Славен Славичек: Не мијењајте посао – промијените систем!
Психолошки притисак довео ме у стање у којем више нисам могао ни комбинирке подигнути. А осим о томе како да га убијем, ни о чему другом нисам био у стању размишљати…
Радио сам и живио у социјалистичкој Југославији, а сада радим и живим у капиталистичкој Хрватској. Постоји више начина за објективну успоредбу ‘’некад и сад’’, базираних на бројевима, постоцима, законима и одредбама. Написао сам већ много тога на ту тему па ћу се овај пута задржати само на једној субјективној успоредби.
Некада, за вријеме социјализма, пуно сам пута нестрпљиво чекао да прође викенд па да могу бити с екипом с посла, да видим и чујем гдје је тко био на цаги, гдје на цуги, какав нови виц или штос. А све уз рад примјерен човјеку – без излагања опасностима, превеликој журби, притисцима, вређањима и галами. И увијек је све што је требало било урађено, а исплата плаће никад, али никад није дошла у питање!
Када је шеф или директор долазио у радиону, престајали смо радити да видимо што хоће, а знало се и сјест и попит пиву. Па смо разговарали, уважавајући његову одговорност, године и знање, а он нашу личност, стручност у послу и младост. Био је то разговор једнакоправних људи!
Након преузимања фирме од стране приватника, сви су старији радници одмах добили отказ, а многима је требала још само година-двије до пензије. Увео је своје поимање реда – а заправо класичну страховладу по систему завади па владај. Већина је радника престала међусобно комуницирати. Плаћа је пала за 50% а количина рада је порасла за 200%. Није дозвољавао нормално кретање и рад него трчање и махнитање. Плаћа је нормално каснила и по 5 мјесеци, а радници се такмицили у додворавању злочинцу. Тако је постепено нестајало пријатељство, а у мјесту смо морали лагати да имамо већу плаћу него што смо имали. Тко се није дао понижавати звао га је на разговор у канцеларију, а једног је радника и пребио!
На посао се ишло као на стријељање. С кнедлом у грлу и језом у срцу. Тих сам дана почео сањати живописне снове како убијам Зло! Једном скраћеном ловачком пушком с крупном сачмом, други пут чекићем, трећи шрафцигером…
Психолошки притисак довео ме у стање у којем више нисам могао ни комбинирке подигнути. А осим о томе како да га убијем, ни о чему другом нисам био у стању размишљати.
Прије него сам дао отказ организирао сам штрајк! И осталима је већ било доста!
А онда сам прешао у другу фирму. И у другој фирми је било исто.
Наравоученије: Не треба мијењат посао – треба мијењати систем!
Славен Славичек, Народни фронт
