Габриела Васић : ИСТОРИЈА ПОЧИЊЕ САД – САМО ЈАКО!

Бели враћа наду у трансформацију ове деструктивне политичко елитистичке парадигме, у којој грађани дају легитимитет политичарима на изборима, који их на крају намагарче, јер се политиком не баве у име јавног интереса и интереса друштва као целине, већ политику користе као простор за приватан бизнис, финансијске шпекулације, лично богаћење и друштвене привилегије, отуђујући се од народа и потреба друштва. Солидарност је кључна вредност коју је покрет на чијем је челу Лука Максимовић, алиас Бели, промовисао, не као политичку пропаганду, него као метод у заједничкој акцији самоорганизовања за решавање виталних питања од интереса за грађане.

Покрет „Бели – Само јако“, појавио се на локалним изборима у Младеновцу 2016. и освоји 12 одборничких места, одмах иза владајуће странке и тако ушао у историју!

До сада, јавности познат као Љубиша Прелетачевић Бели, са својом екипом,овај млади политички покрет је успео да у општинској Скупштини у Младеновцу, води врло одговорну локалну политику, уређујући оне области јавног живота, које су до тада биле занамарене. Апелујући да вода није политичко питање, већ питање јавног здравља грађана, представници ове групе грађана су покренули питање јавног информисања грађана и захтевали да општинске власти благовремену обавештавају грађане о квалитету и исправности воде, а у складу са препорукама Правилника о хигијенској исправности воде. Наиме, повремено се на поједним мерним станицама, већ годинама у назад, појављују штетне материје попут гвожђа, амонијака, мангана, нитрата и нитрита, са присуством патогених микрооганизама, а вода се и даље хлорише гасним хлором, који је избачен из употребе у ЕУ. Систем водоснабдевања у младеновачкој општини је застарео, нема ни довољне количине воде, и потребне су инвестиције за изградњу централног базена и система за пречишћавање воде.[1] То је само један од примера на који је деловала ова група грађана, позивајући представнике  власти да буду одговорни за јавно здравље грађана. Поставља се питање,ко је овде заправо неозбиљан?!

Доводећи јавности у изазов да се одупре моћи политичких елита и злоупотреби јавних функција, покрет „Бели – Само јако“, кроз свог  „представника“ Љубишу Прелетачевића Белог, пародира демократске процесе којима се и сам Прелетачевић, који великом броју грађана и политичким кандидатима, делује као неозбиљан циркузант, кандидовао за ПреЦедника. Бели присваја атрибуте великог дела политичких актера на србијанској политичкој сцени, а кроз свој аутентичан имиџ и жаргон, исмева њихов однос према политици, као месту личног, а не јавног интереса.

Бели својим стилом комуникације, стајлингом и харизмом никог не оставља равнодушним! Поигравајући се са етно елементима у свом стајлингу (вунене чарапе, крзнени капут) и користећи елитистичке атрибуте „dress code-а“ са асоцијацијом на Председника Тита који је волео гламур и често носио бела одела, Бели у свој политички перформанс уноси и атрибуте митских јунака и средњовековне господе, појављујући се на белом коњу, или возећи се кочијама уз употребу „путира“ или како доликује политичкој елити, појавио се у белој лимузини за предају потписа подршке у РИК-у. Пародирајући председнички статус као „оца нације“, Бели јасно ставља до знања да је јединствен, другачији и чист, али и да разуме позицију за коју се кандидује и да то ради не да би се издвојио од свог народа, него да би му се приближио, симболички кокетирајући кроз елементе етно традиције, урбаног и политичког кодекса понашања.

