Виктор : Комунистички осмеси
Занимљиво је напоредо гледати две групе фотографија, једне са четничким “борцима”, а друге, са одредима славних партизана.
И док на првим видимо мрачне, брадате, типове у ђилкошким позама, са реденицима на грудима и истуреним сјајним оружјем, са црним заставама и обавезним флашама, дотле на другим видимо сељаке, у вуненим блузама, копоранима, „бриџ“ панталонама, опанцима и шареним чарапама до колена, сељаке, али и раднике, али и интелектуалце, учитеље, али и, гле, младе сељанке и школарке, младе, лепе, прелепе, и оне у опанцима, одевене у неке тешке блузе, у вутарке и јелеке, али и у панталоне (хеј, који је то шок био, и који аргумент поповима за напад: „Хеј, комунисти их облаче у панталоне!!“), а на лицима осмех, осмех који топи мржњу, осмех који осветли ноћ, осмех који добија ратове, а на уснама видиш траг управо отпеване песме, престали су тек да фотограф шкљоцне.
Два вредносна космоса.
Два начина доживљавања света: као презир и као поштовање, као мржњу и као љубав, као почетак смрти и као почетак живота.
И то се види у свему.
Код четника и када су на фотографији млади људи, младост је десета димензија слике, код партизана – прва!
Четничка младост ћути, гледа туробно и испод ока, партизанска – очарава својим сјајем, својом песмом, својом слободам и својим оптимизмом које јасно видимо у њиховим радосним очима.
за Народни фронт – Виктор
