Плотунима на демократију, мецима на народ

Пише : Дејан Томић

На данашњи дан 1993. по први пут након Другог светског рата бомбардована Москва, убијани су грађани Русије, и појмови „демократија“ и „слобода“. Наредбу да се ово изврши није донео страни завојевач, већ домаћи издајник, особа која је свесредно учествовала у разбијању СССР-а, пљачкању и уништењу сигурности народа, особа под директном управом Запада – Борис Јелцин, председник Руске федерације (РФ). Крвави октобарски дан је показао колико је Западу стало до демократије и колико је Јелцину стало до народа, показао је право лице и наличје „US aid democracy & human rights“ поредка.

Разбијање СССР-а обелижило је крај несретне 1991. а већ јануар 1992. обележио је почетак Јелцинових „реформи“. Радило се о сету мера које је Запад испоручио свом потрчку Јелцину а које је овај новокомпоновани „отац нације“, „обнаваљач руског царства“ (то су његови сатрапи говори, заиста), „борац против комунистичког мрака“ својим потписом и верификовао. Цене основних животних намирница од млека, хлеба, меса и јаја су скочило за неколико десетина процентних појена. Државни гиганти од фабрика до пољопривредних комбината су постојали лак плен за доларољубиве капиталистичке убице, који су генерацијма ставране фабрике куповали по ценама нановијих модела италијанских одела а све у име „слободног тржишта“.
Наступила је и 1993. када се пакет „реформи“ потпуно раскомотио и откривао је све, чак је и федерална телевизија престала са прикрикањем правом стања у земљи. Ситуација је у неким деловима РФ била горе него у СР Југославији под неправеним санкцијама. Искључења струје, редови без краја и реда, продавнице без намирница, нуклерана оружја под присмтром НАТО-а и још горе девиције задесиле су РФ. Поред тога незадовољни својим положајем поједини федерални субјекти су тражили независност, као велики Татарстан у ужој Русији.

Тиква је пукла са лета на јесен између Јелцина и његових сатрапа. Сатрапа су увидели да земља тоне све више и дубље и да мора на неки начин престати са „привредним геноцидом“. Тај геноцид је довео преко 40% становника испод границе сиромаштва и претио је да разбурка и одведе земљу у хаос. Промена расположења сатрапа почиње око питања уставних овлашћења председника РФ-а. Предлог о неопходној већини за избор федералног председника разбеснео је гојазном алкохољубца Јелцина. Дума је дискутовала о минимму од 50% подршке кандидату, од укупног броја уписаних бирача уместо 50% изашлих на председничке изборе. Били су то кораци који су наговештавали распад Јелцина и сатрапа.
Руској и Јелцин биле су личности које су заједно рушиле СССР а онда је пукла тиква. Почетком септембра 1993. Јелцин тражи да се Руској смени као и Врхони Совјет. Поред тога он тражи и нови Устав РФ-а и вандредне парламентарни изборе за савезну скупштину. Из Совјета стиже одговор да они имају разумевања за ванредне изборе али само у пакету са ванредним председничким. Дана 21. септембра отпочиње Уставна криза у РФ-у када Јелцин распушта парламентарна тела, и отпочиње припреме за обрачун са посланицима и опозицијом. Уредба 1400 о распуштању Врхобног Совјета била је оправдана „реформо за тржишну привреду коју коче комунисти“.

Посланици су овога пута решили да не попуста тиранину са флашом у руци и Клитиновој слици. Решено је да федерални председник Јелцин – смени. Ова одлука је била новост али и убрзана померања градског гранизована војске такође. Светски медији су се са рата у бившој југослевенској републици БИХ окренули са Москве, Си-еН-еН је нањушио да се спрема сукоб и први је стигао.
Врхони Совјет одлучује да се вандредни избори за федерални парламанет и федералног председника одрже с пролећа 1994. у међувремену им је искључен телефон, затим струја и вода, а снајперисти су заузимали своја места. Протести су никли након Јелциновог обраћања јавности федерације, стање конфузије је завладало земљом од Балтика то Пацифика. Разне групе су излазиле на улице Москве. Убрзо су грађани изашли да дају подршку смени Јелцина у корист Врхоног Совјета. Омражени Јелцин организује концер филхармоније на Црвеном тргу.
Како се број грађана на Октобарској улици (где је зграда Врхоног Совјета) повећао Јелцин одлучује да заигра на жице клеро-националситима и одлази до патријарха Руске православне цркве. Тактике је била проста – „комуниста хоће да укину Русију и врате СССР“. Убрзо је након састанка са патријахом изговорио: „Нећемо дозволити комунистима, фашистима, безбожницима да врате Русију тамо одакле смо је једва извукли 1991.“ Након овога следи крвави октобарски дан.

На дан 4. октобра 1993. на улице Москве се први пут појављују тенкови који не учествују на Паради великог Октобра или Паради победе. Те параде поноса грађана Руске Федрације заменила је парада срамана Јелцина и његових скутоноша. Већ је 27. септемвра добио ферман одобрења од Клинтона а сада је куцнуо час да дела. Моторизоване трупе су крнеуле у прву кацију против сопственог народа. Војницима је дато наређење да употребе бојеву муницију, да бију до изнемоглости, да пуцају на све живо што се креће, да сваки отпор скрше. То је рађено на вечну срамоти свих оних који су то радили. У том налету је повређено преко хиљаду грађана окупљених испред Врхоног Совјета, специјалне јединице „Вимпел“ и „Алфа“ преко подземних улаза и помоћних улаза су упали у зграду Врхонг Совјета, у том јуриша је погинуло неколико десетина људи и а више десетина је рањено, укључујучћи и народне посланике.
Јелцин: „Фашистички, комунистички и безбожнички побуњеници у Москви биће прожен у најкраћем року. Руска држава има метод да им одговори“.
Резултат је био преко 200 погинулих у околини зграде Врхоног Совјета, 500 теже и преко 2 хиљаде лакше рањених. Непознат је број убијених и рањених у другим местима РФ-а а процене говоре да се то мери хиљадама.
Након овог јуриша демократије је угушена у крви. Сви наредни избори су покредени, а најпознатији је 1996. са победом Јелцина на изборима за федералног наследника. Његов сарадник и шеф крађе за Санк Петерсбург је 1998. и 2000. за то добрано награђен.

Након овог јуриша демократије је угушена у крви. Сви наредни избори су покредени, а најпознатији је 1996. са победом Јелцина на изборима за федералног наследника. Његов сарадник и шеф крађе за Санк Петерсбург је 1998. и 2000. за то добрано награђен.
Данас Руском Федрацијом влада политичка организација под именом – Јединствена Русија. Она је настала уједињавањем свих оних снага и елемената који су рушили СССР и увели Русију у највећу декаденцију и кризу. Ова групација и даље спроводи олигархијске моделе капитализма, и крађу гласова као легитимизацију своје „демократске моћи“. И дан данас нико од одговорних за крвави октобарски дан није одговарао. Породице жртаве и даље чекају правду, слободу и демократију. Докле?
Дејан Томић , Народни фронт