Поигравајући се политичким незнањем и нестручношћу која краси добар део домаћих политичара, Лука Максимовић, деконструише и демаскира јунаке са политичке сцене Србије, појављујући се као фиктивни карактер, некадашњи бизнисмен од 50 и кусур година, који је ушао у политику и прелетео кроз неколико партија, да би се након победе у Младеновцу, а због нејединственог политичког представника опозиције за председничке изборе, кандидовао на предстојећим председничким изборима, и на себи особен начин, овај карикатурални политичар, у лику Белог, иако „не много политички паметан“, иронизирао односе моћи и функције политичких елита. Са друге стране, његов политички перформанс је резултат дугогодишњег интересовања за глуму и исмевање политичара, апроприација цитата из политичког говора, које је од средњошколских дана изводио пред камерама и постављао на Yоутубе канал, а сада доступно на каналу Сарму пробо ниси, како се и зове њихова „партија“ у Младеновцу (СПН). Неозбиљан тинејџер који озбиљно исмева политичаре, интегрисао је елементе својих фиктивних јунака у један еклектичан постмодернистички карактер, Белог. И кад год неко помене да је све то зајебанција, сетимо се да имамо „Тому – диплому“ за Председника. Није ли то највећа иронија савремене политичке ситуације?!

Елем, Лука Максимовић, алиас Бели, је неко ко завршава студије комуникологије на престижном Факултету за медије и комуникације у Београду, и рекло би се да је врло добро разумео контекст времена у којем живимо, интегришући искуства саврмених комуникацијских пракси у овој, нефер политичкој утакмици. Лука Максимовић и његова екипа, дрзнули су се да пркосе естаблишменту и показали да је могуће и без новца, инфраструктуре, партијске подршке и као политички аутсајдери, покренути и водит убедљиво најуспешнију политичку кампању у региону икад! Јер, капитал који они имају је симболички, а то су знање и вештине, и људски капитал, тј. посредством подршке грађана који су препознали ову несвакидашњу политичку и друштвену појаву и својом партиципацијом и заинтересованошћу, дали ветар у леђа иницијативи ове групе младих ентузијаста из Младеновца. Захваљујући друштвеним мрежама и Интернету, подршци људи и народној солидарности са овим покретом, сакупљен је новац за потписе, и за путовања по Србији, у форми путујећег каравана аутом, из којег се Бели оглашава путем мегафона! Нема других јавних наступа, нема митинга, плаката, „door to door“ кампање, позивања телефоном, нема бина, трибина, говоранција еминентих грађана, ни празних политичких прича, спектакла, за све наше паре. Ова „grassroots“[2] младеновачка инцијатива је по томе преседан у политичком животу у Србији и највећи медијски догађај у политичком маркетингу, који ће постати пример за уџбенике из студија медија и комуникација. Феномен Бели је показао да постоји снага у народу, која је спремна да се активира, ангажује и подржи једну нову политичку фигуру која руши све стереотипе о улози, угледу и изгледу политичара. Нарастајуће незадовољство грађана који су подржали овај аутентнични покрет, уводи Србију у корак са савременим анархистичким примерима политичких пракси „grassroots“ покрета који функционишу широм планете, а чији грађани не прихватају представничку демократију као легитимну. Будући да су многи грађани препознали да је представничка демократија, место злоупотребе елита, коорпорација и глобаног капитала, почели су да се самоорганизују у најразличитијим сферама друштвеног, екомонског и политичког живота. Почевши од независних привредних иницијатива за локални новац, уређујући урбане баште у духу пермакултуре, увођењем независног образовања, преко транзитних градова и локалне мреже енергетике и рециклаже, до директне демократије унутар малих заједница или држава, пиратских партија у ЕУ парламенту, до политичара комичара итд. Ово су друштвене иновације које су мала, али све значајнија против тежа све већим антидемократским трендовима у представничкој демократији која не успева да одговори на елементарна питања људских права, безбедности, финансијске самосталности, запослења, јавног здравља … Испоставља се да је представничка демократија одраз инфантилности друштва које очекује од ауторитета моћи да донесе друштвене, економске и политичке промене, квалитет живота, тзв. “боље сутра” и да буде агенс тих промена. Међутим, како ствари стоје, са представницима актуелне опозиције, таквих промена неће бити, или ће оне бити козметичке. Ипак, грађани који не желе да одговорност за промене повере некредибилним политичким представницима, осећају да је време структурних промена пред вратима а весник тих промена и отпора елитама у Србији је, покрет којег представља Лука Максимовић, којег је група грађана “Бели Само јако” из Младеновца, предложила за председничке изборе и који се на листи за гласање за функцију Председника, налази под редним бројем 5!

