МИРОСЛАВ ОЛЕЊИН : ПОЛИТИЧКИ ТУМОР

МЕТАСТАЗА – СНС је као један политички тумор. То није политичка партија у правом смислу речи јер партије нормално имају идеологију. За СНС се не може прецизно одредити где је позиционирана идеолошки. Кад треба да је мало лево од центра – онда је тамо; кад треба да је мало десно – може и тако… све може и све штима већ према томе како главни баја одреди.

СНС није ни покрет, јер покрети имају визију и боре се за одређене промене. Људи који се учлањују у СНС не желе промене – напротив, они желе да зацементирају садашње стање у којем уживају одређене привилегије, најчешће у виду политичке функције или запослења у државном предузећу. Други се, пак, прикључују СНС-у не да би мењали друштво него да би променили сопствени материјални статус, то јест, да би се негде ухлебили. Они схватају да држава не функционише али да партократски систем итекако функционише. Не треба их кривити; свако плива како најбоље зна. Не може се никоме укинути право да се бори за свој опстанак, за то да му нос остане изнад површине воде.

Зато кажем да је СНС просто као тумор. Тумор је паразитско ткиво које неконтролисано расте унутар организма, црпећи из њега виталност и енергију. Тумори свакако нису интелигентни. Они ресурсе организма усисавају у себе без плана и мере, истовремено га трујући својим нуспродуктима, што неминовно води до пропадања и смрти тог организма. Али тиме и самог тумора.

Знамо да у свом каснијем стадијуму развоја тумори метастазирају. То се дешава када осете да су довољно ојачали. Напуштају своје првобитно скровиште и шире се муњевито по целом организму, по жлездама, јетри, плућима, мозгу. Свугде пружају своје пипке, завлачећи се чак и у унутрашњост костију.

Када је, и да ли је, СНС тумор метастазирао?

Јесте. То се догодило, како ја рачунам, негде после прошлогодишњих избора. Укоренио се у јавним предузећима, институцијама државе, спортским клубовима и медијима. Сав новац пролази кроз прсте партије, сви су на посредан начин на њеном платном списку. Стигло се до тога да је свако иоле битан у друштву сада подмићен, уцењен, застрашен. Медији причају шта врх партије жели да чује док судови доносе одлуке у корист протежеа режима, или чешће, не предузимају ништа. Парламент земље, под чврстом већинском контролом владајуће партије, донеће у хитном поступку било какав Lex Specialis којим се заобилази уставни поредак земље, само ако је то владајућој партији потребно. Стање у многим кључним тачкама подсећа на предратну Немачку. Национал-социјалистичка партија је тамо дуго егзистирала као мали, изолован и, како су многи веома погрешно мислили, бенигни тумор. Када се Хитлер 1933. комбинацијом изборног успеха и пост-изборних манипулација докопао места канцелара, тумор звани нацизам је метастазирао и захватио све поре немачког друштва. Немачка је у ствари била укинута – прогутана од партијске државе.

Да ли ће ускоро и Србија бити укинута и замењена СНС-партократијом? Овај процес је сада увелико у току и највероватније ће бити довршен управо после ових избора. Када се то догоди једноставно неће више бити ничега што не припада партијској структури и не ради на овај или онај начин за партију. Преостало здраво ткиво ће бити уништено или приморано да напусти земљу. Остаће само велики, пулсирајући тумор режима, веома гладан, веома нервозан и веома уплашен, јер неће више бити ничега да се даље прождире.

Мирослав Олењин