Дејан Томић: ИСТОРИЈА У КОРОТИ

28. 11. 2018. Народна Скупштина Црне Горе гласовима владајуће коалиције и дела опозиције усвојила је „Резолуцију о поништењу одлука Подгоричке скупштине 1918.“

21.05.2006. Мило Ђукановић премијер Црне Горе изјављује : „Честитам обнову вјековне независне и суверене Црне Горе, и обнову старе независне и суверене Србије“ и додаје „побједом опције суверене Црне Горе на овом референдуму су поништене одлуке Подгоричке скупштине 1918.“

Један од најтурбулентнијих догађаја у црногорској историји, који је изнедрио поделу на две Црне Горе, догодио се у највећој вароши у Црној Гори у Подгорици 26-29. новембра 1918. када је Скупштина изгласала уједињење са Србијом и детронизацију Петровићевске династије. Ова подела је изнедрила бјелаше – поборнике безусловног уједињења са Србијом и уједињења свих Југословена ,и зелаше – поборнике уједињења са Србијом и свих Југословена али у федералну државу са очувањем династије Петровића.

Готово век касније данас имамо поделу у Црној Гори, која је лако уочљива иако у дискурсу није предочена, на индепендисте који су за садашњу независну Црну Гору, и унионисте који су за заједничку државу са Србијом, а део униониста и за нову Југославију (чији број се од 2006. смањио али је и даље значајан). Поделе су додатно појачане и питањем Божићне побуне или Божићног устанка, Другим светским ратом –  о партизанима и четницима, о Секули Дрљевићу, о Крсту Зрнову, о 12. и о 13. јулу, а последња је подела на Црногорце и Србе (у жаргону или сленгу на Дукљане и Посрбице). Све ове поделе настале су управа као резултат Скупштине одржане у Подгорици, поделе које ће готово в(ј)ечно трајати.

Прва српска држава на Балкану формира се око 630. године и убрзо се проширује. Током наредних векова све до пада Српско-грчког царства 1371. постоји једна константа у тој држави – јадранско приморје. Једина данашња држава која је током тог периода у потпуности била у саставу Србије била је територија данашње Црне Горе од Превлаке до Улциња, од Никшића до Рожаја. Називи током тог периода бејаху – Зета и Дукља. Међутим након што је жупан Стефан Немања поверио власт над Србијом 1196. свом другом по старости сину Стефану касније познатом као Првовенчани, са краљевском круном, настаје проблем. Најстаријем сину Вукану поверио је стари жупан на управљене Зету и цело Приморје. Али братска неслога је учинила своје, године 1197. Вукан се у записима из Котора помиње као краљ Дукље. Депутације римокатоличког папе Иноћентија Трећег долазе у Дукљу 1199. на позив Вукана, како би постао њихов штићеник. Убрзо отпочиње братоубилачки рат између Дукље и Рашке, између Стефана и Вукана. На страну Вукана је стала тадашња Угарска, а после неупеха у ратовању Стефан бежи у Бугарску. Отпочињањем рата Бугара са Угарима 1203. долази до краја Вуканове власти и Стефан се враћа на српски престо. Братска неслога је измирена, а Вукан је и поред своје побуне остао владар у Зети.  Мртве зарад бртаске неслоге нико није помињао.

Балкан током 1184. године

Након векова ширења и успешног развоја српске државе  долази до продора Отомана те краха Српске деспотовине 1459. након другог пада Смедерева, тада долази и до окупације Балкане, а у надолазећим вековима и Средње Европе. Тада је Зетом управљала династија Црнојевића по којима је касније Зета преименована те постала Црна Гора, седиште власти бејаше на Жабљаку. На земљу Црнојевића тада нису надирали само Отомани већ и госпари Млечани, који су хтели да читаво Приморје заспи у Зети а пробуди се у Млетачкој републици. Како би остварили своје планове за Црну Гору, и Цариград и Венеција су пошли путем поткупљивања чланова главарских фамилија и владајуће Црнојевићевске династије. Након слабог успеха у потокупљивању Отомани прелази на једноставно решење – отимце. Тако је Станко Црнојевић отет у младости, постао Скендер и преузео управу над Црногорским санџаком 1513-1530. а током тог и каснијих периода су трајали ратови Млечана и Отомана који су прекидани краткотрајним периодима мира. Црна Гора је нестале са мапе Порте чак и као војни санџак, следио је период короте.

