Корисни и мање корисни послови
Замислите живот у једном већем граду, у коме штрајкују истовремено: служба градске чистоће, вртићи, болнице и медицинско особље, школе, полиција, судови…. Како би функционисао тај град и како би се то одразило на њега, током на пример, трајања штрајка у континуитету месец дана?
Сада замислите једну другу ситуацију: месец дана штрајка берзанских брокера, ПР менаџера, корпоративних лобиста, разних консалтера, телемаркетера, ХР стручњака, банкарских експерата за процену ризика, тиме-схаре трговаца… У коме од 2 случаја би се непостојање нечијих активности више осетило?
Јасно је да је одговор – у првом случају. Међутим, шта је овде занимљиво? То да су послови са другог списка пуно плаћенији од послова са првог. И још нешто: послови са првог списка спадају у оне из проскрибованог и “непродуктивног” јавног сектора, док су ови други углавном пример модерног пословања за какво се говори да нам у будућности треба.
Како смо дошли до тога да активности које много више доприносе друштву и заједници, буду означене као непродуктивне, а насупрот њима, активности за које бар половина људи и не зна да постоје, и чему служе, буду представљене као послови будућности? Много је различитих разлога за то, али хајде да видимо постоји ли нека обједињујућа сврха за овај други скуп послова.
Статистика каже да САД имају тачно 17 пута (и словима седамнаест пута) више адвоката него Јапан. Значи ли то да су САД 17 пута више правна држава од Јапана, или да је заштита људских и грађанских права у тој земљи 17 пута већа? Наравно да не. Многе адвокатске фирме у САД баве се куповином патената у име великих компанија, како би ове могле намицати себи огроман новац у име copyright права. Тај вишак адвокатских послова у САД се углавном односи на сличан спектар делатности.
Дакле шта је суштина већине послова око којих се врти велики новац: не стварање нове вредности, не конкретна видљива корист за друштво, већ бесконачно пресипање зараде и моћи унутар уског круга људи и корпорација.
Да се разумемо – немам намеру да потцењујем било чији посао, знање и труд. Већина послова којима се бавимо не спада ни у оне који стриктно доносе корист друштву (то у новије време не важи нажалост ни за оне из прве групе) нити у оне скроз некорисне – већина је нешто између. За рад у данас профитабилним секторима, потребно су мукотрпно образовање, одрицање и вештине. Ствар је у нечему другом – замислимо шта би било да је сав тај таленат и труд уложен у креирање нових вредности и квалитета, уместо у одржање статуса кво. Можда бисмо имали летеће аутомобиле, попут оних у “Повратку у будућност” или изграђене градове на води или под водом? А можда би се коначно и открио лек за рак? Ето, у томе је ствар.
Drive your success. Study at NTU for free. Explore diverse programs in Engineering, Agriculture, Administration, and more. Gain practical skills and earn degrees at Iraq’s leading specialized university. For more info, please visit: https://ntu.edu.iq/undergraduate-programs/