Храбро срце

Неколико пута сам погледао филм “ХРАБРО СРЦЕ” у лику Вилијама Волиса којег је утјеловио Мел Гибсон. Филм симболизира борбу шкотских старосједилаца ( махом сељака ) против британских узурпатора ( круне ). У том изванредном филму препознао сам наличје модерног капитализма. Сироти сељак се одлучио одупријети и супроставити похлепном властелину. Но, корумпирани краљ га је издао и предао у руке Енглезима. И док су га звјерски мучили и док га је свећеник покушавао на све начине наговорити да си олакша муку он је скупљао задње атоме снаге како би узвикнуо” ФРЕЕДОООООМ”( СЛОБОДА ).

Није ју тражио за себе, тражио ју је за своју окупирану и опљачкану земљу…

Волим филмове који се”играју осјећајима оног тко их гледа, који изазивају емоције од туге до еуфорије. Овај филм ме асоцира на ону слободу прије капитализма. Слободу кад је човјек пјевајући ишао на посао, кад се лијечио бесплатно, кад су му се дјеца школовала бесплатно. Слободу коју је осјећао сватко тко је хтио радити без обзира на стручну оспособљеност… Тако се ето сјетим свог покојног диде који је са 4 разреда основне и”вечерњом” школом зарађивао толико да је у кратком времену купио земље, плац и синовима направио куће. И кад успоредим његову причу са данашњим временом лако је закључити да је данас човјек поражен, понижен и исцјеђене душе. У својем времену, Вилијам Волис  је знао тко му је главни, али и споредни непријатељ ( онај из његових редова ), но данас се робови хватају за главу јер не знају тко све не господари њиховом земљом и животима.

Да би дочарао колико је живот у Социјализму био подношљив и реалан опет ћу се присјетити диде и његове приче коју је са сјетом препричавао… У јутро би устајао у 5 сати па на аутобусну станицу. У новчанику би понијео 100 динара ( црвенку ); она би била довољна за пут, храну, цигарете, попити пиће послије посла и за врећицу јабука за своје унуке, а на дан би зарађивао од 10-15 црвендаћа. Е сад кад би успоредио са данашњом зарадом човјека његовог примјера лако би доказао како нисмо ни свјесни колико нас морално газе. Данашња дневница је код већине радништва 15 еура. И што има радник који путује на истој релацији ако се израчуна да је повратна карта 8 еура, кутија цигарета 3 еура и то она јефтинија и да не заборавим храну… Најјефтинији дневни оброк је 3.50 еура. И онда гдје смо?! Већина овиси о”милости” банака. Кредит-оврха-кредит и то ти је живот… Није ли вријеме да се исчупају главе из пијеска и задигну” килтови”? Да се поновно осјетимо поносни због.оних којима смо” МИ” дужни утрти стазу у бољу будућност?! Јер ако је у Социјализму човјек зарађивао 10-15 пута више од трошкова; што он данас у капитализму има? Ништа; баш ништа…
Робови трулог система и плахи пужеви..

Славонски Бећар