Неукротива дужничка ропства, крах економије и капитализма

Овај текст показује колико капитализам сам себе изједа, како капитализам не може укротити економију, дужничко ропство и (централне) банке.

Све веће забринутости и контрадикције. Озбиљна криза у 2008-09 години довела је светску економију у експерименталну радионицу. Али ни екстремне мере штедње и банке нису довеле до чврстог опоравка. Сада постоји све већа забринутост међу политичарима и економистима. Све веће забринутости и контрадикције. Озбиљна криза у 2008-09 години довела је светску економију у експерименталну радионицу. Али ни екстремне мере штедње и банке нису довеле до чврстог опоравка. Сада постоји све већа забринутост међу политичарима и економистима.
У центру пажње је криза у Европи. Почетком 2012. године, и Италија и Шпанија биле су близу колапса, што би довело до колапса читаве Европе. Водећи политичари и институције ЕУ били су уплашени у предузимању екстремних мера.
Европска централна банка – ЕЦБ, обећала је “неограничен пропуст” капитала за ове државе у банкама. Од тада, ЕЦБ је позајмила 360 милијарди евра шпанским банкама и 260 милијарди евра Италијанским банкама. Велики део се користи за куповину њихових државних обвезница. Кашњење каматне стопе – колико још вреди да се Шпанија или Италија да се позајмљују од Немачке, показује то да су каматне стопе пале са 6-7 посто на 2-3 посто.
Америчка федерална резерва налази се у четвртом кругу Квантитативног ослобађања, што значи да Фед купује државне обвезнице за 85 милијарди долара сваког месеца.
Нова десничарска влада Јапана је сада започела “квантитативну и квалитативну” монетарну политику двоструко у поређењу са Федом. За две године централна банка (Банка Јапана, БОЈ) ће користити једнаку четвртину јапанског БДП-а – треће по величини економије – за куповину државних обвезница, деоница и некретнина.

Централне банке

Али сада постоји све веће питање да ли су интервенције централних банака решење, решење ћемо наћи у садањем стању – а криза се погоршава. “Неке од водећих личности у централном банкарству признају да су јаки када управљају својим економијама”, извјештава „Време финансија“ (18. априла) са пролећног састанка Међународног монетарног фонда (ММФ).

Lorenzo Samgh из извршног одбора ЕЦБ: “Ми не разумемо потпуно шта се дешава у напредним економијама”. Шеф Британске Енглеске Мервин Кинг рекао је да нико не може бити сигуран да је експанзивна монетарна политика тачна и да се питају да ли “ризикују да поново покрену проблеме који су довели до финансијске кризе у првом реду”? .

Интервенција централне банке „олакшала“ је хитну кризу за најугроженијих банака и држава. Али они не покрећу економију – већ инвестиције у напредним капиталистичким земљама и даље су рекордно ниске.

Међутим, нова политика је отворена за оштрије сукобе између националних држава. Јапанска валута, јен, пала је за 25 процената од прошле године. Користила је јапанску извозну индустрију, на рачун немачке и јужнокорејске индустрије.

Полугодишњи извјештаји ММФ-а из априла (Global Report of the Financial Stability Report and Vorld Economic Outlook) указују на то да су радње централних банака оствариле “широк тржишни скуп” али и створиле нове ризике. Капитал се сада враћа из богатијих земаља у земље у развоју, стварајући потенцијалну нестабилност. Шеф Фед-а Бен Бернанке недавно је упозорио да се шпекулације банака могу повећати.

ММФ

Али нарочито је забринут ММФ за оно што се дешава када се не остваре циљеви. Не постоји еквивалент у историји од којег се може научити. “Наставак побољшања ће захтевати додатно поправљање биланса стања у финансијском сектору и несметано преклапање јавних и приватних дугова. Ако се напредује у решавању ових питања, јављају се ризици који би могли поново да се појаве. Што је обележено погоршањем финансијских услова и поновним борбама финансијске нестабилности “, пише ММФ. Да ли су услови испуњени? Поправка биланса и отпуштање дугова – до сада нису успели, што указује на што већу и хроничнију кризу.

Други део кризне политике – екстремне мјере штедње. 19,2 милиона је сада незапослено у Европи(ЕУ), од чега само шест милиона у Шпанији. У Грчкој незапосленост младих износи 59,1 посто. Њујорк тајмс објавио је у чланку о деци у Грчкој која просе и траже храну на ђубришту, по контејнерима.

Португалски премијер Pedro Passos Caolho – снажан заговорник штетне тројке (ММФ, ЕУ и ЕЦБ) – обећао је 2011. да ће “две страшне године” пратити опоравак. Али као последица екстремне штедње, у 2013. години Португал “се суочава са много дубљом и дужом рецесијом него што је предвиђала влада или међународни позајмљивачи” (Financial Times).