Цетиње је 1482. основано као нова црногорска престоница уместо Жабљака који је био разорен. Град је изабран јер је био на неприступачном месту. Са Цетиња је горела бакља љутог боја са Отоманима (данас би казали Турцима) која је трајала два века. Током тих векова горело је и Цетиње а и касније, град је горео преко 4 пута до темеља од сране отоманских војника и јаничара. Међутим 1697. долази до великих промена те се ствара Књажевина Црна Гора чији ће владар бити скендријско-приморски митрополит Данило Петровић Његош (назив по племену Његуши у Катунској нахији). Његова владавина удара темеље новој Црној Гори која више неће бити у короти. Ударају се темељи нове слободне државе, која блиско сарађује са Млачанима који су били у Боки. Данило Петровић подршку за Црну Гору добија од српског патријарха Арсенија III и руског цара Петра Великог. Црква и држава су спојени, рођена је љубав ка Русији и жеља за ослобођење свих Срба и свих Словена Балкана.

Наредни век облежило је дуготрајно ратовање и ослобађање поробљених племена. Након рата са Наполеоном 1813. при пут након више векова Црна Гора је ослободила Боку. Међутим Беч није желео да Црна Гора добије излаз на море због страха од руске луке на Јадрану те је 1815. Бока дата Аустријанцима. Након тога долази до потреба за интеграцијом Црне Горе и Брда. Смрђу Петра Првог долази Петра Други познатији као Његош. Његош је увиђао да је племенска неслога разлог неејдинства Црне Горе и Брда и радио је повезивању и интеграцији свих племена. Борио се за престанак крване освета, тужног брђанског обичаја и за ослобођење свих Срба и свих Словена и на Балкану и у Средњој Европи. Писао је Србима у новој Војводини и хвалио њихову борбу за ослобођење, писао је и бану Јелачићу и у том писму изнео једну нову реч на светло историје – Југословени. Његош је на Цетиње довео штамаприју и шатмпао крунско дело „Горски вијенац“. Након смрти Његоша долази на власт  Данило који је покушао да успоставио поделу власти у Црној Гори. Митрополија је одвојена од световне власти али је чинила најзначанији стуб Црне Горе. Уведена је и Скупштина. Међутим за време Данила је први пут јавио и сепаратизам поједина племена нису хтела да остану у Црној Гори а нека ни да плаћају порез. Данило је наредио војци одмази а пример тога је побуна на Кучама када су убијани сви од колевке до чибука, након тога је донео и Законик (који је штампан у Новом Саду). Међутим Данило је 1860. нако 8 година владавине убијен у Боки у Котору. Убица бејаше Тодор Кадић из Бјелопавлића, разлог је био неморал књаза са Кадићевом сестром. Књаз Данило је управо тих дана тражио да Црне Гора добија излаз на „српско море“ (оригиналан израз који је кансије преузео Никола Први).

