Зашто више нема Пепељуге, Црвенкапе, Ивице и Марице…

Зоран Арсић – лични став

Хајде да убедимо нашу децу ако су пунолетна и замолимо родитеље, да заједно изађемо на те бесмислене изборе, да нас буде више од 50%, али не да гласамо већ да поништимо гласачке листиће! Да им не дозволимо да направе тих лажних више од 50% излазности. Да их натерамо да објаве да је на изборима било више од 50% неважећих листића. Да им на тај начин јасно покажемо да не могу тако више да се играју са нама. Да знамо да не ваља нико и да су сви исти! Да нико не заступа интересе народа већ само интересе елита и личне интересе!

 

Можда стварно јесте, а можда никада и није, али како било, кажу да је Марк Твен једном рекао: ”Да гласање доноси неке промене не би нам га никада дозволили”!

У суштини – избори заиста не постоје! Могућност избора немамо и шта онда да бирамо? Рецимо да на предстојећим председничким изборима неким чудом победи Бошко Обрадовић. Узимам га само као пример, а као исти такав пример могао бих узети и Сашу Јанковића или Вука Обрадовића, свеједно. Шта мислите да би се након те победе и ”промене” десило (променило) у животу било ког радника ”Јуре”, прераде меса код ”Матијевића”, радника ИМТ у протесту, земљорадника, грађевинца или било ког службеника у јавном сектору? Ништа!

Јесте ли већ заборавили изборе у САД? Трамп или Хилари, какве то има везе за већину несрећника у Србији који не могу да зараде ни за потрошачку корпу? Родитељи болесне деце који немају пара за њихово лечење једнако не би имали тај новац ко год да је победио. Ништа се не мења… а ми дизали некакву еуфорију око тога. Смешно! Докон народ…

Ево, тако и сада. Опет некаква еуфорија око још једне фарсе и обмане. Избори не постоје!

Схвата то народ углавном, па ће и на ове изборе опет изаћи 35 до 40 посто гласача. Од тога, око 15% су они који на овај или онај начин изманипулисани свакако увек излазе на изборе. Остатак су они фамозни ”капиларни гласови”, уништитеља свог достојанства и туђих судбина слепим држањем до пароле ”Бог силу не воли, сила Бога не моли”. Властела ће на њихову излазност још мало некако ”навући” који проценат, па ће направити да је наводно излазност била око 55% и идемо даље по старим добрим капиталистичким правилима. Ћаос глупанос, што би рекао Брзи Гонзалес у старим добрим цртаћима, видимо се на следећим изборима, када ћемо вам поново давати лажна обећања о томе како ће и вама једном бити боље.

Свим разумним грађанима је већ одавно јасно да је Србија и онако само колонија у савременом редизајну колонијализма. У Србији ништа више није српско. Није наше. Власт понајмање. Речи као што су самосталност, суверенитет, независност државица попут Србије више не изазивају понос грађана, већ само подсмех. Наше ”вође” су само марионете у рукама светских моћника, па ми у ствари само повремено бирамо ко ће представљати те марионете, као да је то уопште битно и као да нам то нешто значи. Али ми опет као бирамо јер елите желе да народ има утисак да се и он као нешто пита.

Па шта онда да се ради? Револуција? А ко да је покрене?

Кад су људи од 40 година и старији покретали промене? Када је Фидел Кастро кренуо са 82 револуционара из Мексика на Кубу нико од њих није био старији од 30 година! Где су данас млади да се буне када уоче неправду у друштву? Зашто данашњи студенти нису оно што су некадашњи били?

Pizzа генерација. Када им причаш о истинској слободи и правди, о једнакости међу људима, о праву човека на лично достојанство, они те гледају као крава у мртво теле. Шта друго кад то никад нису видели, осетили ни слушали о томе. Они знају за права животиња, борбу за права ЛГБТ популације, а врхунац хуманизма за који су чули су сигурне куће за жртве породичног насиља. Стихови ЕКВ, Електричног оргазма, Азре… су им неразумљиви, па млади ту врсту музике више не слушају. Само сладуњаве песмице бесмислених стихова.

