Dejan Tomić: Plotunima na demokratiju, mecima na narod

Na današnji dan 1993. po prvi put nakon Drugog svetskog rata bombardovana Moskva, ubijani su građani Rusije, i pojmovi „demokratija“ i „sloboda“. Naredbu da se ovo izvrši nije doneo strani zavojevač, već domaći izdajnik, osoba koja je svesredno učestvovala u razbijanju SSSR-a, pljačkanju i uništenju sigurnosti naroda, osoba pod direktnom upravom Zapada – Boris Jelcin, predsednik Ruske federacije (RF). Krvavi oktobarski dan je pokazao koliko je Zapadu stalo do demokratije i koliko je Jelcinu stalo do naroda, pokazao je pravo lice i naličje „US aid democracy & human rights“ poredka.

Razbijanje SSSR-a obeližilo je kraj nesretne 1991. a već januar 1992. obeležio je početak Jelcinovih „reformi“. Radilo se o setu mera koje je Zapad isporučio svom potrčku Jelcinu a koje je ovaj novokomponovani „otac nacije“, „obnavaljač ruskog carstva“ (to su njegovi satrapi govori, zaista), „borac protiv komunističkog mraka“ svojim potpisom i verifikovao. Cene osnovnih životnih namirnica od mleka, hleba, mesa i jaja su skočilo za nekoliko desetina procentnih pojena. Državni giganti od fabrika do poljoprivrednih kombinata su postojali lak plen za dolaroljubive kapitalističke ubice, koji su generacijma stavrane fabrike kupovali po cenama nanovijih modela italijanskih odela a sve u ime „slobodnog tržišta“.
Nastupila je i 1993. kada se paket „reformi“ potpuno raskomotio i otkrivao je sve, čak je i federalna televizija prestala sa prikrikanjem pravom stanja u zemlji. Situacija je u nekim delovima RF bila gore nego u SR Jugoslaviji pod nepravenim sankcijama. Isključenja struje, redovi bez kraja i reda, prodavnice bez namirnica, nuklerana oružja pod prismtrom NATO-a i još gore devicije zadesile su RF. Pored toga nezadovoljni svojim položajem pojedini federalni subjekti su tražili nezavisnost, kao veliki Tatarstan u užoj Rusiji.

Tikva je pukla sa leta na jesen između Jelcina i njegovih satrapa. Satrapa su uvideli da zemlja tone sve više i dublje i da mora na neki način prestati sa „privrednim genocidom“. Taj genocid je doveo preko 40% stanovnika ispod granice siromaštva i pretio je da razburka i odvede zemlju u haos. Promena raspoloženja satrapa počinje oko pitanja ustavnih ovlašćenja predsednika RF-a. Predlog o neophodnoj većini za izbor federalnog predsednika razbesneo je gojaznom alkoholjubca Jelcina. Duma je diskutovala o minimmu od 50% podrške kandidatu, od ukupnog broja upisanih birača umesto 50% izašlih na predsedničke izbore. Bili su to koraci koji su nagoveštavali raspad Jelcina i satrapa.
Ruskoj i Jelcin bile su ličnosti koje su zajedno rušile SSSR a onda je pukla tikva. Početkom septembra 1993. Jelcin traži da se Ruskoj smeni kao i Vrhoni Sovjet. Pored toga on traži i novi Ustav RF-a i vandredne parlamentarni izbore za saveznu skupštinu. Iz Sovjeta stiže odgovor da oni imaju razumevanja za vanredne izbore ali samo u paketu sa vanrednim predsedničkim. Dana 21. septembra otpočinje Ustavna kriza u RF-u kada Jelcin raspušta parlamentarna tela, i otpočinje pripreme za obračun sa poslanicima i opozicijom. Uredba 1400 o raspuštanju Vrhobnog Sovjeta bila je opravdana „reformo za tržišnu privredu koju koče komunisti“.