“Бели” је промена дискурса који мења перцепцију моћи, спуштајући је на ниво обичних људи, загоравајући принципе заједништва и личне одговорности, првобитно на нивоу локалне самоуправе и примера личног доприносу у Младеновцу, а потом и посредством ове кандидатуре за позицију најодговорније политичке фигуре у држави. Иако ће неки рећи да фигура председника није толико политички утицајна и да је Бели неозбиљан кандидат због спрдње и хумора који користи у свом јавном наступу и „полтичком маркетингу“, Председник, или како себе Бели назива народским језиком, Прецедник, је заправо симболичка форма моћи и репрезент државе и стања у друштву. Ако смо у претходних 5 година, имали Томислава Николића, „Тому – диплому“, који је свакако симбол урушавања и обесмишљавања статуса Председника, као особу која је симбол примитивизма, подмитљивости и користољубља, постављајући личну корист наспрам јавног интереса друштва, Бели је све супротно од тога! Бели је парадигма трансформацие друштвене свести и политичке сфере, који моћ политичког ауторитета обнарођује, уводећи у јавну дебату на Интернету и у заједници, модел заједничке одговорности за стање у друштву. Бели је „сила која се изненада појављује решава ствар“ мењајући свест људи, храбри, мотивише, подиже из мртвих и гласачке апстиненције, враћајући људима поверење у могућност промене друштвене и политичке парадигме. Моћ Белог је моћ непосредне и равноправне комуникације са грађанима са којима он комуницира путем својих објава на Facebook-у или уживо, девастирајући политички говор и огољавајући сваку назнаку супериорности политичких репрезената и ауторитета моћи.

Било да је реч о људима који га свим срцем подржавају и препознају се у идеји Белог као парадигми отпора елитама, или су његови љути противници који својим критизерским ставом, који страхујући за рејтинг свог „озбиљног кандидата“ за које ће гласати и са којима се сами идентификују, Бели никог не оставља равнодушним! Ови потоњи, озбиљно забринути грађани, сврсно или несвесно, заправо утврђују односе класне и друштвене неправде у јавном простору и у политичком животу, повлађујући постојећим елитама, крупном капиталу и корпорацијама. Са једне стране, Бели је раздвојио опозицију и поставио је у ранг са позицијом, по популарности, пре свега на Интернету, али је зато ујединио и придобио народ, тј. све оне грађане који су изопштени из расподеле капитала и моћи, тј. онај део интелектуалне елите и део радничке класе, малих предузентика и сељака који спадају у ред осиромашене класе, незапослене, и све остале губитнике транзиције или свесне грађане, самосталне и независне, који не желе да буду препуштени вољи политичких и финансијских елита. Начин на који се Бели обраћа својим пратиоцима на ФБ страници, није само добар ПР и комуникацијска вештина иронијског карактера, већ указује на иновације, не само у односима „идола“ и „фанова“ због спонтаности и непосредности, већ он заговара до сада на овим просторима, невиђене принципе солидарности и самоорганизовања, кроз све аспекте своје кампање.  Такве методе су део шире стратегије повратка политика у руке грађана, који су истовремено и агенс успеха овог друштвеног и медијског феномена, званог „Бели“, који чине својеврсни социјални капитал без којег Бели не би био Бели! „Бели“ су људи, а људи су капитал и мера друштвених и политичких промена! Промена настаје на микро нивоу, на нивоу сваког појединца који постаје одговоран за политичку стварност у својем друштву. Политичке партије су поделиле народ и почеле су да личе на мултилевел комерцијалне организације чији морал је крајње дискутабилан и учешће ових организација и њихових представника у политици је не у јавном, него у приватном интересу. У нашој политици, сви су прелетачи, осим Прелетачевића! Зато, Бели враћа наду у трансформацију ове деструктивне политичко елитистичке парадигме, у којој грађани дају легитимитет политичарима на изборима, који их на крају намагарче, јер се политиком не баве у име јавног интереса и интереса друштва као целине, већ политику користе као простор за приватан бизнис, финансијске шпекулације, лично богаћење и друштвене привилегије, отуђујући се од народа и потреба друштва. Солидарност је кључна вредност коју је покрет на чијем је челу Лука Максимовић, алиас Бели, промовисао, не као политичку пропаганду, него као метод у заједничкој акцији самоорганизовања за решавање виталних питања од интереса за грађане. Како је политичка сцена у Србији фарсична, хумор и сатира су постали алати у трансформацији актуелне кризе легитимитета политичких актера, а не циљ по себи. Не треба бркати формално појавну манифестацију визуелно реторичке представе оличене у лику Белог, који користи сатиру и хумор у својим политичким и уметничким перформансима, са суштинским грађанским принципима самоорганизовања, солидарности и директне демократије.  Деструктивна политичка атмосфера неповерења у политичке елите, простор је у којој се изродио феномен Бели, јер је „играње на сигурно и могуће“ постало неподношљиво. Зато је појава Белог сигуран сигнал да у Србији постоји друштвена снага која је спремна на ресет друштвеног система који је девалвирао.