Петар II Петровић Његош

1860. долази до далекосажних промена доласком Николе Првог књаза а потоње и јединог краља Црне Горе. Његова личност обележила је тубулентно време у Црној Гори, Балкану, Евопи и свету. Круна владавине Николе Првог је 1878. када је Црна Гора међународно призната на Берлинском конгресу као независна и суверена држава. Међутим радости није било у Црној Гори јер је обечавано Српско царства као корак ка правосланом царству од Цетиња до Владивостока. Његош је у својим писмима писао да је спреман да се одрекне всетовне власти зарад уједињења Србије и Црне Горе. Књаз Никола је то префомулисао да је и он спреман али да он буде нови владар те јединствене државе наводећи да династички сукоби Обреновића и Карађорђевића могу престати тек када Петровићи буду владари по њему „једном великом српском државом“. Никола Први успео да сотаврио вишевековни сан да Црна Гора и Брда (службени назив) добије излаз на море 1877. након рата са Отоманима од Нехат куле до реке Бојане. Он је радио и на књижевном плану угледавши се на своје претке те је објаљивао песме у којима пева о ослобођењу, српству и слободи. Овајвио је и три драме од којих је најпознатији „Балканска царица“ премијерно изведена на Цетињу.

Никола I Петровић

Међутим књаз Никола је имао и своју лошу страну личности о којој данашњи индепендисти и унионисти слабо говоре. Његов прицип сурове владавине, гушења опозитног мњења, непоштовање демократије, и борба против Устава нажалост су постле рефлексије и данашњих дана. Успоставио је везе са италијанским двором и династијом и са Карађорђевићима, две везе које ће обити о главу и њему и народу Црне Горе у надолазећем ХХ веку.

Црна Гора заједно са Србијом, Грчком и Буграском тријумфује у Првом балканском рату. Црногорска војска ослобађа Пиву, јужну Рашку, Метохију и Скадар. Освајање Скадра било је најризичнији потез Црне Горе у рату јер је против тога била чак и Русија. Током Другог балканског рата шаље помоћ Србији против бугарске офанзиве. Долази и последњи рат Краљевине Црне Горе успостављење 1910. Први светски рат. Сам чин проглашења за краља поделио је Црну Гору, напредни и либералнији кругови били су против као и његов зет Петар Први и радикали у Србији. Подршку је добио од Русије и Италије. Политика краља Никола на Западу је означаена као диктаторска а он је због афере око државног удара 1907. и гушења демократских слобода и Устава из 1905. био означен као „последњи тиранин на Балкану“. Био је редовано исмејаван у бечкој штампи и омаловажаван у француској и немачкој. Почетак Првог светског рата подиће га на нови ниво. Након објаве рата Србији од стране Аустро-Уграске краљ Никола у прогласу са Цетиња казује: „ Још не доспјесте да крв оперете с ваших храбрих мишица, а вш краљ јприморан је да ве и по трећи пут за непуне двије године позове под оружје, да ве и по трећи пут поведе у рат – у севти рат за лсоводу српства у југословенста!“ Краљ Никола наставља „Судбоносни час је куцнуо!Црно-жути брајка, који од авних времена као мора притиска душу југословенског народа, развио се да тај народ сад потпуно уништи, да његове слободне представнике, Србију и Црну Гору, прегази!“

Црна Гора и Аусто-Угарска сториле су фротн преко Пиве, Херцеговине до Боке. Након успешних операција српске војске на Дрини, црногорске трупе ослобађају Требиње, Фочу и Романију долазе до прилаза Сарајеву. Краљ Никола објаљује у Гласу Црногорца да ће ускоро ослободити Сплит и целу Далмацију. Међутим аустро-угарска офанзива је повратила изгубљене територије и фронт се 1915. стабилизовао у пређашњи положај. Међутим за то време је црногорска војска по други и последњи пут преузела Скадар.

1915. на Србију удара уједињена офанзива Макензенових трупа из Немачке и Аустро-Угарске уз бугарско саучесништво. Српске трупе губећи одступницу у Македонији повлаће се преко Црне Горе. Почиње 1916. када Србија сломљена са три стране нема снаге за наставак одбране и одвојена од савезник креће повлачење ка југу. На праволсавни Божић 1916. отпочиње Мојковачка битка накрвији сукоб Црне Горе у рату када се она храбро одупире немачкој агресији. Црногорска војска била је доста слабију технико од немачких завојевача али је имала јунаштво да се одупре надолезећим агресорима. Црногорска војска на челу са сердаром Јанком Вукотићем остварила је победу али то није увидела црногорска влада.

