ЈЕДАН ЗАХТЕВ – ЈЕДАН ЦИЉ – ЈЕДАН СЛОГАН
Масовни протести, организација штрајкова, позиви на бојкот (телевизија са националним фреквенцијама на пример, јер не посвећују довољно пажње проблемима радника и социјалним питањима), и друге акције треба да се спроводе заједничким снагама истинске опозиције актуелном систему под називом ”СВИ ЗАЈЕДНО – СРУШИМО НЕОКОЛОНИЈАЛИЗАМ”, на пример, или тако некако… а не ”Сви смо ми ИМТ”, ”Не давимо Београд”, Штрајк просветара, Протест пензионера… итд…
Од сепаратних захтева нема ништа па макар ти захтеви и били испуњени јер суштински не мењају ништа!
После свих дешавања с краја ХХ и почетка ХХI века, још би неко у будућности могао писати како је левица у том периоду свесно направила стратешко повлачење како би дозволила капитализму да оголи пред човечанством све своје зло и погубност по људски род кроз свој најодвратнији неолиберални облик. Међутим, тренутно смо у оној фази о којој је Грамши писао као о времену када ”старо умире, а ново још не може да се роди”.
Ово је време превирања у којем многи критикују левицу јер не проналази пут ка површини. Од ње се очекује да каналише све присутније народно незадовољство и окупи све напредне снаге на заједничком путу ка некој лепшој будућности.
Из тих разлога, као члан покрета Народни фронт и као појединац са бројним пријатељима међу истинским левичарима, позивао сам те своје пријатеље да подржимо различите протесте који су организовани у одлазећој години и добијао сам овакве одговоре:
– ИМТ је завршена прича, готово је – нема повратка, узалудно трошење времена и енергије;
– Војска и полиција – они траже само да се њима повећају плате а за остало их није брига. Ни они никада не стају уз народ и опет би нас тукли, газили и хапсили на масовнијим протестима против власти;
– Пензионери – они су и гласали за актуелну власт, па ето им Вучићи и Кркобабићи;
– Синдикат Слога – то су плаћеници либертаријанаца, њих је понајмање брига за радничка права, то су људи који заступају само личне интересе.
– Не давимо Београд, или ”жуте паткице”… – још једни ”обојени револуционари”, обични популисти који ако и нису Сорошеви плаћеници, понашају се као да јесу. Користе глупости актуелне власти да би је сменили и на њихово место довели другу власт која се ни по чему не би разликовала од актуелне. Заступници неолиберализма, неоколонијализма и неоробовласништва… Оптужују лопове што су покрали оно што је требало неко други, неко њихов да покраде… Ето, то они раде и мажу народу очи, без да и једног тренутка наведу на који начин мисле да поправе положај радника и очерупане, разорене и уништене српске привреде.
Иако мислим да је међусобно неподржавање протеста наша слабост, са овим последњим се и слажем. То што је власт направила неке скарадне потезе је страшно! Али то нећемо исправити ако на власт вратимо Мурту, тј. ако поставимо нове, а кад мало боље погледаш… опет исте људе! СНС, СПС, ДС, Дверјани, ДЈБ, ЗаЈеб… Мучени народе, обрни-окрени на исто ти се своди…
Потребне су нам снаге које ће изнети суштинске, системске промене, а не лажна опозиција и протести засновани на захтевима за решавање личних проблема или проблема мањих група.
Масовни протести, организација штрајкова, позиви на бојкот (телевизија са националним фреквенцијама на пример, јер не посвећују довољно пажње проблемима радника и социјалним питањима), и друге акције треба да се спроводе заједничким снагама истинске опозиције актуелном систему под називом ”СВИ ЗАЈЕДНО – СРУШИМО НЕОКОЛОНИЈАЛИЗАМ”, на пример, или тако некако… СРУШИМО НЕХУМАНИ СИСТЕМ, шта ја знам… а не ”Сви смо ми ИМТ”, ”Не давимо Београд”, Штрајк просветара, Протест пензионера… итд…
Од сепаратних захтева нема ништа па макар ти захтеви и били испуњени јер суштински не мењају ништа!
ЈЕДАН ЗАХТЕВ – ЈЕДАН ЦИЉ – СВИХ ОБЕСПРАВЉЕНИХ група и појединаца – ЈЕДАН СЛОГАН – ЈЕДАН ПОЗИВ (општи)
Јуче ме неко питао зашто се не придружим Комунистичкој Партији, а данас читам како се чланови те партије међусобно оптужују да је нестало 200 мобилних телефона наручених за ту партију, испарило 8 милиона динара итд… А ни на крај памети им није било да едукују народ са тим парама, да штампају флајере, летке и плакате, да се у сваком поштанском сандучету нађе по један, да на сваком огласном месту буде по један плакат… Мислите да корпорације такве ствари без везе раде? То је пут до народа, да буду обавештени, да им објаснимо шта се дешава и шта би требало да радимо. Друштвене мреже су моћна ствар, али колико год вам се не чинило тако, мали је проценат људи до којих стиже порука преко друштвених мрежа. Зато корпорације деле флајере и летке…
А наша КП не ради ништа и не покушава ништа, а ако нешто и ради онда је то јалов посао, непродуктиван. Чекају да васкрсне Тито или да им неким чудом власт падне сама са неба у крило. Зато нисам члан КП иако ми је та партија, односно њена идеја у срцу. Срцем и душом сам члан комунистичке интернационале, али да ми неко наређује да не изазивам немире и да не провоцирам власт да власт не би повећала репресију, то већ не могу – извините. Појачану диктатуру и репресију власти можемо и морамо очекивати, али то ће само бити знак да им је крај заиста близу…
Следећа ствар – савремени комунисти, марксисти који траже подршку разговарајући са представницима Народног фронта у Армани оделима, са Ролекс сатовима на рукама и док пуше једну за другом скупе цигарете, што значи да троше најмање 500 динара дневно или 15.000 месечно само на цигарете – нису комунисти и не занимају ме! То су обични преваранти, властољупци, егоисти, који покушавају да се прикрију иза лажне бриге за народ под актуелним режимом, а у ствари би се продали за фотељу само тако, коме хоћеш, само ко им понуди службено возило на коришћење и могућнос’ да раде неко време с пуни капацитети… за лични интерес.
Да закључим: Народни фронт ће бити та снага која ће прво преиспитати које су то све снаге које ће стати иза заједничког циља – рушење актуелног поретка, протеривање неолиберализма из Србије и враћање радничког самоуправљања! Када раздвојимо жито од кукоља и избацимо кукавичија јаја из народног гнезда, тада ћемо удружено са свим истинским левичарским снагама покренути протесте на које ћемо позвати све ове горе наведене протестанте да станемо сви заједно иза тог основног, суштинског, заједничког циља! А после ћемо лако решавати појединачне проблеме и захтеве.
И зато, сви који се не борите само за комадић власти већ за системске промене; и сви који сте спремни за акцију и активност, за подршку једних другима, уместо да чекате да капитализам сам оде и уступи радницима своје место – не позивајте Народни фронт да вам се придружи да бисте на неким унапред изгубљеним изборима имали глас више и да заједно чекамо Годоа…
Ако сте за акцију и заједничку офанзиву (којој је дошло време, куцнуо час…) – придружите се ви Народном фронту!