Вучићеви студенти – инетересна група против својих колега

Дана 26. 3. 2019. представници студентског парламента у Новом Саду изашли су на улице. Остаће тај дан уписан у историји, заиста се ретко дешава да се студентски парламент и његови представници побуне против нечега. Али ‘ајде да видимо шта су они тражили на улици, и зашто су дошли до зграде РТВ? Који су им захтеви?

Чланови студентског парламента су се окупили да би изразили незадовољство због „политизовања студената у медијима“. Занимљиво, а сад се поставља о каквој политизацији је реч, и шта их је то натерало да измиле из својих удобних канцеларија на факултетима? Они су се окупили због тога што медији извештавају са протеста против актуелне власти, у којима део студената учествује већ неколико месеци.

Ово су званични захтеви студенетског парламента, упућени руководству РТВ – захтевају „Деполитизацију студената у извештавању јавног сервиса као и спречавање злоупотребе студената и студентских институција. Други захтев је да желимо да РТВ као јавни сервис сарађује само са релевантним студентским представницима, треће је да тражимо већи медијски простор при промовисању студентских активности и вредности, нешто чиме се ми стварно бавимо, а то је уствари наша борба за повећање студенстког стандарда, квалитета наставе, као и промоција већ до сада реализованих пројеката и пројеката које планирамо да организујемо у будућности.“

Из ових захтева је јасно много тога. Студентском парламенту смета то што било ко уопште помишља да извештава са скупова које нису они организовали. Заправо то можда не смета толико њима, колико смета онима који су им написали ове захтеве и који су организовали ову комедију.

Они траже деполитизацију студената и спречавање злоупотребе студената? Ваљало би да се нађе неко ко ће овом студентском отпаду објаснити да је управо ово што они раде политизација. Управо студентски парламенти злоупотребљавају студенте, лажу их, поткрадају и на све то они себе називају „релевантним студентским представницима“.

Сама сврха постојања студентских парламената је у спречавању било каквог бунта, било каквог отпора власти и систему. Те структуре су толико дубоко учвршћене на нашем универзитету да им је сада јако тешко парирати. Слободно их можемо назвати српском напредном странком у малом. Њихов смисао опстајања као интересне групе повлашћених студената је једино у прављењу редовних студентских журки, лову на своје колеге које другачије мисле и гушењу саме помисли о студентској побуни.

Они су се сада окупили, сада када део студената показује какав – такав отпор власти (на страну питање смисла протеста 1 од 5 милиона).

Где су ти представници парламента да се боре за студентска права? Где су да се боре за смањење цена школарине, за укидање додатних трошкова, за доступније уџбенике свим студентима? Нисмо их нешто запазили са се овако окупљају око свих тих питања. Нема их да направе неки протест, да дигну глас за студентска права. Нема их зато што они и нису студенти. Они се не могу назвати студентима, јер раде против интереса својих колега.

Једине ситуације у којима се парламент појављује јесу студентске журке, преко којих отимају паре студентима, и избори за парламент. Е тада су врло ажурни и имају енергије и ресурса да свакога од нас вуку за рукав и кукају за глас.

Сећамо се и 2017. године, када су представници студентског парламента осуђивали студенте који су присуствовали највећим студнтским протестима у овом веку. Док смо ми протестовали, они су правили журку поводом дана студената.

Дан студената је још једна тема коју је студентски парламент приватизовао и изманипулисао студенте на најгори могући начин.

Дан студената је код нас дан масовног студентског опијања и славља. Нико нормалан нема ништа против да се студенти друже и да славе, али не на тај дан.

Четвртог априла 1936. године дошло је до великих студентских демонстрација. Студенти су се побунили због увођења универзитетске полиције. Тог 4. априла дошло је до великог сукоба између студената револуционара са једне стране и полиције у сарадњи са студентима фашистима – са друге стране. У тим сукобима један од фашиста, Слободан Недељковић, ножем је напао студента права Јована Шћепановића. У помоћ другу притрчао је Жарко Мариновић, али је том приликом добио два убода ножем у леђа. Овај херојски чин Жарка Мариновића и његова смрт су повод за обележавање дана студената. Након убиства, студентски бунт је ојачао, студенти се више нису бојали никога и успели су у својој борби, укинута је универзитетска полиција и смењен је ректор универзитета.

Дакле, колеге, дан студената се обележава, не слави се.

То што је парламент од овог догађаја направио једну велику журку је непоштовање убијеног Жарка, који се борио за све нас, за наша права. Али јасно је да парламент то ради опет из два разлога. Први је наравно њихов лични интерес, а други жеља да се угуши студентска борба и да се име Жарка Мариновића утопи у тонама попијеног алкохола.

Док постоје студенти, Жарко неће бити заборављен, а када студенти довољно ојачају, студентски парламент неће постојати.

за Народни фронт – Марко Ђелевић