Владимир Томић: Још један Калимеро

Наше друштво су одавно зајахале и још увек јашу корумпиране бирократе са функцијама у извршној и судској власти са ендемским нагоном да спроводе злоупотребе и задовољољење њихових патолошких порива моћи. При томе имају погодно тло зато што код нас нису изграђене и успостављене независне институције са законским инструментима за вршење функционалне и ефикасне унутрашње контроле унутар система и режима те је на свакој вишој  инстанци извршне и судске власти само све очигледније прогресивно кривдољубље.

Овај текст би требало да представља први део мог трактата о нашем правосуђу.
Мислим да је важно да допре не само до најширих друштвених слојева већ је исто тако битан и за стручну јавност, као и за правнике по вокацији. Наиме, овај текст је први у низу текстова који имају за циљ да потпуно оголе српско правосудно нелустрирано кривдољубље, како би грађани имали увид у антиетичку и антизаконску агенду нашег правосуђа те огољену корупцију као модус вивенди…

У Музичкој школи у Суботици предавао сам италијански језик без прекида од 01.септембра 2008. године, до 01.новембра 2012 године. Послодавац је самном сваке године склапао уговор о раду на период од годину дана за предмет италијански језик на 40% радног времена, зато што није могао да нађе професора италијанског језика, као што га није нашао ни након што ми је насилно прекинуо радни однос само да би по политичкој линији и партијском запошљавању, нестручној васпитачици, већ стално запосленој у Ученичком дому у Суботици, прибавио противправну – ”политичку” имовинску добит.

Дакле 01.09.2012 године, послодавац је самном склопио уговор о раду бр.378-12 за предмет италијански језик, важећи до 31.08.2013 године. У међувремену на нерадни дан школе, 01.новембра 2012. године, на Све Свете, традиционално нерадни дан свих школа на територији Општине Суботица, прекинут ми је радни однос првостепеним решењем Школе бр.652/12, тако што је надамном спроведена дискриминација и мобинг. Решење о отказу није исход претходно проведеног општег управног поступка, већ је искључиво исфабриковани злочиначки акт.

Против суманутог акта Школе, одмах након што сам га примио, изјавио сам приговор Школском одбору дана 06. новембра 2012 године. За време док траје поступак по приговору првостепено решење се неможе извршити! Међутим, тек што је илегално постављена, директорка ми је претила да ће ако одмах не напустим радно место наставника италијанског језика, звати полицију да ме насилно истера из учионице те да ће ми одмах прекинути и радни однос за предмет виолончело.

Дакле, ни управни поступак ни скраћени поступак никада нису ни заказани, да не бих био саслушан  и да не бих на тај начин указао да Уговор о раду није поништен, већ је важећи, као ни да ми није дат отказни рок. Школски одбор ми је ускратио право присуства на седници тог органа, на којој се расправљало о мом радно-правном интересу!

Ради тога сам се у ишчекивању Решења Школског одбора по приговору, обратио инспекцији просвете у Суботици.  Просветна инспекторка ме је упутила на самопомоћ (!), односно да голом физичком силом чувам радно место до одлуке Школског одбора! Иако сам се инспектору просвете обратио писмено није наложила меру којом би заштитила моје право на рад.

Истовремено сам се обратио и Заштитнику грађана Републике Србије.
Он ми никада није одговорио нити је било шта констатовао. На моја упорна телефонска инсистирања да се изјасни по представци коју сам му  поднео 2012 године, четири године касније, у августу 2016. године, путем електронске поште ме је слагао како ми је марта 2013. године послао неки акт али није имао никакав доказ о експедицији тог акта на моју адресу, нити доказ да ми је тај акт достављен.

Дана 06.11.2012. године, Школски одбор је Ad hoc донео Решење бр.705/4/12 којим је потврдио првостепено решење директора о престанку радног односа, без дате могућности члановима Школског одбора да проуче предмет пре одлучивања по приговору који сам тог дана поднео. Хтели су да ме отерају из школе без законског основа, по правилима које је Хитлер наметнуо по доласку нацизма на власт.

Школски одбор је у овој школи иначе конституисан противзаконито.
Потпредседник Школског одбора, Мате Кристина, била је одговорна за фалсификовање школских дневника индивидуалне наставе Милоша Николића, наставника виолине који је две године био члан Градске владе Суботице испред  ЛСВ, чије дневнике је кривотворила и фалсификовала.

Један од чланова Школског одбора радио је само два дана недељно, а остваривао је 130% норме као и накнаду за путни трошак за пет радних дана на релацији Нови Сад – Суботица, зато што је као суфицитаран кадар радио и у Кули и у Врбасу, али је зато био део тада повлашћених кадрова ДС-а.

