Последице савременог, ”неолибералног” образовања!

Izvor: blic.rs

ОВО МОРА ДА СЕ ЗАУСТАВИ ДОК НЕ БУДЕ ПРЕКАСНО Девојчица (13) прети да ће убити школске другарице

Девојчица С. С. (13) из Шапца већ годину дана малтретира две вршњакиње из разреда, а на „Јутјуб“ је поставила поруку у којој им прети смрћу.

Јуче сам разговарао са групом познаника о овом догађају. За једну овакву вест, објављену пре осам дана нико није ни чуо или је прошла неопажено. Па нормално кад нас са ТВ и друштвених мрежа бомбардују вестима о новом звецкању оружјем и ширењу међунационалне мржње на балканским просторима, када су ових дана сви занети ЛГБТ популацијом и њиховом такозваном ”Парадом поноса”, за коју се показало да чак ни присталице те популације не занима превише, али наш докон народ и професионални ”одвлачиоци” пажње је налазе као занимљиву тему, којом се треба забавити забаве ради или из озбиљнијих разлога, све само да се не мисли о озбиљним проблемима и ономе што заиста мучи овај народ.

Поред економије и катастрофалног положаја радника у савременом друштву, корупције као једне од појава које до таквог положаја радника доводи, образовање је по мени треће горуће питање које проузрокује постојеће стање и води ка даљем кочењу напретка и деградацији људског рода, при чему мислим на 99,99% становништва који немају крупан капитал у својим рукама или нису селектирани у органе управљања тим капиталом. Историја за коју и овако никад не можемо да тврдимо да је баш све тако било, ко је коме више народа побио и сличне теме које ничему не воде сем распиривању мржње и вођењу у нове ратове и страдања, као и проблеми хомосексуалаца, нису за занемаривање и стављање у запећак, али у ситуацији у каквој је тренутно Србија и земље у региону, нису ни приоритети! А неки би да их упорно представљају као да јесу. Зато, вратимо се проблему образовања и на кратко поново овом чланку.

Изјава мајке једне од жртава:

– Ја сам ишла код директорке, психолога, педагога, молила сам да стану на пут овом терору… Они су покушавали, али нису имали подршку разредног старешине, који дође и каже: „Шта преувеличавате и правите од комарца магарца?“. Шта, бре, преувеличавам? Ова мала је снимила видео, јавно гледа слику моје ћерке и говори „Убићу те једног дана“. Била сам у шоку када сам видела снимак. Када дете од 13 година овако нешто објави, за пет година ће стварно убијати. Њена мајка није показивала никакву иницијативу да средимо све. Извињавала се јесте, али се ипак види да то није било искрено…

Погледајте само овај продукт савременог образовања, обратите пажњу на коментар о ”мајци заштитници”:

Дејан Златић, професор, писац, блогер… овако каже:

Фамозни Закон о заштити малолетника је ту да на сваки начин заштити малолетног силеџију од наставника, али ни на који начин не штити малолетно добро дете од малолетног силеџије! Ето, тако долази и до (углавном некажњеног) вршњачког насиља. (Преузето са блога ”Дневник случајне домаћице”)

Па ви чик пошаљите дете у школу, а да будете безбрижни да је бар док је у школи безбедно!

Ова несрећна, млада ”изгубљена душа” је толико застранила у својој изопачености да је сав јад свог домаћег васпитања и школског образовања које јој је њена школа пружила, сасула у камеру и објавила, тако да сви можемо да видимо куда нас воде савремене ”друштвене вредности”. Колико је још оваквих попут мале С.С. у већини школа, само што не објављују своју глупост јавно?

Шта се то десило са нашом децом?

Па десили су се ријалити шоу програми, десиле су се ТВ емисије које пропагирају да је изопачено нормално, десиле су се идиотске, бесмислене америчке ТВ серије ”за децу и омладину” какве им сервирају станице типа ”Никелодеон”, али и серије и емисије за одрасле које такође деца гледају. Што глупље и бесмисленије, то популарније. Народ, па тако и деца, гутају шта им се сервира, а лабилнији и мање интелигентни почињу да верују да је то што им се сервира нормално.

Па онда није ни чудо што читамо текстове са насловима: ”Другарице је наговарале да се убије”, ”Вршњачко насиље: Дечака тукли и терали да пије урин”, ”Девојчицу вршњакиње скинуле голу и претукле”, ”Син заплаче од страха кад поменем школу”… Постало је нормално да девојчице од 13-14 година висе по кафићима, облаче се као проститутке, можете их тако обучене срести и радним данима до ситних ноћних сати… Завршиле са учењем ваљда, па мало до града…

Деца попут мале С.С. из Шапца, обичну потичу из породица у којима нису баш превише заинтересовани за своје потомство (нема се кад, а и досадни су, лакше им је дати комп, мобилни или таблет у руке и скинути их с грбаче да не смарају) или од родитеља који заједно са својом децом уживају у емисијама за заглупљивање. Значи, таквој деци треба помоћ да би сутра постали људи, а од породице у оваквим случајевима очигледно нема помоћи. Зато мора да реагује друштво, пре свега школство.

