Nenad Uskoković : Hasta siempre ili Pomoz’ Bog

Umro je Fidel Kastro.

Prošlo je nešto više od tri dana kako je ova vest obišla zemljinu kuglu i od tada smo svedoci  najrazličitih reakcija javnosti, od otvorenog radovanja u Majamiju do višednevnih „Dana žalosti“ na Kubi.

Kubanci sigurno imaju pravo i na jednu i na drugu krajnost u svojim osećanjima.

Ono što me je ipak posebno fasciniralo su domaći „stručnjaci opšte prakse“, od samozvanih „gurua“ sa socijalnih mreža, preko blogera svih vrsta pa do najjednostavnijih fašista iz hobija.

Svi redom osuđuju „diktatora“ i slave njegovu smrt.

Prvo, slaviti bilo čiju smrt, braćo pravoslavci i ateisti-naučnici, blago rečeno je nevaspitano.

Drugo, pre nego što ste krenuli da nevešto reprodukujete vesti CNN-a i ostalih „nepristasnih“ medija trebalo je samo da se podsetite nekoliko “sitnih” detalja.

Kuba je pre dolaska Kastra, pod diktaturom Batiste, bila obična američka kockarnica optočena lepim ženama, gde su bogati Ameri mogli uvek da se zabave po ne tako visokim cenama.

Procene su da je Batista za vreme svoje vladavine, a vladao je nepunu deceniju, likvidirao oko 20 000 ljudi koji su mu na bilo koji način bili pretnja.

Direktno podržavan od strane Amerike i njenih tajnih službi Batista je sve što se moglo prodati na Kubi prepustio američkim korporacijama. Od šećerne trske, preko duvana, plaža, kockarnica, hotela do  južnog voća, rafinerija nafte i železnice.

Sa svojim dobrim prijateljem američkim mafijašem Majerom Lenskim tesno je sarađivao napravivši od Kube ključno mesto za tranzit narkotika.

I onda su se u tom „raju za život“ pojavili Fidel i Če.

Prvo su svrgli Batistu pa su onda u „Zalivu svinja“, kako dolikuje, dočekali invaziju koju su komšije Amerikanci organizovali.

I pobedili su i Batistu i Ujka Sema.

Batista je kao i svaki pravi diktator pobegao i kasnije skončao u Španiji, a Amerikanci su Kubi uveli „hermetičke sankcije“.

Vidim da sada gore pomenuti „stručnjaci opšte prakse“ lamentiraju nad tužnom sudbinom kubanskog naroda bez da igde napomenu kako do dana današnjeg te sankcije i dalje traju.

Sećate li se sankcija u Srbiji?

Da li možete da zamislite svoju zemlju kao mesto za jeftin provod i konzumaciju žena?

Da li možete da zamislite da vam strane firme pokupuju sve što iole vredi?

Da li možete da zamislite da radite za bedne plate dok mali broj bogataša uživa na vašoj grbači?

Da li možete da zamislite da se droga prodaje na svakom koraku?

Da li možete da zamislite marionetski režim i diktatora?

I onda da vam na kraju, pošto sve to zamislite, najviše zasmetaju Fidel i Če?

Mislim da je već prošao onaj minut do dvanaest da se zapitamo da li je sa nama sve u redu.

Da li uopšte više imamo kičmu koja bi trebala da nas drži uspravno?

Sudeći po komentarima na vest o smrti Fidela Kastra, sigurno nemamo.

I da ne zaboravim, ovaj tekst obavezno čitati uz pesmu „Comandante Che Guevara“…

Ako za to vreme ne osetite ništa to je pouzdan znak da ste mrtvi.

Hasta siempre braćo Srbi!

https://www.youtube.com/watch?v=SSRVtlTwFs8