За овај криминал у школи одговорна је СПС кадар, Етела Јеринкић, члан већа Градске владе за просвету, заједно са Милошем Николићем, чланом исте те владе задуженим за културу. Етели Јеринкић сам усмено указао на незаконита дешавања у школи приликом њене посете која је за циљ имала покушај наметања фалсификатора школских дневника за директора школе и ради ускраћивања права тадашњем директору да са његовим пуномоћником присуствује седници Школског одбора, ради представљања његовог програма рада за нареднимандат.

Међутим, то моје указивање, испоставиће се, коштало ме радног места.

Истовремено сам се обратио и инспектору рада.
Овај је утврдио да ми је радни однос злонамерно прекинут, те ме је позвао да му доставим тужбу како би одложио извршење до правоснажног окончања радног спора. У датом року сам му доставио тужбу. Након тога је донео решење 901-381-117-352/2012-04/02 којим одбацује мој захтев да наложи школи да ме врати на рад. У датом року изјавио сам Жалбу против првостепеног решења Инспектора рада Министарству рада.

Министарство рада је Решењем бр.164-03-01 193/2012-01 одбацило жалбу и потврдило првостепено решење инспектора рада.

Поука о правном леку Решења Министарства рада гласи: Ово решење је коначно у управном поступку и против њега жалба није допуштена, нити се може покренути управни спор сагласно одредби члана 272 став 4 Закона о раду.

Решење је потписао СПС кадар, који је недуго затим ухапшен због рекетирања бизнисмена за више стотина хиљада еура за, како је у истрази изјавио – потребе СПС-а! Против скривљеног Решења Министарства рада поднео сам Уставну жалбу и Уставни суд је исту одбацио иако је очигледно кршено зајамчено Уставно право на правно средство!

Сада долази на ред Основни суд у Суботици у парници П1бр.636/12. Тужена Музичка школа у Суботици, пропустила је да у законском року достави одговор на тужбу. У задоцнелом одговору није се осврнула на наводе тужбе везано за дискриминацију како би избегла да се упушта у расправу на ту тему. Зато сам на припремном рочишту захтевао да се донесе пресуда због пропуштања законског рока и да се усвоји тужбени захтев. Судија Зелић Светлана је на припремном рочишту то одбила, рекавши да је нужно да се изведу докази које сам у тужби предложио али на припремном рочишту није донела решење којим ће одлучити који ће се докази извести на главној расправи. Уместо на припремној, судија је на последњој расправи донела Решење којим одбацује предлог саслушања сведока након што је спровела – превару!

Судија је дакле имала одлучну намеру и вољу да спроведе судски криминал и дискриминацију над мојом личношћу. Зато је донела пресуду којом је потпуно изашла из оквира постављеног тужбеног захтева тако што је самовласно преиначила тужбени захтев у једном делу.  У вези дискриминације поступак уопште и није спровела али је у образложењу дала паушалну оцену да нема дискриминације јер сам тада још увек предавао виолончело. Јасно је да оваква пресуда по својој суштини није ништа осим доказ ноторне злоупотребе судске власти, бахатости, и ниподаштавања жртве.

На жалбене наводе, Апелациони суд у Новом Саду уопште се није осврнуо, те је донео у целости скривљену пресуду. Како је у основи овог судског процеса малициозност и некомпетентност те драстично кршење људских права странке с обзиром да ни једном од ова два скривљена суда није пало напамет да су императивно дужност и обавеза суда пре свега да утврди истину, те да суд обезбеди поштено суђење, поднео сам предлог Државном тужиоцу да подигне захтев за заштиту законитости против пресуде Апелационог суда у Новом Саду. Државни тужиоц одбацио је предлог са лажним образложењем да је предлог задоцнео у односу на датум правоснажности пресуде иако сам предлог поднео сутрадан по примитку пресуде Апелационог суда у Новом Саду, а рок за подношење предлога је три месеца од правоснажности пресуде.

И шта сад? Само још један Калимеро који узвикује: ”Неправда, па то ти је!”?

Да закључим. Наше друштво су одавно зајахале и још увек јашу корумпиране бирократе са функцијама у извршној и судској власти са ендемским нагоном да спроводе злоупотребе и задовољољење њихових патолошких порива моћи. При томе имају погодно тло зато што код нас нису изграђене и успостављене независне институције са законским инструментима за вршење функционалне и ефикасне унутрашње контроле унутар система и режима те је на свакој вишој  инстанци извршне и судске власти само све очигледније прогресивно кривдољубље. Одатле код нас нема додирних тачака између отуђене државе и несретног народа који се перманентно рекетира нехумано наметнутим начином живота и наметнутим лажним вредностима, те је на тај начин раја обликована да јој се ускраћује правда, право на живот и рад, а за узврат јој се намећу дажбине, сервирају непристојне лажи и злоупотребљавају њихови гласови након избора.

Ово је једина права истина о односу државе и грађана или владајуће клике и поданика.

Када би Домановић, Глишић и Нушић данас овде живели, њихова дела би била далеко живописнија и веродостојнија чак и под претпоставком да им је дат мањи креативни дар.