Никола Танасић : ЛИДЛ – сиромаштво или беда
Не треба сажаљевати људе који су “спремни да се потуку око смрзнуте пилетине”. Неко ко хоће да купи 50 пилића није гладан, него је преварен да тиме профитира он, а не компанија која систематски уништава привреду његове земље.
Неко је интелигентно приметио да је редове испред “Лидла” најгласније исмевају они који су стајали у редовима да купе нови “Ајфон”.
У питању је потпуно идентична појава. И једни и други су марионете конзумеристичке културе, који су се захваљујући реклами одрекли властите памети.
Сваке године око “Црног петка” људи се саблажњавају експлозијама насиља и понижавања по продавницама у САД, где се продаје роба са попустом. Туку се и социјално угрожени, и социјално обезбеђени.
Није у питању прича о стандарду, него прича о масовној манипулацији јавношћу.
Цела поента рекламне кампање јесте да људи који су јој изложени престану да се понашају рационално – да доносе непромишљене, импулсивне одлуке на своју сопствену штету.
И у комерцијалном, и у политичком маркетингу.
У питању је дубоко штетна политичка појава која се мора критиковати.
Стога не треба сажаљевати људе који су “спремни да се потуку око смрзнуте пилетине”. Неко ко хоће да купи 50 пилића није гладан, него је преварен да тиме профитира он, а не компанија која систематски уништава привреду његове земље.
Уз подршку власти те земље.
То је главна тема.
P.S.
Још само једна ствар везано за Лидл. Када сте чули да је избила туча у реду у народној кухињи? Тамо долази највећа сиротиња, која дословно умире од глади. Па се опет понашају достојанствено и људски. Каже Достојевски “сиромаштво није порок, али беда јесте.”
Никола Танасић, ФБ