МРАК И СВЕТЛО
Данас се завршава циркус зван предизборна кампања. Хвала Богу на томе.
Без обзира на мишљење професионалних ”аналитичара”, сматрам да је ово једна од најдосаднијих кампањи коју памтим. Смарачки спотови са хумором у покушају, американизација, бескрајни океан AV и 666 плаката по нашим градовима, одсуство јавне дебате и директног сучељавања аргумената, поза и гламур… Ипак, има неколико момената који буде црне слутње, али и оних који указују на светло на крају тунела.
Кампања премијера Вучића је била прескупа, професионална, бомбастична и агресивна – школски пример неолибералне пропаганде коју воде добро плаћени, стручни тимови. Ако занемаримо спотове, који су због своје баналности и неукуса изазивали више подсмех него озбиљну пажњу, главни утисак је да је ”Вођа” у ову кампању уложио 150% капацитета своје напредњачке инфраструктуре. Њему су ови избори очигледно судбоносни. Толика доминација пропагандног садржаја у електронским и штампаним медијима, а затим и у класичним облицима пропаганде попут билборда, плаката, постера и новинских реклама – није виђена још из времена Милошевића. То је, нажалост, дозвољени вид агитације у плутократском систему и ту нема шта да се приговори, али се надамо да ће се једног дана истражити извор и пут новца за овакву астрономско скупу кампању за које већ сада постоје индиције да ни теоретски није могла бити финансирана из легалних извора.
Оно што брине је очигледна и никад већа злоупотреба државних функција, нарочито премијерског положаја, у страначкој пропаганди. Није посао премијера да учествује у ритуалима отварања погона приватних предузећа, малих инфраструктурних објеката који се граде 15 година, школских клозета, нити драматично спашавање завејане деце. Такво понашање, нарочито у предизборној кампањи – је класична, директна и очигледна злоупотреба по слову Закона, тиме је један председнички кандидат неколико стотина пута више заступљен у медијима од осталих и РЕМ је морао интервенисати (остале страначки зависне органе нећемо ни помињати). То указује на страшну чињеницу да садашњи представници олигархије не праве никакав отклон између партијског и државног, те да ће се урушавање државних институција наставити. Како каже један забринути грађанин – незајажљиви партократски канцер ће наставити да се шири и прождире све око себе, док не поједе и саму Србију.
Масовност и бројност сендвич-каравана такође није виђен још из времена ЈУЛ-а и СПС демагога. Тај јадан, слуђен и осиромашен народ којег превозе са краја на крај земље, није активни учесник процеса – он је само део сценографије, кулиса која треба да нагласи сав ”генијализам и визионарство великог Вође”. Ако злоупотреба државне функције и медија са националном фреквенцијом показује однос напредњака према држави и уставном поретку, ова превазиђена и јадна манипулација са тим људима показује њихов однос према Народу. Народ је за њих само пасивни објекат, гомила која треба да скандира, аплаудира и пушта шарене балоне, да безрезервно верује у колонијално-олигархијски поредак чији је верни чувар ”Вођа” и све то зарад неке сиће и коске, обећања неке личне користи.
Страначки притисци на раднике у јавним и државним предузећима, установама и државним органима да подрже ”Вођу” показују да режим све више клизи у отворену репресију. Можемо претпоставити какве манипулације и злоупотребе са најсиромашнијим слојевима и социјално зависним грађанима ће се дешавати на дан самих избора. Невероватно је колико је Вучић преузео све најгоре елементе власти Милошевића, колико је лош ђак. Он је опседнут технологијом владања, позом пред камерама, патетичним и пасивно-агресивним дискурсом… али је заборавио основну ствар : политика није бизнис, држава није породична фирма, а Народ није блесав. Његова политика је лишена сваког друштвеног, опште-корисног и историјског садржаја. Колико год била скупа и мегаломанска сценографија у његовим перформансима и монолозима – цео опус ”Вође” се своди на трећеразредну демагогију, јефтину сапуницу неолибералног спинера и нарцистичког манипулатора. Потпуни континуитет напредњачке са разорном, досистичком политиком – показује сву баналност овог циркуса. И зато је потпуно исправно, после 24. марта 2017. променити антрежимску паролу у ”Вучићу Шредеру”.
Ово је мрак.
Светло се ипак појавило. Бело светло.
Игнорисан од свих, злонамерно интерпретиран, перфидно нападан и од стране ”опозиције ” и од стране ”власти”, он је герилском борбом преко друштвених мрежа и дружењем на улицама, уз потрошених 200 евра – већ сада направио чудо. Гласноговорници олигархије су схватили о чему се овде ради, само се праве да нису, због својих спинерско-чаробњачких разлога, наравно. Али на њихову несрећу, Народ се поново показао зрелијим и паметнијим од своје ”елите”. Свима је јасно да ово више није тренутни фазон и нихилистичко зезање – почела је Побуна.
И док разни неолиберални комесари (тзв. аналитичари и тзв. новинари) папагајски понављају да је Бело светло лишено сваког политичког програма и смисла, он је пред изборе упутио последњу поруку свом Народу. Подигао је Устав, УСТАВ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ, и рекао : ”Ово је мој програм!” Тиме јасно поручује да је Устав овде мртво слово на папиру – мафија га је потпуно обесмислила, а његов једини задатак је да га врати у живот, да се држава Србија врати њеним грађанима.
Само јако!
Марићевића јаруга
Саша Филиповић, Народни фронт
