Хајдук, нити да пита коју чоколадицу смије купити. А држава?
Хрватска и њени грађани не да нису неовисни, већ су окупирани од стране тих ”великих” који су нас”признали”. Неовисност можемо ”глумити”, али зна се да се за сваки озбиљан потез питају неки други. Какву неовисност треба да осјете грађани државе у којој готово нема становника који није у некој врсти кредита са страним валутним клаузулама и који није осјетио страх од деложације или оврхе. Хрвати су опћенито у страху какав ће дан сутра сванути?!
Ма добро, није баш таква катастрофа – има и оних који се “не боје”.
Они живе од плодова самосталности и стално су за неки дом спремни. Зовемо их фашистима; ма нису то фашисти то су корисници прорачуна којима се “посрећило” јер живе на јаслама државе и као паразити исцрпљују властити народ. Они се само служе фашистичком реториком, али да их викендом видите како се пијани отуре на пјесму Мирослава Илића, “ПОЛОМИТ ЋУ ЧАШЕ ОД КРИСТАЛА”. И-хааа… тад нигде фашизма нема, ни на крај памети им није. Еј, брале што морам радити у ноћном клубу и ја би запјевао пјесму свог омиљеног пјевача, али гледање “татиног” сина како се кери убије ми сваку чар и жељу да пјевам. 
Бар за свој град могу рећи да у њему не живе фашисти, већ обични шовинисти и примитивни ментални склопови који у јутро галаме “лубеницаааа…”, а навечер “бостанаааа”. И због тога јер су корисници друштвеног власништва морају галамити јер се боје да неби остали без оног што су им очеви поотимали у рату.
Самосталност? Нема ту самосталности, ми смо колонија под протекторатом Запада и то ћемо бити док нас тотално не сажваћу, а онда испљуну. Једини самостални људи које ја видим су они који су остали без ичега и који сад могу пјевати ону “Широк шор ледина”. Иду од контејнера до контејнера и увијек могу накупити сировина које ће продати и осигурати си прехрану. Јад, биједа, али кога је брига. Питам се само, колико ли медији добију пара да напишу коју о Хрватској ”самосталности”? Тек да нас подсете да смо ”самостални”…