“Бели, Само јако”, иницирао и инспирисао огроман број људи да се пробуди из апстинентског сна и да по први пут гласа на овим председничким изборима и то је један озбиљан шамар политичким елитама у атмосфери спрдње са животима грађан. Бели нити његова младеновачка екипа, неће сама донети промене које очекујемо. Ако схватимо да смо сви ми који желимо ресет овог истрошеног представничког система који је изгубио поверење грађана у актуелној квази демократији, одговорни, нећемо очекивати да један човек донесе решења, да има “кноw хоw” алате друштвене трансформације, него свако од нас, споственим залагањем и деловањем из своје перспективе, експертизе и искуства, може да допринесе изградњи једног хуманијег и праведнијег друштва! Концепт постоји, постоје и идеја и визија, али не постоји рецепт, зато је на нама грађанима, да освојимо ту слободу за себе, да будемо одговорни и да пређемо из представничке демократије на нови ниво друштвене партиципације који ће умањити моћ елита и олигархија над нашим животом.

И како ће многи озбиљни грађани бити забринути како ће “Бели” извршавати функцију Председника, тј. како ће поступати у Скупштини, како ће комуницирати у контактима са светским званичницима, какав ће бити у улози Војног команданта, итд., рећи ћу само кратко: у складу са Уставом, врло професионално и са манирима културног и образованог човека, какав је Лука Максимовић.

