Sara Wagenknecht : Да ли нам је потребан један нови Маркс?

„Карл Марx је актуелан још увек!“ пише председница посланичке групе Левица у Бундестагу, у њеном прилогу за ЗДФ Sara Wagenknecht  – Данас, као и онда, помаже нам да „разумемо“ капитализам.

Непозната лица су 2011. На статуу Карла Марxа окачили цедуљу на којој је писало „For sale“.

Пре 200 година родио се Карл Маркс. Од тада је свет у више смсила постао другачији. Требамо ли једног „новог Маркса“ да би разумели нови развој догађаја? Наравно да требамо, јер велики мислиоци и аналитичари никада и никога нису штедели, а нису нашкодили ни једном времену. Исто тако је истина и чињеница да је Маркс још увек актуелан. Он је унутрашње противречности, законе покретања и кризе капитализма, не само први анализирао, него нам до данас његови теоретски инструменти дају могућност да схватимо како функционише наша привреда.

Још увек важи девиза: „Од новца направити још више новца“.

И поред многих промена ми још увек живимо у друштвеном поретку који је сам себи сврха. Врти се у круг и од новца прави још више новца. Наш поредак функционише кроз мото ЈОШ ВИШЕ. Данас се артикли од стране произвођача тако конструишу да после релативно кратке употребе постају неупотребљиви, а није их  могуће поправити. То раде како би што пре продали нови модел. Еколошки је то погубно. За приступ ресурсима воде се ратови, милијарде се расипају на наоружање. Крупни капитал купује политику која му је корисна.

Још увек се одлучујући привредни ресурси – од фабрика до енергетских централа преко софтвера до дигиталне инфраструктуре налазе у рукама мале, привилеговане мањине. Нико не може сам да заради милионе или чак милијарде. Само постојање приватног иметка  тих размера, показује нам да појединци имају моћ присвајања туђег рада да би се богатили.

Оно што разликује капиталисту од предузетника је то да капиталиста у предузећу које поседује нема никакву продуктивну улогу. Стога могу финансијски инвеститори и хеџ-фондс власници данас да поседују предузећа из којих само извлаче екстра-профите, а главни циљ је њихово увећање. Паћеници у том кругу су запослени чије плате не прате тарифне уговоре и радници у прекаријату чије се плате кроз дампинг обесмишљавају, а притисак за радну норму расте.

Марксова теорија објашњава зашто у капиталзму редовно и у интервалима настају кризе. Неке његове анализе – попут оне о глобализацији, концентрисаним процесима или о „фиктивном капиталу“ који наводно има своје узроке у осамостаљивању финансијске сфере – данас су актуелније него пре 200 гдоина. Маркс нуди објашњења зашто многи капитализам виде као нешто што нема алтернативу :“Новац влада светом“ је једна уобичајена изрека, али капитал је много више од новца. То је један међуљудски однос. Један владајући однос једних спрам других. То је однос који нам се нуди као наводна  „природна принуда“. Медјутим, власнички однос људи над људима није природна појава, њу стварају људи, а људи могу да се мењају.

Решење је у изазову.

Налазимо ли код Маркса готове формуле за наше проблеме? Нажалост не. Маркс је био аналитичар, а не пророк. Он нам је оставио мало алтернатива за капитализам. Оне се врте око обликовања својине у привреди. У будућности, по Марксу, приватна својина треба да штити животни простор, али не друштвене позиције моћи. Нове форме економске имовине треба да наводе и мотивишу на креативност, повећани допринос и напор, али не на индивидуално богаћење преко леђа других. Развојни пут идеја за један разуман економски ситем који испуњава те критеријуме Марx је препустио нама. Ми треба да прихватимо његов иззаов.

Сара Вагенкнехт (Sara Wagenknecht) је председница посланичке групе Левице (Die Linke) у Бундестагу. Докторирала је из области макроекономије. Њена докторска дисертација носила је назив: “Границе избора. Одлуке о штедњи основне потребе у развијеним земљама“.

превела и уредила Мирјана Врућкић, Народни фронт