КАПИТАЛИЗАМ- УБОЈИЦА ЉУБАВИ
Живећи у окрутном систему као што је капитализам схватио сам да се ради о друштвеном уређењу које не трпи осјећаје, које прождире слабе на уштрб профита. Тај систем оплемењује енергија потлачених. Капитализам је паразит који нема милости. Балкан као да је задесила клетва “имао па немао”… Кад човјек схвати да нешто не ваља има опцију и могућност да то промијени.
Међутим што се догађа ако у нешто предубоко угазите?!
Тешко је из глиба покренути удове, нема се те снаге. Осим ако ти нетко не пружи руку спаса и повуче те ван. Но, тај “нетко” те мора разумјети, схватити твоју жељу за новим почетком. Тко нас боље разумије од нас самих (балканаца)? Али, посвађали су нас и свакодневно кљукају мржњом, пуштају костуре из прошлости да нас држе на дистанци.
Зашто?
И они су предубоко угазили, али њима то одговара, њих не мучи трули задах пропадања. Пропадају државе и народи, али Јудине слуге које их воде немилице пуне своје имовинске картице. Њима је стало једино до имовинске користи. И тако често посежу за”димним бомбама” обојеним национализмом како би док се “глупи” народ окреће према вањској граници и баца камење у комшијино двориште они у залеђини покупили још “кајмака”… Али ова “басна” предуго траје.
Како им то успјева проћи?
У четврт стољећа демокрације државни дефицити су неколико десетака пута већи него што је имала бивша држава… Морталитет се повећава док стопа наталитета константно опада. И никако да схватимо да је пред нама катастрофа и иживљавање над нама свима. Како вољети ако те муче? Како живјети ако с тобом управљају на даљински? Како пјевати док плачеш?
Човјек је постао програмирани склоп наредби којем је главна наредба “ПЛАТИ”… ПЛАТИ ЗА ЖИВОТ, ПЛАТИ ЗА СМРТ… ” Али плати јер ако не платиш сами ће ти узети. И тако пролазе године, живот. Док год се не пруже руке и покаже воља народа живјет ћемо и пропадати све дубље. Интересантно, још увијек нас раздваја прошлост из које нисмо изашли паметнији, а свјетски рат завршио прије 70 година, а ми још увијек тражимо… што?! Правду?
Нема правде, већина свједока је умрла… Ова повијест/историја служи сврси да нас дијеле и то по потреби. Нема праведних; једнаки смо, али кад схватимо можда буде касно. Како могу мрзити својег вршњака Србина ако ми није ОН учинио ништа на жао? Или обрнуто? Јел’ он крив за Овчару или ја за Јасеновац? Ма хајде?! Паразитски капитализам нас претвара у овце чији су чобани развили методе чувања идентитета и власништва. Живи, ради, ПЛАТИ И УМРИ.
Славонски Бећар, Народни фронт