Краљ Никола у то време није био на Цетињу! Власт је била у рукама млађаног принца Мирка и црногорске владе у којој је било неколико германофила и људи блиских гувернадурској породици Радоњића (породица која је претендовала на црногорски престо и користила крилатицу „E viva Montenegro“ или „Да је вјечна Црна Гора). Због немогућности везе са краљем Николом принц и министар војни прихватају бечку понуди прихватају безусловну капитулацију Црне Горе. Овај скандалозни и срамни акт потписан је у феруару 1916. Италија је претходно без разматрања одбила два предлога. Први да помогне дирекнтим слањем трупа у Приморје а други да пошаље бродове за евакуцију. Остављена без икакве помоће Сила Атанте власт је прихватила тај срамни акт. Краљ Никола је молио ћесара Фрању Јосифа за часта мир али је ћесар одбио. Већина црногорских официра је кренула зајендо са српском војском ка Крфу, као и одређени број војника. У Скадру књаз Никола и регент Александар Карађорђевић , ђед и унук последњи пут се срећу.

Наступа сурово време за Црну Гору! Потписом на капитулацију је дата шанса Бечу да спроведе репресалије над народом. Освета је отпочела. Избачена је ћирилца, Цетиње је опљачкано, село у Брдима су попаљена, преко 10,000 мушкараца све три доби је интернирано у логоре у АЛбанију (коју су Немци окупирали). Сиромашна Црна Гора постала је држава короте, државе без иједног гласа радости.

Међутим 1918. долази до тектонских промена! Након пробоја Солунског фронта српска војска и југословенски добробољци са француским трупама ломе челичне жеље Буграске које крајем месеца капитулира, месец дана касније српске војске победоносно улази у ратом измучену Београд, Србије је била ослобођена. Пар дана касније српске трупе прелази Сау и Дунав и ослобађају Срем и Банат, а убрзо и Бачку и Барању. Аустро-Угарска је уништена, пада као кула од карата. Чеси и Словаци 28. октобра проглашавају стварање Чехословачке,  касније у новембру то чине и Пољаци, Румуни изаражавају жељу зе уједињеном Румунијом. Реакционари у Будимпешти покушавају да се иза бољшевизма сакрије план за опстанак Велике Угарске. Југословени из Сарајева, Љубљане и Загреба желе уједињење.

Српска војска у ослобођеном Новом Саду 1918.

Црну Гору ослобађају црногорске комите. Њихов састанак од 10. јула 1918. завршен је са две тачке: 1. уједињење Србије и Црне Горе под династијом Карађорђевића и 2. забрана повратака краљу у земљу због капитулације. Након прообја Солунског форнта црногорске комите отпочињу општенародни устанак у Црној Гори. Октобра 1918. црногорским комитама придружују се југословенски добровољци (углавом из Црне Горе) из Јадранске чете. Најтеже борбе трају за Подгорицу где су Немци поставили последњу линију одбране пре Приморја. Након тешких борбе Подгорица је ослобођена, убрзо је ослобођено и Цетиње. Крајем октобра 1918. ослобођена је и Бока Которска тодадашњи посед Беча. Народ у Котору 20. окобра 1918. одлучује да се Бока присаједини Краљевини Србији и градом дефилују тробојке Србије.

Међутим у ослобођену Црну Гору не стижу честитике већ стране трупе! Италија која је 1916. одбила да помогне Црној Гори 3. новембра шаље у Бар две јединице са циљем трајног боравка, убрзо у Бар се укотљавју и енглески и амерички бродови. Српске трупе улазе након америчких и угавном се слабо наоружане са малим задужењима муниције. Италија користи капитулацију из 1916. да објави да је Црне Гора изгубила рат те се њена територија може поделити међу победницима. Завладао је страх међу народом. Суочени са страхом да ће већи део Црне Горе и Брда постати италијански посед одлучно је за демократски механизам – Скупштину. Одлука је донета на седници Централног извршног одбора, којим је председавао Светозар Томић, из племена Дробњака,који је идеју и програм уједињења сачинио у записи 1917. на Крфу.                     