ММФ је у априлу проценио да је ризик од рецесије (економски уговори) у зони евра био 50 процената. Од тада, председник ЕЦБ Драгхи упозорио је да се ће и Француска учи у финансијску кризу. ЕУ је дала Шпанији и Француској две додатне године да испуни правило да буџетски дефицит не би требао премашити три одсто БДП-а. Према новим правилима, иначе би се новчано казнили.

У великом истраживању међу капиталистима и финансијским „инвеститорима“ у Европи, које је извршила компанија Fitch за кредитни рејтинг, велика већина сматра да је овогодишња смиреност у Европи привремена. “Fitch упозорава у изјави да [2013] још једном може да постане лето обележено кризом евра, баш као иу 2011. и 2012. години, пошто постоји снажна контрадикција између недавног митинга на берзи и рецесије еурозоне и пораста незапослености. ” (Од шведског дневника, Dagens Industry).

Нема капиталистичког решења

Ниједна капиталистичка институција нема решење. Многи упозоравају да је штедност отишла предалеко, али овај стил наглашава потребу за балансираним буџетом за “средњорочни период”.

Колико брзо кипарска криза претила да ће се ширити показује да је земљама ЕУ потребна банкарска унија, пише ММФ у свом извјештају. И пре него што је ЕЦБ „неограниченим“ током капитала олакшао кризу, водећи политичари ЕУ, попут немачке Ангеле Меркел и председника Европске комисије Барроса, изнели су потребу ЕУ за много строжију буџетску политику и синхронизацију. По њиховом мишљењу – Немачка дефинитивно постаје банака широм Европе.
Паралелно са растућим контрадикцијама унутар земаља чланица ЕУ, дошло је до наглог повећања неповерења према самој ЕУ. У Шпанији данас 72 одсто се супротставља ЕУ, наспрам 23 одсто пре кризе. Немачка је повећана са 36 на 59 процената.

Криза је експлоатисана да би се проверили најстрашнији постипци капитализма – за које капиталистичка олигархија „сањају“. Најгоре пензије у Италији, олако отпушћавање радника у Шпанији, у Грчкој плаћати цех од смањења до 50% и тако даље. Сада капиталисти повећавају притисак на француског председника Маркон(Оланд) на исти начин. Он је већ укинуо порез на вишак вредности и обећао је да ће смањити трошкове осигурања за случај незапослености, пензија и општина.

Истовремено, политички притисак одоздо се повећава. У француској анкети, 70 одсто сматра да је “социјална експлозија” могућа у наредним мјесецима. ММФ је у априлу опет снизио прогнозу светског економског раста ове године на 3,3 процента (иако 3,5 у октобру). Очекује се да ће светска трговина само ове године порасти за 3,6 одсто, након 2,5 одсто прошле године. Индекс великих менаџера корпоративних набавки у ЕУ и Јапану је и даље испод 50, што указује на то да економија не расте. Али чак и индекс за Кину је нешто више од 50.

Кина

Кинеска привреда – друга по величини на свету, процењује се да ће прећи у САД пре 2020. године, сада оштро успорава. Велики стимулативни пакет у 2009. години, који је растао кроз велике инвестиције, сада се враћа с пуно силе. Дугови општина и провинција процењују се између 20 и 40 процената БДП земље. У првом кварталу ове године ови дугови су повећани двоструко брже него у истом периоду 2012. године.
ММФ и политичари на Западу говоре о томе како се потрошња у Кини мора повећати, а инвестиције морају пасти. Али смањивање инвестиционог удела БДП-а са садашњих 50% на 30% у позицији када ће економски раст бити 6% умјесто претходних 10% “што би изазвао раздор “, закључује колумниста економије Martin Volf Financial Times. Потражња би се срушила, са значајним ефектима на свјетску економију.
Владе и капиталистичке олигархије сада стављају већи притисак на друге државе. САД желе да виде већу потражњу у Немачкој и Европи, док европски политичари захтијевају смањење дефицита у Сједињеним Државама и Јапану. Буџетски дефицит у Јапану ове године је пети пут заредом близу 10 процената БДП-а. Очекује се да ће јавни дуг бити 255 одсто БДП-а у 2018. години.
Дефицит у САД износи пет одсто БДП-а, а дуг је 110 одсто. Очекује се да ће се ове године у САД повећати раст у развијеним капиталистичким земљама, 1,2 одсто. Међутим, прогноза је неизвесна јер ће аутоматско смањење, секвестер, имати ефекта у другој половини године.
Уз неуспјехе “неортходних метода” све више људи ће схватити да у оквиру капиталистичког система не постоји рјешење. Отпор од радника и сиромашних ће расти, као на пример масовне демонстрације у Португалу почетком марта, које је било највеће од револуције 1974. године.

Срђан Радосављевић, Народни фронт