БОЛЕ ГРУДИ БАЛКАНСКЕ
Игром случаја и због описа посла који радим присуствовао сам концерту набијеном “домољубљем” и доиста сам се у тих два и пол сата разболио. А како и не би кад сам се својим очима нагледао свашта… жива пропаст и неукус.
И онда да се бар мало на неки начин емоционално искључим као непоправљиви романтик почео сам се присјећати неких давних прекрасних балканских пјесама (евергреен-а) и ту сам се већ мало “искључио” с дернека. Но, почеле су ми навирати слике из прошлости. Пјесме попут “РУЖЕ У СНИЈЕГУ”, “АКО МЕ ОСТАВИШ”, ’’ЉУБЕ, ЉУБЕ СЕ ДОБРИ, ЛОШИ, ЗЛИ”, ” ХАЈДЕ, ПЛАВИ МОЈ САФИРУ” и много других саме су позивале људе да пронађу партнерицу за плес. Спајале су душе; то су биле пјесме с душом… И онда ме одједном овај будалаш, због којег сам био под радном обавезом, “прешалта” из тог дивног времена моје младости у срамотну садашњост пјесмом ” ИНАТИ СЕ СЛАВОНИЈО” и опет ми падне мрак на очи кад сам видио пењање пијаних “поносних” сподоба (и мушких и женских) на столове. А бога ти, да се човјек запита: “Откуд ја овдје”? Нисам ту “ЗБОГ ЈЕДНЕ ДИВНЕ ЦРНЕ ЖЕНЕ” већ због “развратника” из Херцеговине који је покварио дивну славонску пјесму и шепури се лажним домољубљем док у мислима већ пребројава куне. Осим тога запитао сам се како се итко нормалан ту може осјећати сигурно?
Толико облоканих “набријаних сподоба” на једној хрпи (опростите, ја их не могу звати људима јер то нису људи; људи ће заплесати, а не пењати се на столове и лупати се у прса као мајмуни)… Но, онда сам почео тјешити се мишљу то је можда 800 таквих, па се сјетим како је на концерту Ђорђа Балашевића било преко 5 000 људи, тако и на концерту Халида Бешлића 17 000… Али свеједно, боле груди балканске кад навру сјећања и успомене из неких дивних прошлих времена која доказују да не може увијек све што је”ново” бити лијепо и добро. Пјесма у Социјализму је пјевана с душом и остат ће трајно упамћена док су ове у капитализму “смеће” на којем су погрешни бар кодови.
Славонски Бећар, Народни фронт