Кодјо Вангорски : Острашћивање прошлости – Операција Халјард

Драги Стојадиновић је признао да је до тада изнад Србије било оборено само шест савезничких авиона, а не преко 30 како је то његов лист објављивао. (А камоли 120 како то данас ЦИА тврди.) Више детаља је додао оберфирер Грубер који је рекао да им четници више не испоручују америчке пилоте, јер су Американци сада послали своју екипу која делује на терену, а коју четници нису ликвидирали из страха од локалног живља. Пошто је то било тек у мају, сигурно да је до септембра било још оборених авиона, али сигурно не преко стотину како се данас тврди.

Морам да одам признање својим америчким колегама, стручњацима за специјални рат, који су у време растурања Југославије извели једну од најуспешнијих операција са циљем да ојачају про-четничка осећања становништва Србије и ставе до знања до које мере САД подржава таква осећања. Ради се о изношењу делимично измењених података о „Операцији Халјард“ (енг. Operation Halyard) из 1944 године. (Халјард је иначе наутички израз за уже којим се јарбол држи у вертикалној позицији).

Операција Халјард се односила на извлачење америчких пилота који су били оборени изнад територије окупиране Југославије. Нема никавих сумњи да су у тој операцији коју је организовао ОСС (организација која је претходила ЦИА) учествовали и четници и да се тој операцији мора одати дужно признање и поштовање.

Међутим, одмах треба напоменути да је операција Халјард била организована и спроводена искључиво од оперативаца ОСС, јер америчка обавештајна служба није имала поверења у четнике. Американци су и те како добро знали да сарадња између четника и окупационих трупа постоји, па су зато и инсистирали да ону имају главну реч.

У исто време и партизанске јединице су биле ангажоване на том истом задатку. Међутим, пошто у то време није било партизанских јединица у Србији које би имале довољно снаге да ту операцију спроведу, морало се наћи неко друго решење. Зато су послати оперативци ОСС, пореклом Срби, да ту операцију спасу од компромитовања.

Оно што је спорно, то је број извучених пилота који је данас за потребе специјалног рата помножен са десет! (Историја је од увек имала склоност да множи са десет – било да се ради о жртвама, било да се ради победама!) ЦИА којој је данас од изузетне важности подршка четничких присталицама у Србији (да не би скренули у руске воде), изнела је податак да је извучено између 500 и 700 америчких пилота. О томе је чак написана и књига!

То међутим није истина!

Бомбардери „либератор“, (Consolidated B-24), су имали по пет чланова посаде, а „летеће тврђаве“ Боинг Б-17, шест, или седам. Када би бројка спашених ваздухопловаца била тачна, требало је да буде оборено више од стотину тих летилица изнад Србије! Чак ни немачка пропаганда није тврдила да су Немци били тако успешни! Ни Недићевско ”Ново Време”, које је током целог рата увеличавало успехе немачког оружја, није било толико еластично са истином.

Врло добро се сећам разговора (мај 1944. године) који је мој отац водио са Драгим Стојадиновићем, тадашњим власником и директором дневног листа „Ново Време“, и СС оберфирером (бригадни генерал) Валтером Грубером, некадашњим дописником ДНБ у Београду. Разговор је био врло жустар, па и жучан. Нагласак је био на лажима које су тадашњи новинари били принуђени да пишу. Том приликом, чика Драги (Стојадиновић) је признао да је до тада изнад Србије било оборено само шест савезничких авиона, а не преко 30 како је то његов лист објављивао. (А камоли 120 како то данас ЦИА тврди.) Више детаља је додао оберфирер Грубер који је рекао да им четници више не испоручују америчке пилоте, јер су Американци сада послали своју екипу која делује на терену, а коју четници нису ликвидирали из страха од локалног живља. Пошто је то било тек у мају, сигурно да је до септембра било још оборених авиона, али сигурно не преко стотину како се данас тврди.

Кодјо Вангорски – одломак из књиге ”ОСТРАШЋИВАЊЕ ПРОШЛОСТИ”