Оваква деца прво морају да схвате шта је ауторитет, а затим и шта су то истинске вредности. Пошто код куће очигледно нико није ауторитет, онда ауторитет морају упознати у школи. Да би у школи упознали ауторитет, из школа се морају одстранити просветни радници који нису у стању да буду ауторитет. Да ли су вам познати случајеви хапшења просветних радника због наркоманије? Колико просветних радника алкохоличара познајете? Неспособни да предају и посвете се ученицима растрзани и анксиозни због личних проблема, незаинтересовани због плата у школству или што сами свој предмет сматрају небитним… Жао ми је свих људи са проблемима и такве проблеме друштво такође мора да решава, али сада говоримо о школству и ко није у стању да своје личне проблеме остави испред школе када долази на посао, тај није подобан да буде просветни радник! Дакле, неопходно је пооштрити контролу запослених у просвети и одстранити оне којима ту није место. Самим тим, то би већ био први корак и у побољшању квалитета наставе.

Следећа ствар је садржај наставе. Шта значи то што деца и данас из географије уче да је рудник ”Зајача” код Лознице, један од највећих рудника антимона у Европи? Људи, наставници… можда нисте обавештени, али тај рудник не ради већ годинама и можда би тако нешто могло да се учи из историје, али из географије… Чему то?

Уместо таквих глупости, одвојте простор за предмет у којем ће се као обавезан предмет проучавати морал, људске и друштвене вредности. Немојте ми само сада поменути веронауку или грађанско право… То су изборни предмети на које се ретко где озбиљно обраћа пажња. Причам о нечему много озбиљнијем и обавезном!

Може се то звати етика или како год се звао тај предмет, али зар није најважније учити децу од малих ногу да је срамотно и понижавајуће да ако једног дана буду полицајци, траже од човека 1.000 динара или 20 евра да му не би писали казну за саобраћајни прекршај. Научимо их да је срамотно паркирати возило тамо где није дозвољено, па до таквих ствари са собраћајном полицијом неће ни долазити. Учимо их да је понижавајуће и нељудски тражити нешто што им по заслугама не припада. Хајде да им ми у школама пуштамо заглупљујуће програме, па онда да им објаснимо шта је то у тим програмима заглупљујуће, како је понижавајућа људска глупост и како је одвратна бахатост и изопаченост. Научимо их да такве емисије и програме гледају другачијим очима.

Нема сврхе терати их само да набрајају као у божијим заповестима или смртним греховима шта је добро а шта није. Научимо их стварно томе кроз примере и објашњења. Лично бих ишао чак у такву крајност да бих на таквим часовима исмевао и понижавао неморал, бахатост, похлепу, неодговорност, лењост… не би ли деца у Србији поново научила шта је срам и стид и да нема ништа ружније и јадније него због свог понашања постати предмет исмевања и бити постављен на стуб срама. Не тражим да постану мали Јапанци, али да ипак науче шта је морал, шта је част, а шта је срамно и за стид. А стуб срама бих формирао као институцију! Нешто јавно, нешто што би заменило стрељање које практикују Кинези за тешка кривична дела. На пример, панои по граду на којима би писало ”Стуб срама”, са сликама починилаца и описима њихових срамних дела. То би било више хумано, а једнако ефикасно као и стрељање. Све у циљу да деца од малих ногу науче шта је глупо, шта је срамно и како да не дођу на ”стуб срама”.

Дакле, ја бих примењивао методе које би се данас у већини земаља назвале тоталитарним, нехуманим, фашистичким… Ма назовите их како хоћете, али ја бих пошто-пото санирао последице неолибералног образовања, које за циљ и има стварање недовољно образованих, заглупљених маса, послушних неоробова или људи-машина које пре истека биолошке, али након истека употребне вредности треба уништити и заменити новима.

Како га назва професор Златић, Фамозни Закон о заштити малолетника, заједно са Законом о основама система образовања и васпитања, очиглено не функционишу како треба и треба их мењати. Хитно! Људи, стање је алармантно… Зар не видите шта се дешава? Чекате да се нешто деси вашој деци па онда да реагујете? Ако би неки нови закони или враћање старих ако су били бољи од актуелних, били у супротности са ставовима и захтевима ЕУ, па шта да се ради… Неки закони који се можда показују успешно у богатим државама, не показују се добро у мање богатим државама и то је свима јасно. Радије немојмо ићи у ЕУ, ако су овакви закони услов, него да производимо овакве људе будућности. Коме је циљ и зашто да ствара овакву популацију погодну за манипулисање сваке врсте? Погађајте сами: