”Карактер” или шта Они мисле о нама
Ох, појавило се нешто сасма ново на нашим киосцима. Намерно кажем сасма јер је то манир писања Теофила Панчића. Наиме, нема ништа лепше и културније од рендом убаченог кроатизма како би то испало и као смешно и узвишено и грађански пре свега и урбано, па ГЛЕДЕ тога, ево коначно часописа где ће бити људи са карактером, ставом, и НАШОМ, постјуголавенском исправношћу.
Опет исти и исти људи и хиљаду пута исти људи, угрожени, вечни емигранти у нашим “банана државицама” (ух што воле ту синтагму) и вечно угрожени, мада сви сасвим добро ситуирани, па и признати у својим круговима. Али ипак њих дави ова средина и немају где да се огласе, па опа – ево новог часописа ”Карактер”, да се коначно чује и њихов глас разума који разобличава (српски) фашизам.
Елем, па да видимо шта нам доноси ”Карактер” : на насловној страни… ах, па ко други, ко други него првосвештеница Дубравка Стојановић? Из проверених извора сазнајемо да је требало да буде Латинка Перовић, али да је због младоликијег лица и тренутне веће популарности изабрана ветеранка обрачуна са прошлошћу и чашћу, њена екселенција званична историчарка ДРУГЕ СРБИЈЕ – Дубравка Стојановић. То, то! Bаш је дуго није било у Времену и Нину и на Н1, баш се забринух, није је било три дана да се укључи видеолинком и објасни нам још једном, а премијерно, неко српско непочинство и мурдарлук (поред кроатизама пожељно је убацити и који турцизам али онај сарајевски не неки обични, наш српски из неке јебене Јагодине), али сада ће имати ”Карактер” па ће рећи, па ће нам отворити очи да је Србија била прва јуденфри држава и тако туц му бели лук и до дан данас – то је ти све сам Милан Недић, Љотић и сви сте исто… бла… бла…
А ако за тренутак оставимо Дубравку, у горњем углу наћи ћемо још један екслузивитет : Јерговић о Басари! Вау! Па то се дуго није чуло. У следећем броју Басара о Јерговићу, па Јерговић о Југославији, па Басара и Јерговић о НАМА, и њима, који су исто НАМА, па преписка у бројевима између њих двојице на осамсто страна, па онда Јерговић о Борису Дежуловићу, и Борис Дежуловић о сплитском ФЕРАЛУ… Не постоји довољно текстова о сплитском Фералу. Ах, не знате ви какви су то краљеви били, ја хоћу да сваки дан читам о сплитском Фералу и дневне извештаје преписке између Јерговића и Басаре, два писца који су досад били скрајнути у медијима, па ево њима шансе у новом ”Карактеру”. И зашто никад интервју, са рецимо Гораном Петровићем, писцем исто, ето рецимо… кажем, мада осећам, да иза угла вреба већ један Владимир Арсенијевић, у наредним бројевима.
О овоме што се не види до краја у десном горњем углу нећу ни да трошим речи – Снежана Чонграданин о Ђинђи… претпостављате о коме, надам се да се осврнула на скидање петокраке од стране Ђинђића и на оно кад честита Републици Српској… ух то ми омиљено.
Е сад на другој насловној страни… ко други него Емир Хаџихафизбеговић и његово виђење стања у нашим друштвима – мора да је катастрофално, сасвим оригинални увид у ствари – наравно са освртом, претпостављам, на великоспрство. Младић Караџић и на повампирено посрбиштво у Црној Гори, итд, итд… а све са тим бомбастичним генеричким насловом ТРИЈУМФ ПРИМИТИВЗМА ПОЧЕТАК ЈЕ ЗЛА и са сасвим пригодним белим, савршеним кезом уз то, у значењу ”заболе ме курац”, као да је и даље у Бренином филму. Можда и јесте, и ок све, али има ли, мајку му, неки други бошњачки глумац, ма било који други интелектуалац, да да интервју у Србији. Ево без шале, радо бих прочитао шта о свему има да каже рецимо неки професор са Сарајевског универзитета, а не вечито Бренин конобар.
И тако, за даље детаље мораћу да купим на трафици нови број ”Карактера”. Ево даћу тих 250 динара, да прочитам од корице до корице, па отварамо кладионицу ко ће бити на следећој насловној страници : да ли Андреј Николаидис, Кишјухас или неко сасвим нов типа Азем Власи, који наравно и иначе пише за овај лист, мада бих лично волео да прочитам још један интервју Микија Манојловића, или младе наде глумца Милана Марића. Баш ме занима шта они има да кажу о овој нашој СИТУАЦИЈИ коју они, у суштини, верујем, негде потајно прижељкују да се настави да би имали о чему да причају у новинама, с ”Карактером”, а и без њега.
