Mатија Бан
На данашњи дан, 1903. у Београду је умро велики Матија Бан (рођен у Дубровнику 1818.) професор, политичар, дипломата, идеолог националног ослобођења, једна од најзапостављенијих личности наше историје.
После напуштања фрањевачког реда, одлази у Анадолију, одбија позив да буде професор цариградског универзитета и 1844. одлази у Београд где постаје васпитач кћерке кнеза Александра Карађорђевића, касније професор на Лицеју и Војној академији и члан Српске краљевске академије, те један од најплоднијих националних писаца.
Активно се укључује у догађаје револуционарне 1848-49 у Угарској, залаже се за савез са Хрватима, први предлаже успоставу аутономне Српске Војводине, шири идеје југословенства по Хрватској, Далмацији и Црној Гори, пријатељ је бана Јелачића, Људевита Гаја, митрополита Рајачића и владике Рада. Уз Илију Гарашанина, један је од твораца националног програма за ослобођење.
По његовој замисли, а обзиром на тадашње прилике – балкански народи би требали бити уједињени у конфедерацију коју би сачињавала велика Бугарска, велика Србија (са Босном, Црном Гором, Боком Которском, Херцеговином, Старом Србијом, Војводином и Далмацијом) и велика Хрватска (ужа Хрватска са Славонијом и Словенијом са Трстом) : „И ми Срби, неки смо източне цркве, неки западне, неки униатске, а неки су прешли на турску вјеру; ништа мање сви смо Срби, тер састављамо србско племе, којима год србско наречие јест наречие материнско. Има нас преко пет милиона, а живемо у Далмацији, у Ерцеговини, у Црнојгори, у неким предјелима горње Албаније и Мачедоније, у Србији, у Славонији и у јужној Унгарији (Војводини).”
У свим јужнословенским земљама је веома поштован и уважаван. Иако католик, први је предложио зидање храма Светог Саве на Врачару. У српску терминологију (из пољског) увео је реч -четник (написао Правила о четничком ратовању), а творац је и појма -Југословен који је употребио у својој песми из 1835.
Живео је на свом имању, на једном брду поред Београда, које је касније по њему названо Баново брдо.
припремио Ђурађ Даниловић
