Бојан Драгићевић : Операција ,,Гвардијан”
Једна од најблиставијих акција југословенске Управе државне безбедности, Операција ,,Гвардијан” из 1948. године, данас је неоправдано заборављена, а служила је као сјајан пример врхунског, патриотског, педантног и посвећеног обавештајног рада.
После слома НДХ, неки од водећих усташа су успели да побегну у иностранство, а већ 1946. године дошло је до поновног успостављања контакта између њих, као и до стварања намере да се новоствореној социјалистичкој Југославији озбиљно науди и да се обнови независна хрватска држава.
За то време, неке усташе и виђенији домобрани, који су измакли хапшењима и стрељањима, у самој Хрватској су се скривали по брдима и пећинама, припремајући се за герилски начин ратовања и стварајући крижаре – герилску усташку паравојску са циљем вршења терористичких акција и саботажа, а у правом тренутку и подизања устанка на територији Хрватске.
Емигрантски кругови су имали план да кроз одабране људе изврше убацивање на територију Хрватске и кроз спајање са крижарима Рафаела Бобана евентуално подигну устанак. Ову операцију су усташе назвале ,,10. травањ” у част 10. априла, када је рођена прва крвава НДХ. Њиховим плановима је погодовао раст тензија између Запада и Москве, за који су процењивали да мора одвести у нови идеолошки рат на светском нивоу између бивших савезника, што би усташама омогућило погодније тло да у хаосу изгурају своје прохтеве.
Операцијом је руководио Божидар Кавран, усташки пуковник, предратни усташа, ког је 1943. године Павелић поставио за управног заповедника свих усташа и заменика постројника за све усташке организације. Операција је изведена уз помоћ западних служби, које су устанике снабдевале материјалном и техничком подршком, пошто су планирале да усташе касније користе као топовско месо против Совјета. Акција је имала директан благослов самог Анте Павелића као поглавника усташког покрета у изгнанству. Божидар Кавран ће персонално путовати у Италију под псеудонимом Гвардијан, где ће лично вршити селекцију усташа за ову мисију.
У међувремену, југословенска Управа државне безбедности ће преко својих доушника из иностранства доћи до сазнања о ,,10. травњу”, па ће се адекватно спремити за дочек организацијом ,,Гвардијана”, који је име добио по Каврановом псеудониму. Прва група коју ће Кавран послати на терен биће састављена од Љуба Милоша, трећег командног официра Јасеновца и осведоченог кољача и садисте, усташког мајора и заменика заповедника Логора Стара Градишка Анте Врбана и истакнутог усташе Луке Гргића.
Након лутања, састаће се са официром Управе државне безбедности, који је глумио крижарску везу и који ће их, уместо крижара бојника Микулчића, како их је заваравао, одвести право у руке југословенске тајне полиције, до хапшења. Приликом хапшења, Гргић је убијен, а Милош и Врбан су спроведени у затвор. УДБА је хтела више, па су Врбан и Милош натерани да признају цео план, што су учинили крајње детаљно. Потом је УДБА својим каналима послала Каврану лажирану поруку да се ова група стопила са крижарима, али да побуњеницима недостају обучени официри за озбиљне акције ширег обима. Друга група од пет усташа је пала у Сухопољу 29. јула.
За то време, УДБА је радила сјајан посао са Љубом Милошем. Под притиском доказа шта је чинио као један од заповедника Јасеновца, Љубо Милош се сломио и рекао официрима Управе државне безбедности све, укључујући и шифре и радио-сигнале, а такође је прихватио да потписује нове лажиране поруке намењене за Каврана и емиграцију. Тако је у руке југословенске тајне полиције ушетало чак 17 група усташа са укупно 96 усташких терориста, а да Кавран није постао свестан шта се дешава. Деликатно и професионално вођење операције успело је да је одржи тајном до самог краја. У последњој групи је био и сам пуковник Божидар Кавран, који је дошао да преузме команду на измишљеном састнаку са крижарима и локалним проусташким политичарима, а заправо је ушетао право у замку југословенских обавештајаца.
Приликом састанка са официрима Управе државне безбедности пресвученим у крижаре, које наравно није лично познавао, Кавран се појавио и рекао да је он Гвардијан. На ћутање официра које је пропратило његово представљање, Кавран је збуњено рекао: ,,Ја сам Гвардијан.Јесте ли глухи? Ја сам Божидар Кавран.” У том моменту му је један од официра ставио руку на раме и рекао му је да су они официри Управе државне безбедности, ознаши (УДБА се тада још увек колоквијално називала ОЗНА по свом претходнику). Официри су Каврана са лисицама набили у камион и проследили право у затвор.
Епилог акције је био сјајан : хапшење 96 терориста са 3 велике усташке зверке и битан слом кичме усташке организације, која је претила да у Хрватској направи озбиљан проблем. Крижари су током свог постојања убили чак 2.000 припадника ЈНА, али и припадника тајне полиције. Под Каврановим вођством и са везама са емиграцијом, претендовали су да подигну озбиљан устанак, налик Побуни балиста на Косову из 1944. године. Овако ће последња крижарска група бити сломљена 1950. године, мање од две године од краја Операције ,,Гвардијан” и њених одличних резултата.
За похватане неће бити милости. Због злочина у НДХ и тероризма висиће 20 похапшених (међу којима Божидар Кавран, Љубо Милош и Анте Врбан), 57 ће умрети од метка стрељачког вода, а остали ће бити осуђени на доживотни затвор или затвор у трајању од 15 до 20 година. Суђење ће добити широку медијску покривеност у Југославији и осигураће њену безбедност, али и правду за ратне жртве ових монструма. Архивски снимци читања пресуде још увек постоје.
Управа државне безбедности ће показати и склоност елегантним провокацијама, па ће усташком центру у Филаху послати шмекерску депешу: ,,Ми смо вас зајебали. Стоп. Сви сте у нашем затвору.”
Бојан Драгићевић