Џамбул : Југославија као револуционарна творевина
Мислим да је Југославија пре свега била револуционарна творевина која настаје на развалинама два царства и коју конституишу народи који су се унутар њих, на различите начине, борили за сопствени идентитет и политичку самосталност.
И мада није постојао јасан став и консензус по питању да ли на тим развалинама треба правити једну државу, ко све у њу треба да уђе, како држава треба да изгледа, чак ни то које све нације на овом простору уопште постоје…чињеница да држава која се формира 1918. јесте некаква круна тих тежњи и те борбе. Макар је Југославија у првој итеграцији била краљевина, чак у једном периоду и апсолуститстичка, не мења ствар да је њено стварање било револуционаран акт.
Тек шта да се каже за СФРЈ (Југославија ver. 2.0) – која се формира кроз герилску борбу, кроз друштвени преврат и преображај и која, као шлаг на торти, касније постаје лидер трећег света, који се управо ствара на развалинама великих колонија. Зар није у томе било симболике?
Наравно, пошто је била револуционарна творевина, могла је да траје тачно докад је и трајала, таман колико је и трајао Hobsbawm-ов “кратки XX век”. Револуције су појеле своју децу.
Кисела су сва ова данашња тумачења (поводом 100-годишњице стварања СХС), чак и када нису недобронамерна. Желим да уведем нов наратив. Значи не ни “вештачка творевина”, ни “фатална историјска грешка”, ни “утопија”, већ пре свега – револуционарна творевина.
Џамбул, Народни фронт