  Број писмених становника нажалост није био на завидном нивоу а жене су биле искључене од гласање. Одржавају се избори за народне депутете Велике народне скупштине српског народа у Црној Гори која ће се одржати у Подгорици. Свака капетанија у Црној Гори бирала је по 2 посланика, а савки срез 3, док су градови бирлаи 2 а вароши 1 посланика за Скупштину. Међутим поред избора посланика Италија је отпочела и поткупљивање појединих посланика и агитацију у складу са њеним интересима.

Светозар Томић

Бјелаши – за безусловно уједињење са Србијом, истицали су да су они Југословени и држали се крилатице: „Један краљ, једна држава, један народ!“

Зелаши – за уједињење са Србијом у федералне односа а са Југословенима у конфедералне односе, истицали су да су Срби и да Срби морају имати макар једну државу или део Југославије где су они власт.

26. новмебра изгласане су одлуке Скупштине у Подгорици:

1. Да се краљ Никола и династија Петровић-Његош збаче са црногорског пријестола

2. Да се Црна Гора са браском Србијом уједини те тако уједињена ступи у једину државу са династијом Карађорђевића у отаџбину свију Срба, Хрвата и Словенаца нашег једног троименог народа

3. Да Извршни комитет од 5 лице спроводи ове долуке

4. Да се о одлукама ове скупштине извјети Никола Петровић, влада бртаске Србије, те владе пријатељских сила и неутралних држава

29. новембра 1918.  донета је одлука да се конфискује целокупна имовина династије Петровића и да се подели црногорском народу а да се краљу и емигрантској влади у Француској забрани повратак у земљи, а члановима владе конфискује имовина.

Идентичне одлуке су донете 29.11. 1943. на заседању АВНОЈ-а у Јајцу а основа била идентична судбина Југославије 1941. и краља Петра Другог као судбина Црне Горе 1916. и његовог прадеде краља Николе.

Изабрана је делегације од 18 чланова на челу са митрополитом Гаврилом Дожићем и Светозаром Томићем која је кренула у Београд. Заједничка држава Црне Горе са Србијом је трајала 4 дана јер је 1. децембра проглашена Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца алиас Југославија. Србија и Црна Гора су своју стару државност приложилена олтар младе  Југославије.

Одлуке Скупштине су потресле Италију која је била изнервирана актом уједињења којим је изгубила територијално проширење. Како није могла да припоји Црну Гору решила је да обнову црногорску државу као свој сателит. Покренула је опсежну пропаганду међу вишим црногорским официра и почела поткупљивање. Како династија Петровић-Његош тада није била популарна у народу Италија је решила да употреби два сегмента – српство и државност Црне Горе. Поједини аготатори су истцали да Србијаци (назив за наорд у Срби) није дични српству као Црногорци, и да Срби имају право на своју државу. Идејни творац ове калкулације био је шпијун (шпиљар) Ђовани Балдачи.

6. јануара 1919. у околини Никшића и Цетиња (недалеко од италијанских стационара) отпочео је устанак или побуна (зависно од полиитчких гледишта). Комадант ових снага био је бригадир Крсто Зрнов Поповић. Трупе од око 2,500 војника покушавају 7. јануара да осовје Цетиње мешутим Јадранске трупое одбијају устаника те се већина разбежала, Крсто Зрнов бежи у Котор а затим барком ка Италији. Убрзо су из Гатеа пристале две барке у Улцињ и Бар које су покушале упад, обе су разбијене. Један од вођа напада на Улцињ је успео да се вратио у Гатета, био је то Мило Капичић, чији ће син Јово Капа бити позанти партизан 1941.