Ако је овај двадесетпетогодишњак могао са својом екипом од око 10 људи из главног штаба ГГ “Бели, Само јако” из Младеновца, успео да без динара организује врло успешну кампању за прикупљање потписа у региону, ако је успео да подигне на стотине хиљада људи и врати им осмех на лице у овом паклу од државе, несумњиво је да ће моћи да организује и администрацију, протоколарне односе, дипломатију, да бира најбоље стручњаке за министре, који ће штитит интересе грађана, унапређивату рад демократских институција, штитити грађане, спроводити законе и управљати војском. Он је управо показао у којој мери је способан да покрене инертну масу и ентропију претвори у светлосну енергију. Показао је врхунску стратешку моћ, тактику, логистику и спсобност менаџмента великим групацијама људи, и то на врло особен начин, који му злуради или неупућени грађани, спотичу као “неозбиљаност”,”шарлатанство” и “циркус”. По којој то логици?  Та логика је логика неспособних квази демократа који се нису никад усудили да ишта ураде да би се супротставили  корупционашкој власти, већ су сви редом, дошавши у политику упрљали се до колена. Или су својом пасивношћу и неучешћем у политичком животу, препустили политику дилетантима и кримогеним структурама које су девастирале Србију. И чија је одговорност данашња оваква Србија? Ко је у Србији успео да ишта уради без лобија, спонзора, плаћеног маркетинга, билборда, скупих ТВ реклама и медија масовних комуникација? Нико, до Бели који је преседан у свему томе! И сада ће га неспособни, покварени, корумпирани, незаинтересовани или забринути а пасивни грађани, називати неозбиљним?! Не само примером да се може без новца, већ савременим промишљањем актуелне политичке и друштвене климе која је трула, инертна, конзервативна, корупцијска, бесмислен, Бели је својим активизмом на Фацебок страници “Љубиша Прелетачевић Бели”, показао не само да има комуникацијске способности у рангу маркетиншког мага, од кога могу да уче и професори маркетинга и комуникација, него је постао релеватан репер за медијког стручњака за било кога, ко има неку своју бизнис идеју. А за неупућене, ова страница је у последњих двадесетак дана, доживела невероватан медијски бум, где се гледаност, број коментара, лајкова, дељења и праћења садржаја, не може поредити ни са најуспешнијим плаћеним огласима политичког или пословног карактера у региону. Данас, до краја дана или сутра ујутро, ова страница ће превазићи број пратилаца Александра Вучића[3], на Фацебооку, која није отворена за критичке коментаре, јер спроводи цензуру на сваки покушај критичког коментара.  То је још један сигнал слабости режима оличеног у лику Премијера, који стрепи да ће са овим политичким аутсајдером од 25 година, младеновчанином Луком Максимовићем, ући у други круг на председничким изборима, а онда ћемо видети да ли ће опозиција и сви они који је подржавају, стати раме уз раме са друштвеним променама оличеним у субверзивном покрету “Бели”, или ће свој глас дати уходаном, трулом систему? Одговорност је на сваком од нас!

А до тада, Само јако и без сикирања!

2. априла, сиротиња узвраћа ударац!

 

И за крај, остављам један коментар на који сам наишла на једном од постова на ФБ страници Љубише Прелетачевића Белог:

Весна Пушара Бели као негација свих форми произашлих из примитивних углова личности појединца, није ни покрет ни институција, он је нови концепт освјештења и буђења из страхова, неповјерења, баналности и осјећаја немоћи. Предсједник Србије баш као и цар Јудејски не тражи поданике да му плаћају порез у новцу, не тражи богатство, моћ и утицај, он не тражи заправо ништа он само својим примјером духовитог, лаганог и истинитог обраћања указује на пут којим треба свако да крене да би свима било боље. Он заговара поновно успостављање повјерења, љубави, истине, рада, морала, образовања као предуслова за просперитет и све оно на шта смо навикли да посматрамо као утопију. Браво Лука и другари све што радите је генијално и у право вријеме!

 

[1] Више о овој расправи на 4. Седници СО Младеновац, можете прочитати на сајту www.самојако.рс.

[2] политичка иницијатива која се формира “од темеља до крова”, без учешћа великих лобистицких фирми или спонзорства од стране корпорација, већ снагом ангажованих грађана, изворно, кроз облике спонтаног самоорганизовања И активизма, у циљу давања подршке одређеном политичком кандидату, нпр. До сада оваква грађанска иницијатива није постојала у Србији и случај “Бели” је пример таквог самоорганизовања.

[3] Бели:135,814 likes vs Вучић: 137,746 likes, подаци за 26. март 2017. у 16.10

 

мр Габриела Васић

линк ка оригиналу :

Istorija počinje SAD – Samo jako!