Шта мислите зашто данас више нема ни у сликовницама ни у цртаћима Пепељуге, Црвенкапе, Успаване лепотице, Снежане и седам патуљака, Ивице и Марице, Вука и седам јарића… Зашто већина данашње деце није никада ни чула за те бајке на којима су одрастале генерације и генерације широм света? Зато што то што побеђује у тим причама данас није дозвољено и може да утиче на децу да одрастају у бунтовнике и борце за правду! А то није пожељно! Борба добра и зла у којем добро увек побеђује. У реду, то јесте бајка али бајке и јесу за децу. Да схвате да треба бити на страни апсолутног добра и борити се против зла. Данас, ”произвођачи” цртаних филмова не праве бајке већ децу од старта уче ”реалности”. Њиховом виђењу реалности. Уче да живот није савршен, да не постоји апсолутно добро, да у сваком добру има и мало зла, а у борби побеђује способнији и јачи. Доброта се не помиње превише јер то није битан фактор.

Препустили смо им децу да их они васпитавају и зато нам је како нам је.

Како очекивати од генерација одраслих уз Дизни XД, Никелодеон и бесмислене компјутерске игрице да уопште препознају суштинско зло, а камоли да се побуне против њега? Зато данас нема студентских демонстрација ни у назнакама. А студентске демонстрације су покретале промене, па какве год оне биле. Да су студенти оно што су некада били данас би опет имали каква таква дешавања која би се на неки начин могла назвати револуцијама, као 1968, 1991, 1996, 2000… Уместо тога, имаћемо још једну фарсу од такозваних ”избора” на које већина младих неће ни изаћи. Њих то не занима.

Чујем и читам многе коментаре који окривљују најстарије наше суграђане као кривце јер одржавају ”ове” на власти. Њихови аргументи при изласцима на изборе су ”мир у земљи и пензије на време”, друго их не занима. Пустите ви људе који су крочили у јесен својих живота и не питајте се када ће те генерације изумрети. Неће никада. Они лагано али сигурно одлазе, а на њихова места стижемо ми, неки нови маторци… Само, за разлику од младих, генерације старих које се смењују нису тако склоне променама. Стари људи су углавном увек исти и некада и сада. У том добу људи су већ уморни, сити свега, жељни само мира и њима више не треба много. Па зашто их онда кривите што хоће само тај мир и пензију на време и све док им неко то даје тај им је довољно добар.

Нису они проблем јер они не доносе промене нити од њих то можемо очекивати. Проблем су ови други за које будућност представља исчекивање нове сезоне ”Игре престола”.

Дакле, само још ми из средње генерације још нешто безубо шкргућемо и претимо празним оружјем. Само ми би још нешто да мењамо, али реално, снаге за то више немамо. Међутим, уместо да чекамо ту јесен у којој ће онда и нама требати само мир и пензија на време (ако је дочекамо, јер то све теже иде и све су мање могућности), предлажем нешто друго.

Хајде да убедимо нашу децу (ко има пунолетну децу) и замолимо родитеље, да заједно изађемо на те бесмислене изборе, да нас буде више од 50%, али не да гласамо већ да поништимо гласачке листиће! Да им не дозволимо да направе тих лажних више од 50% излазности. Да их натерамо да објаве да је на изборима било више од 50% неважећих листића. Да им на тај начин јасно покажемо да не могу тако више да се играју са нама. Да знамо да не ваља нико и да су сви исти! Да нико не заступа интересе народа већ само интересе елита и личне интересе! Прекрижите све кандидате или упишите име које вам се свиђа а није на листи и редни број испред тог имена, а онда тај својеручно исписани број заокружите. Како год, само не празан листић да убацујемо, већ да буде недвосмислено неважећи.

Ако за сада не можемо нешто више од тога, толико можемо, док не преузмемо поново своју децу из канџи неолибералног васпитања посредством њихових медија и пропаганде и не почнемо поново да их сами васпитавамо прво кроз бајке, а затим кроз живот о борби добра и зла, о части, племенитости и поштењу, о људском достојанству, о хуманости и равноправности, о слободи… Па ако неко покуша да им то једног дана одузме, да му покажу зубе, да се боре – јер добро на крају увек побеђује!

Слажеш ли се? Поништи свој гласачки листић на овим изборима!