Уго Чавез – име са мапе марша ка слободи

Поводом 5. марта – пете годишњице смрти вође Боливарске револуције :

У Алеју великана 21. века, заслужних за разобличавање концепта глобалне хегемоније и бораца против креатора Новог светског поретка, уписано је име Уго Рафаел Чавез Фријас (шп. Хуго Рафаел Цхáвез Фрíас). Иако је 5. марта 2013. његов подухват преобликовања Венецуеле заустављен, председник је у последњем тренутку смогао снаге да преда судбину народа свом саборцу Мадуру, који је задобио поверење народа Боливарске републике Венецуеле. Будућност Латинске Америке, али и осталих слободом инспирисаних народа света, зависи од снаге венецуеланског народа да одбрани Чавезов легат.

Уго Чавез је 1998. добио мандат од народа да га заступа на путу скидања империјалних окова, што се чинило као немогућа мисија, с обзиром на то да су његови непријатељи – унутрашњи и спољашњи – имали  надмоћну економску и политичку моћ. Ометен у радикалном приступу грађења концепта социјалне државе, он је свој политички програм дефинисао као демократски социјализам – што је подразумевало и преузимање природних богатстава земље из приватних у руке народа.

Као озбиљан државник, Уго Чавез препознаје зачај симбола државности: застава, грб, химна…и започиње своју мисију буђења свести о припадности заједничкој домовини Венецуели. Инсистирао је на томе да се бојама венецуеланске заставе увеличају празници, да застава буде стожер уједињења милиона којима би осећај припадности заједничкој домовини био изнад верских и етничких различитости. Тај подухват је помогао да се од обданишта, преко школа и војске препозна и усвоји заједнички идентитет, како би Чавезов концепт демократског социјализма био прихваћен  као заједнички социјални и културни програм.

Овај херој отпора – официр, политичар, револуционар, родољуб и државник – налази места и у срцима народа Србије, који је најболније осетио трагику губитка домовине равноправних народа Југославије. Српски народ је – након разарања заједничке државе Југославије – препуштен хаосу братоубилачког рата, финансираног од стране оних што су је сатанизовали због “злочина” залагања за очување заједнице братских народа.

Верујемо да је у овом тренутку евоцирања успомене на Чавеза важно подсетити на судбину покретача отпора империјализму широм света, међу којима је и српски председник Слободан Милошевић,  отет, утамничен и убијен у хашком казамату. Српски народ је долазак Чавеза доживео као магични тренутак доласка “човека из народа”, патриоте и објединитеља вишенационалне заједнице, који је био свестан да сем економских интереса постоји и већи, узвишени циљ који покреће народ на одбрану сопствене отаџбине.

Југославија је – сем агресијом међународне заједнице –  рушена и преко симбола заједништва: заставе и химне, што се показало као успешан глобалистански пројекат, крунисан сатанизовањем жртве због “злочина” залагања за очување заједнице братских народа.

Препознајући перфидну игру НАТО пакта, подржаног најмоћнијим земљама Западе, што су се – оштрећи канџе на развалинама Југославије – спремали за удар на Венецуелу, Чавез је мудрошћу великог државника поручио да Венецуела никада неће признати Косово. Он је знао да ће мала Србија бити инспирација великим пробуђеним народима Латинске Америке, што тек трагају за независношћу, слободом и идентитетом.

Његов марш ка слободи ујединио је глобалистанску елиту, претворивши Венецуелу и Чавеза у ТАРГЕТ (мету), што је коинцидирало са судбином српског народа и председника Слободана Милошевића, чија је одлука да води независну политику претворила 1999. године сваку тачку Србије, свако људско биће, кућу, мост у ТАРГЕТ. Градећи Србију на руинама разорене Југославије, Милошевић је – као и Чавез – инсистирао на томе да  држава припада свим народима који у њој живе, што је реметило медијску слику о „окорелом националисти“, унапред осуђеном на смрт.

Први пут након другог светског рата, „цивилизован“ Запад, вођен НАТО терористима, насрће на једну европску, цивилизовану земљу, кријућу прави циљ: постављање војних база и отимање природних богатстава. Деветнаест најмоћнијих земаља света започело је војну параду најсавременијег оружја за масовно уништење, укључујући пројектиле са осиромашеним уранијумом, под радним називом „Милосрдни анђео“.

Чавез је у најтежим тренуцима био уз нас, свестан да судбина председника Милошевића – убијеног под окриљем „милосрдног Хашког суда“ – прети свим слободољубивим лидерима света, а његова изненадна болест представља само једну од низа егзекуција без трагова и сведока.

Венецуелански народ, на тегобном путу освајања слободе, има своје лучоноше – од Боливара до Чавеза – који су своје животе ставили у залог за изградњу друштва слободе и социјалне правде. На том путу се налази плејада хероја заустављених у тренутку кад је независност била на домак, а њихова имена – уписана у мапу марша ка слободи – биће с нама и овог 5. марта као мементо да  борба никад не сме престати.

Београд 05.03.2017.

ПРЕДСЕДНИК ИО МОЧ

Ратко Крсмановић