Саша Филиповић : Случај Скрипаљ, Корбин и тоталитаризација Европе
Неолиберализам, квази-идеологија тоталног капитализма и савременог колонијализма, претрпела је озбиљне ударце. То је на ”транзиционој” периферији било одавно јасно, али после 2008. и метрополама. Критике су све јасније, све гласније се тражи демократизација и демонтажа тог паразитског поретка, грађанима су све приступачније алтернативе. Пропагандна блокада и формирање лажних организација у служби олигархије – неће још дуго да даје резултате. Непријатеље поретка је потребно персонификовати, дати му лице и физички облик, оваплотити ту ”страшну, демонску и антицивилизацијску силу”. Апсурдно, та страшна бабарога је пронађена у Русији и Путину.
Није прошло ни месец дана како је Путин светској јавности представио технолошки ново, револуционарно стратешко наоружање. Западни медији су прво на то реаговали са подсмехом говорећи да је реч о научно-фантастичном филму и јефтином пропагандном трику Москве, а неколико дана касније, те режимске шаљивџије су утихнуле и почели су испливавати мишљења стручњака који су изражавали озбиљну забринутост.
Требало је очекивати жесток и стратешки одговор атлантиста.
И дошао је.
Случај Скрипаљ је јединствен случај у историји. Сваком разумном човеку јасно је да верзија британске владе о ”руској агресији у Солзберију” у најмању руку неубедљива и сумњива. И док су амерички фашисти побили и поотровали латиноамеричке, социјалистичке лидере и државнике софистицираним био-агенсом, ”совјетизирани азијати” су наводно, једног давно пензионисаног, осуђеног, а затим размењеног британског шпијуна, покушали ликвидирати примитивним оружијем за масовно уништење прозваним казачок на којем пише ”made in Russia”.
Не улазећи овом приликом у чињенице које указују на сву апсурдност и бесмисленост оптужби о ”дрској, руској агресији на територији чланице НАТО-пакта”, оно што забрињава је начин којим америчко-британски лагер присиљава своје савезнике да се придруже дипломатској одмазди. Чак је и Хитлер приликом отпочињања Другог светског рата, инсценирао напад пољске војске на немачку караулу и ”доказе” презентовао светској јавности. Уместо тога, британска влада је исказала ”веровање” у руску агресију и од савезника захтева да се придруже тој ”вери”.
Логика је једноставна, али веома ефикасна : морате веровати нашим оптужбама, а ако тражите доказе – то значи да нам не верујете као савезнику и да сигурно радите за Москву. Другим речима – или сте за нас, или сте против нас.
Међутим, однос британске владе и блеристичког крила лабуриста (тј. лажних левичара) према социјалисти Корбину, открива нам и дубљу, идеолошку позадину. Корбин се, у најбољој традицији енглеског просветитељства и рационализма, у парламенту отворено супротставио исхитреним оценама и здраво-разумски захтевао утврђивање чињеница пре доношења било каквих одлука. Наишао је на потпуно ирационалну, бесну реакцију конзервативаца, али и блеристичких тројанаца унутар његове, лабуристичке партије (злочиначког, ратно-хушкачког крила које још увек контролише главне центре моћи унутар те партије).
Против Корбина лансирана је пропагандна машинерија британске олигархије у којем је он перфидно приказан као човек Москве, дакле, као непријатељски елемент који ради против сопственог народа, као пета колона агресора. Ако се то дешава у ”колевци” демократије, толеранције и парламентаризма – шта ваља очекивати на колонијалним периферијама?
Неолиберализам, квази-идеологија тоталног капитализма и савременог колонијализма, претрпела је озбиљне ударце. То је на ”транзиционој” периферији било одавно јасно, али после 2008. и метрополама. Критике су све јасније, све гласније се тражи демократизација и демонтажа тог паразитског поретка, грађанима су све приступачније алтернативе. Пропагандна блокада и формирање лажних организација у служби олигархије – неће још дуго да даје резултате. Непријатеље поретка је потребно персонификовати, дати му лице и физички облик, оваплотити ту ”страшну, демонску и антицивилизацијску силу”.
Апсурдно, та страшна бабарога је пронађена у Русији и Путину.
Основано се може закључити, да ће се сви анти-системски покрети у Европи етикетирати као продужена рука Москве и њеног облика специјалног рата против ”демократије и слободе”. То претпоставља не само медијско-политичку стигматизацију и демонизацију прогресивних и слободарских идеја и организација, већ и њихов отворен и легитиман полицијско-оперативни и кривично-правни третман.
Добродошли у врли, нови свет.
Саша Филиповић, Народни фронт