Након пропасти режираног устанка Крсто Зрнов Поповић објављује текстове у Италији. Десетог децембра он пише: „ Црна Гора она земља ђе се чувала иксра слбоде Србинове“ и додаје „српски народ ће нестати без своје државе Црне Горе у оваквој краљевини Срба, Хрвата и Словенаца“.

уследила су суђења за побуна укупно је ухапшено 250 лица а већина је осуђена и завторена у Зеници. Након устанка долази и делегација Лиге народа да утврди стање у Црној Гори и Корушкој. Један од закључака био је и организовање реферднума у две покрајине (није наведена државност Црне Горе) о будућем статусу. Рефереднуми су спроведени 1920. у на територији вивше Краљевине Црне Горе и области Корушка. У Црној Гори 1920. за Југославији је гласало 98% грађана изашлих на реферднум а у Корушкој је победила опција да Корушка припадне Републици Аустрији.

Током „демократских избора“ у првој Југославији у Црној Гори су побеђивали радикали и демократе а странка Секуле Дрљевића Црногорска федералистичка странка је освајала око 25% гласова. Комунисти су остварили одличне резултате 1921. али су убрзо били забрањени. Након 1929. створена је Зетска бановина са седиштем на Цетињу од Пељешца до Приштине. Током Другог светског рата долази до окупације Црне Горе од стране Италијана и Албанаца, који формирају фашистичку Велику Албанију. Италијани 1. маја 1941. бивају дочекани на Цетињу као „ослободиоци“. Секула Дрљевић и сатрапи 12. јула 1941. проглашавају Независну државу Црну Гору и персоналну унију са Италијом. Дан кансије 13. јула народ Црне Горе је подигао устанак против издајника и квислинга. Након ослобођења 1944/45. Црна Гора постаје федерална република у оквиру Југославије. Током „Ратова за југослаовенско наслеђе“ и сецесија Србија и Црна Гора 27. априла 1992. објављују континуитете СФРЈ-а и преименовање у Савезна Република Југославија. Након снакција и НАТО агресија, промене власти у Београду, долази до Београдског споразума 2002. којим 4. фебруара СРЈ мења статус федерацију у конфедерацију под називом Државна заједница Србија и Црна Гора, 21. маја 2006. одржан је референдум на коме је 55,50% изашлих са правом гласа изгласало крај СЦГ-а и независну државу Црну Гору. Рефереднум је пратило и затрашивање присталица за заједничку државу са Србијом, куповина гласова и махинације у бирачком списку које су дискредитовале рефереднум али су Србија, ЕУ и УН признале резултат и независност.

Србија и Црна Гора током средњег века су биле у једног држави, то је прекинула отоманска окупација. Након ослобођења радиле су на уједињењу и царинској унији 1913. која је пропала избијањем Првог светског рата. Након победе Србија и Црна Гора се уједињују али та одлука због шпекулативних радњи доводи до грађанског рата од 2 дана 6. и 7. јануара 1919. након кога Црна Гора и даље остаје у новој заједничкој јужнословенској држави. Током Другого светског рата сепаратисти су покушали да од Црне Горе направе италијански сателит али је народни устанак 13. јула и народноослободилачка борба то онемогућила. Током социјализма Србија и Црна Гора су доживеле пуну интеграцију по вољи народа. Након распада друге Југославије оне су створиле трећу која је због марионетских власти нестале. Након 2006. односи Србије и Црне Горе као државу су на стрампутици али односи народа из Србије и Црне Горе, између Срба и Црногораца никада неће довести до сукоба или рата. Народ изложен медијској пропаганди марионетских режима и даље пружа отпор. Иако нису заједничка држава Србија и Црна Гора ће ускоро поново живети у слободи а народ ће бити ослобођен марионета постављених да посвађају два ока у глави- Србе и Црногорце. Њихов план да одведу народ у короту- у жалост ће пропасти!

ДЕЈАН ТОМИЋ

Народни фронт свих нас!