27. март 1941. – дипломатија и Јапан

Јапанци су били изненађени развојем догађаја у Југославији, схватили су да Хитлеров ”нови светски поредак” није општеприхваћен нити стабилан. Због тога су у наставку преговора са Немцима били уздржанији и опрезнији.

За операцију против Југославије и Грчке априла 1941., немачки нацисти су издвојили моћну силу од 40 дивизија, све бомбардере и половину авиона целокупног Луфтвахеа (преко 2.000 авиона), трећину тенковске армаде (1.200 тенкова), а у агресији је учествовала готово целокупна војска Мађарске, Румуније, Бугарске и Италије.

У пролеће 1945., док је чучао у свом бункеру у Берлину, засут ватром Црвене армије, Хитлер је често говорио саборцима да га је управо петонедељно кашњење почетка источне кампање спречило да је заврши до почетка зиме. Исто мишљење је изнео и Черчил у својим мемоарима о Другом светском рату као и многи војни експерти.

Ипак, постоји једна интересантна епизода из света дипломатије о којој се уопште не говори. Наиме, марта 1941. у Европи је боравио јапански министар иностраних послова Јосуко Мацуоко који је у Берлин допутовао преко Москве. Немци су тражили од Јапанаца да се укључе у будући рат против СССР-а, на шта је Јапан већ био пристао, а само је остало да се прецизира тренутак када ће то да се деси, у којем моменту од отпочињања инвазије.

Преговори су морали бити прекинути неколико дана пошто је Хитлер, бесан због дешавања у Београду, позвао Рибентропа на консултације. Међутим, и Јапанци су били изненађени развојем догађаја, схватили су да Хитлеров ”нови светски поредак” није општеприхваћен нити стабилан. Због тога су у наставку преговора са Немцима били уздржанији и опрезнији (данас се зна да је Јапан обећао улазак у рат у тренутку када Вермахт заузме Москву).

Јапански министар је у повратку опет отишао у Москву где се задржао више од недељу дана, а посета се завршила његовим маратонским разговором са Стаљином у дачи у Кунцеву и склапањем пакта о неутралности између Јапана и СССР-а 12. априла 1941.

Тај пакт је био потпуно неочекиван за Немачку. Сам пакт Мацуоко је назвао ”дипломатским блицкригом”. Јапан је до краја рата поштовао наведени пакт. Совјети су елитне снаге са далеког истока пребацили у Европу којима су извршили преокрет у Бици за Москву новембра 1941.

Истовремено, совјетски генерали су у дневним заповестима и лажним бројним саставима и структури јединица (чак коришћењем истих назива за дивизије које су већ дислоциране у Европу), логистици, радио везама, покретима трупа – стварали утисак да је далекоисточна армија и даље у пуном саставу и сваког часа спремна да упадне у Манџурију. Та стратешка обмана, једна од најуспешнијих у историји ратовања, Јапанце је обесхрабрила од инвазије на СССР, а касније, рачунајући на постигнут пакт – усмерила њихову војну силу на САД и европске колоније.

Данило Ђурђевић, Народни фронт