Држава Body leasing – a

Један рођак, првокласни произвођач домаће ракије, у недавном разговору каже ми: „Годинама сам се питао како то да Немци имају лошије воће од нас, а производе бољу ракију? Спремим се, седнем у ауто и одем на тај сајам у Немачку… мали је то подухват? Мислим се – шта зна Немац што ми не знамо?“ И тако испаде – Немац има технологију, његова ракија је боља зато што технолошким поступком добија квалитетније пиће са којом компензује заиста нешто лошији квалитет воћа.
Годинама уназад власт понавља мантру како су информационе технологије катализатор развоја друштва, неретко и обећава инвестиције у ову област, а ретко су се исте и остваривале. Примера ради, инвестиције у виду подстицаја и кредитирања ИТ предузетника у претходне две-три године су десетоструко износиле мање од субвенција које је држава одобравала великим ИТ компанијама из ове области. Али на примеру компаније Endava, којој је држава субвенционисала симболичних 4,4 милиона евра, видимо да се не зауставља. Не би то био различит случај од Јуре, Геокса и осталих експлоататорских картела да НЕТО просечна плата у Србији по шифри делатности (компјутерско програмирање) не износи 140,000.00 динара и да је хроничан недостатак кадрова на тржишту, што је негде и глобални тренд бар када је ова индустрија у питању. Дакле шта власти овом субвенцијом привлаче (флоскула која се најчешће користи за пуштање великих играча – инвеститора на тржиште зарад „смањења незапослености“)?
Направићемо једну кратку анализу, обзиром на бесмисао и нелогичност овог поступка. Нека озбиљнија анализа не би ни могла да се напише. Најчешће државне пројекте када је ИТ у питању добијају стране компаније, неретко исте ангажују локалне ИТ фирме за некакве оперативне процесе, а мале предузетничке фирме су најчешће осуђене на Body leasing или да употребим еуфемизам outsourcing, дакле : изнајмљују свој тим – људе компанијама по свету захваљујући конкурентно мало плаћеној сатници у односу на колеге из развијених земаља. Оваквим третманом су наши стручњаци релативно задовољни, а како и не би када живе у земљи где је просечна плата ни 400 евра, задовољне су колеге и из других земаља као што је Индија, Пакистан или неке нама ближе из Европске Уније најближе њеној периферији. Рекло би се, глобализам се у свом пуном потенцијалу развио у свету информационих технологија – али једносмерно, само у смеру истраживања јефтинијег тржишта и профита. Ако неко верује да ће доћи глобална срећа – нажалост конзумира овај свет погрешно, онако кроз реторику, граматику, поетично, не верујући својим очима.
Endava је такође outsourcing компанија, изнајмљује своје тимове, којих има на стотине по целом свету и стиче симболичан профит од 180,000,000 фунти годишње. Рекло би се нема разлике између њих и оних наших малих предузетника који свој развој перципирају на овим вредностима. Разлика има свега неколико. Највеће су свакако што власник те српске ИТ фирмице најчешће рентира и себе и послује да би обезбедио пристојан живот у земљи у којој живи за разлику од борда директора Endavе који партиципирају у добити од 180М фунти и који живе у елитним деловима Лондона. Мало ли је? Тема је толико озбиљна па ћу настојати да будем што мање ироничан, ником више није до смеха.
Тендери које држава расписује за набавке рачунарских програма, имплементације или интеграције софтверских решења, су веома прецизно осмишљени на начин да ниједна од оних поменутих малих ИТ фирми нема чак ни елементарне услове да се појави на надметању, па чак ни кроз удруживање. Како време одмиче већина кадрова ће завршити у великим корпорацијама, а прерасподела тржишта у том смислу већ увелико траје. Када све ово узмемо у обзир, постаје потпуно јасно да уредбе о субвенцијама не доносе никакви неуки, ирационални државни чиновници, већ је то чврста стратегија власти, која свој народ доживљава као непријатеља или ресурс, што он и заиста и треба да буде када власт полаже веродостојне финансијске извештаје и билансе успеха.
Богате земље имају развијену технологију, то је чињеница и мој рођак са почетка текста то разуме, али не би разумео зашто наши инжењери граде ЊИМА бољи свет, а нама су овде потребни као никада до сада.
Обзиром да је ИТ индустрија међу најпрофитабилнијим областима, наравно огромно је интересовање наше олигархије – политичке елите за део колача, у следећем чланку обрадићу ову тему са свим информацијама о умешаности власти у капитал ИТ тржишта.
CERBERUS – Народни фронт
(чланак из октобра 2016.)