Saša Filipović : Slučaj Skripalj, Korbin i totalitarizacija Evrope

Neoliberalizam, kvazi-ideologija totalnog kapitalizma i savremenog kolonijalizma, pretrpela je ozbiljne udarce. To je na ”tranzicionoj” periferiji bilo odavno jasno, ali posle 2008. i metropolama. Kritike su sve jasnije, sve glasnije se traži demokratizacija i demontaža tog parazitskog poretka, građanima su sve pristupačnije alternative. Propagandna blokada i formiranje lažnih organizacija u službi oligarhije – neće još dugo da daje rezultate. Neprijatelje poretka je potrebno personifikovati, dati mu lice i fizički oblik, ovaplotiti tu ”strašnu, demonsku i anticivilizacijsku silu”. Apsurdno, ta strašna babaroga je pronađena u Rusiji i Putinu.

Nije prošlo ni mesec dana kako je Putin svetskoj javnosti predstavio tehnološki novo, revolucionarno strateško naoružanje. Zapadni mediji su prvo na to reagovali sa podsmehom govoreći da je reč o naučno-fantastičnom filmu i jeftinom propagandnom triku Moskve, a nekoliko dana kasnije, te režimske šaljivdžije su utihnule i počeli su isplivavati mišljenja stručnjaka koji su izražavali ozbiljnu zabrinutost.

Trebalo je očekivati žestok i strateški odgovor atlantista.

I došao je.

Slučaj Skripalj je jedinstven slučaj u istoriji. Svakom razumnom čoveku jasno je da verzija britanske vlade o ”ruskoj agresiji u Solzberiju” u najmanju ruku neubedljiva i sumnjiva. I dok su američki fašisti pobili i pootrovali latinoameričke, socijalističke lidere i državnike sofisticiranim bio-agensom, ”sovjetizirani azijati” su navodno, jednog davno penzionisanog, osuđenog, a zatim razmenjenog britanskog špijuna, pokušali likvidirati primitivnim oružijem za masovno uništenje prozvanim kazačok na kojem piše ”made in Russia”.

Ne ulazeći ovom prilikom u činjenice koje ukazuju na svu apsurdnost i besmislenost optužbi o ”drskoj, ruskoj agresiji na teritoriji članice NATO-pakta”, ono što zabrinjava je način kojim američko-britanski lager prisiljava svoje saveznike da se pridruže diplomatskoj odmazdi. Čak je i Hitler prilikom otpočinjanja Drugog svetskog rata, inscenirao napad poljske vojske na nemačku karaulu i ”dokaze” prezentovao svetskoj javnosti. Umesto toga, britanska vlada je iskazala ”verovanje” u rusku agresiju i od saveznika zahteva da se pridruže toj ”veri”.

Logika je jednostavna, ali veoma efikasna : morate verovati našim optužbama, a ako tražite dokaze – to znači da nam ne verujete kao savezniku i da sigurno radite za Moskvu. Drugim rečima – ili ste za nas, ili ste protiv nas.

Međutim, odnos britanske vlade i blerističkog krila laburista (tj. lažnih levičara) prema socijalisti Korbinu, otkriva nam i dublju, ideološku pozadinu. Korbin se, u najboljoj tradiciji engleskog prosvetiteljstva i racionalizma,  u parlamentu otvoreno suprotstavio ishitrenim ocenama i zdravo-razumski zahtevao utvrđivanje činjenica pre donošenja bilo kakvih odluka. Naišao je na potpuno iracionalnu, besnu reakciju konzervativaca, ali i blerističkih trojanaca unutar njegove, laburističke partije (zločinačkog, ratno-huškačkog krila koje još uvek kontroliše glavne centre moći unutar te partije).

Protiv Korbina lansirana je propagandna mašinerija britanske oligarhije u kojem je on perfidno prikazan kao čovek Moskve, dakle, kao neprijateljski element koji radi protiv sopstvenog naroda, kao peta kolona agresora. Ako se to dešava u ”kolevci” demokratije, tolerancije i parlamentarizma – šta valja očekivati na kolonijalnim periferijama?

Neoliberalizam, kvazi-ideologija totalnog kapitalizma i savremenog kolonijalizma, pretrpela je ozbiljne udarce. To je na ”tranzicionoj” periferiji bilo odavno jasno, ali posle 2008. i metropolama. Kritike su sve jasnije, sve glasnije se traži demokratizacija i demontaža tog parazitskog poretka, građanima su sve pristupačnije alternative. Propagandna blokada i formiranje lažnih organizacija u službi oligarhije – neće još dugo da daje rezultate. Neprijatelje poretka je potrebno personifikovati, dati mu lice i fizički oblik, ovaplotiti tu ”strašnu, demonsku i anticivilizacijsku silu”.

Apsurdno, ta strašna babaroga je pronađena u Rusiji i Putinu.

Osnovano se može zaključiti, da će se svi anti-sistemski pokreti u Evropi etiketirati kao produžena ruka Moskve i njenog oblika specijalnog rata protiv ”demokratije i slobode”. To pretpostavlja ne samo medijsko-političku stigmatizaciju i demonizaciju progresivnih i slobodarskih  ideja i organizacija, već i njihov otvoren i legitiman  policijsko-operativni i krivično-pravni tretman.

Dobrodošli u vrli, novi svet.

Saša Filipović, Narodni front