Poslanici su ovoga puta rešili da ne popusta tiraninu sa flašom u ruci i Klitinovoj slici. Rešeno je da federalni predsednik Jelcin – smeni. Ova odluka je bila novost ali i ubrzana pomeranja gradskog granizovana vojske takođe. Svetski mediji su se sa rata u bivšoj jugoslevenskoj republici BIH okrenuli sa Moskve, Si-eN-eN je nanjušio da se sprema sukob i prvi je stigao.
Vrhoni Sovjet odlučuje da se vandredni izbori za federalni parlamanet i federalnog predsednika održe s proleća 1994. u međuvremenu im je isključen telefon, zatim struja i voda, a snajperisti su zauzimali svoja mesta. Protesti su nikli nakon Jelcinovog obraćanja javnosti federacije, stanje konfuzije je zavladalo zemljom od Baltika to Pacifika. Razne grupe su izlazile na ulice Moskve. Ubrzo su građani izašli da daju podršku smeni Jelcina u korist Vrhonog Sovjeta. Omraženi Jelcin organizuje koncer filharmonije na Crvenom trgu.
Kako se broj građana na Oktobarskoj ulici (gde je zgrada Vrhonog Sovjeta) povećao Jelcin odlučuje da zaigra na žice klero-nacionalsitima i odlazi do patrijarha Ruske pravoslavne crkve. Taktike je bila prosta – „komunista hoće da ukinu Rusiju i vrate SSSR“. Ubrzo je nakon sastanka sa patrijahom izgovorio: „Nećemo dozvoliti komunistima, fašistima, bezbožnicima da vrate Rusiju tamo odakle smo je jedva izvukli 1991.“ Nakon ovoga sledi krvavi oktobarski dan.

Na dan 4. oktobra 1993. na ulice Moskve se prvi put pojavljuju tenkovi koji ne učestvuju na Paradi velikog Oktobra ili Paradi pobede. Te parade ponosa građana Ruske Fedracije zamenila je parada sramana Jelcina i njegovih skutonoša. Već je 27. septemvra dobio ferman odobrenja od Klintona a sada je kucnuo čas da dela. Motorizovane trupe su krneule u prvu kaciju protiv sopstvenog naroda. Vojnicima je dato naređenje da upotrebe bojevu municiju, da biju do iznemoglosti, da pucaju na sve živo što se kreće, da svaki otpor skrše. To je rađeno na večnu sramoti svih onih koji su to radili. U tom naletu je povređeno preko hiljadu građana okupljenih ispred Vrhonog Sovjeta, specijalne jedinice „Vimpel“ i „Alfa“ preko podzemnih ulaza i pomoćnih ulaza su upali u zgradu Vrhong Sovjeta, u tom juriša je poginulo nekoliko desetina ljudi i a više desetina je ranjeno, uključujučći i narodne poslanike.
Jelcin: „Fašistički, komunistički i bezbožnički pobunjenici u Moskvi biće prožen u najkraćem roku. Ruska država ima metod da im odgovori“.
Rezultat je bio preko 200 poginulih u okolini zgrade Vrhonog Sovjeta, 500 teže i preko 2 hiljade lakše ranjenih. Nepoznat je broj ubijenih i ranjenih u drugim mestima RF-a a procene govore da se to meri hiljadama.
Nakon ovog juriša demokratije je ugušena u krvi. Svi naredni izbori su pokredeni, a najpoznatiji je 1996. sa pobedom Jelcina na izborima za federalnog naslednika. Njegov saradnik i šef krađe za Sank Petersburg je 1998. i 2000. za to dobrano nagrađen.

Nakon ovog juriša demokratije je ugušena u krvi. Svi naredni izbori su pokredeni, a najpoznatiji je 1996. sa pobedom Jelcina na izborima za federalnog naslednika. Njegov saradnik i šef krađe za Sank Petersburg je 1998. i 2000. za to dobrano nagrađen.
Danas Ruskom Fedracijom vlada politička organizacija pod imenom – Jedinstvena Rusija. Ona je nastala ujedinjavanjem svih onih snaga i elemenata koji su rušili SSSR i uveli Rusiju u najveću dekadenciju i krizu. Ova grupacija i dalje sprovodi oligarhijske modele kapitalizma, i krađu glasova kao legitimizaciju svoje „demokratske moći“. I dan danas niko od odgovornih za krvavi oktobarski dan nije odgovarao. Porodice žrtave i dalje čekaju pravdu, slobodu i demokratiju. Dokle?
Dejan Tomić , Narodni front