Да ли је пред нама ”Украјински сценарио” или ће бити другог круга избора?
Или и једно и друго?
Прича коју пласира СНС да постоји могућност победе Александра Вучића већ у првом кругу председничких избора, припада оној чувеној збирци ”Што је баби мило то јој се и снило”.
Другог круга председничких избора би извесно морало бити (изузев уколико то не буде спречено изборном крађом) и по свему судећи у другом кругу ће се наћи ”мали Алек” и Лука Максимовић познатији као Љубиша Прелетачевић – Бели. Наравно, све су ово само претпоставке аутора овог текста, али те претпоставке све више можемо видети и код агенција које се баве изучавањем јавног мњења, као и у домаћим и страним медијима.
Једноставно, Љубиша Прелетачевић – Бели је придобио огроман број досадашњих апстинената, као и апсолутну већину гласача млађих од 35 година који су се управо до сада најмање одазивали изласку на изборе, али су на овим решени да узму своје судбине у своје руке. Уз њега су и масе које већ дуже време захтевају промену система власти, а не само промене фигура на државним функцијама, као и масе обесправњених радника и осиромашеног становништва, које су свесне да им повратак старих властодржаца поново на власт неће донети ништа ново ни боље у њиховим животима доведеним до ивице очаја, у овој држави коју све више називају Апсурдистан.
Иако није тако деловало пре само месец дана, све је очигледније да ће на ове изборе изаћи знатно већи број гласача него што смо на то навикли претходних година. Тај ”вишак” су Белови гласачи који ће му донети предност у односу на кандидате такозване ”опозиције” која је подељена и којој просечан грађанин Србије свеједно више не верује.
Лично, имам бојазан да постоји једна критична маса која прижељкује уличне протесте и немире без обзира на исход првог круга избора.
Заправо, две критичне масе. Једна је уз актуелну власт, а друга би да узврати за ”вређање интелигенције” и лупи шамар и власти и њеној наводној ”опозицији”.
Уколико се Бели не нађе у другом кругу, ова друга ”критична маса” ће то дефинитивно искористити као повод да оствари своје намере и неће их зауставити ништа! Чак и ако их разумни момак Лука Максимовић замоли да не излазе на улице – неће га послушати. Тој критичној маси је свеједно да ли ће другог круга уопште бити ако се Бели не нађе у њему. Победио Вучић у првом кругу или се нашао у другом са Јанковићем или Јеремићем, њима је свеједно. Прогласиће то изборном крађом и то би могао бити увод у наш ”Украјински сценарио”.
Такав сценарио, имам утисак да прижељкују и ови први, присталице актуелног режима. Чак толику жељу имају за изазивањем немира и проглашавањем ванредног стања да треба бити опрезан да маскирани у наводне присталице Белог или неког другог противкандидата, сами не покрену изрежиране насилне протесте, само да би испунили своје циљеве и против народне воље остали на власти.
Вучић пораз неће дозволити ни под којим условима! Сами поступци и понашање актуелне власти и њихових ”прилепака” јасно указују на њихову искривљену свест да ће и они, као неки владари у неким другим државама, доживотно остати на власти. У супротном, не би се овако понашали већ би били свесни могућности да због свега што су починили народу и држави заврше на дугогодишњој робији или у егзилу (бекству). Свесни су и да је други круг избора лутрија за било ког кандидата и Вучићу се у тај круг сигурно не иде, нити је на њега рачунао када се кандидовао. Међутим, околности су се промениле и постало је јасно да би поштени, фер избори сигурно приморали двојицу најпопуларнијих у други круг.
Шта год наручене анкете показивале, јасно је да су Вучићу у другом кругу шансе веома мале, чак мање него његовом противкандидату. Већа је вероватноћа да би му се удругом кругу десило исто што и Слободану Милошевићу 2000. године. Удружен народ не би гласао ЗА противкандидата већ ПРОТИВ Вучића и актуелног режима. Уосталом, ни 2000. ни 2017. године, као и у међувремену, нико не гласа за власт ако за то нема личног интереса или ако није принуђен или далеко било, ако није глуп и слеп код очију, а таквих како се показивало и показује се ипак нема у довољном броју за победу кандидата владајућег режима.
Из тих разлога, Вучић и његова олигархија желе по сваку цену да заврше посао у првом кругу, па макар и изазивањем ”Украјинског сценарија”, како би дали легитимитет увођењу ванредног стања, што опет води њиховом апсурдном циљу који је и разумљив као једина сламка њиховог спаса – а то је доживотни опстанак на власти. Немојте се зачудити ако пред саме изборе или баш на дан избора видимо и некакав терористички упад као на дан избора у Црној Гори, можда од стране некакве вештачки створене албанске ”терористичке групе”, или можда некакве проблеме са мигрантима или нешто слично. Било шта, само да се обезбеде услови за увођење ванредног стања.
Све ове претпоставке поткрепљују следеће чињенице, али и кулоарске приче за које важи да ”чак и ако нису истините не значи да нису тачне”:
- Притисци, принуда и уцене на знатан део бирачког тела, узнемиравања путем телефона или утеривање страха доласком на врата, нескривено издвајање огромних средстава (одакле?) за дневнице ”сендвич” подршци, већ су кривична дела или ако не спадају у кривична дела онда би требало да спадају, али нашу власт за то није брига и не даје ни пет пара. За то време, наш премијер се не обраћа јавности поводом трагичног самоубиства радника на радном месту у ”Гоши”, који се обесио због сиромаштва и нељудских услова живота радника.
- Док су у Бугарској донели одлуку да се пребројавање гласова мора снимати, а после бројања гласова и потписивања записника исте скенирати и поставити на званичан сајт изборне комисије, код нас и власт и такозвана опозиција не говоре јавно али и не скривају много да нам припремају још један ”Бугарски воз”. Коме није познато, то је израз за технику крађе избора тако што вам газда испред биралишта уручи заокружен листић који убацујете у кутију, а ви морате изнети празан. С обзиром да о томе у Србији и деца већ све знају – шта вам то говори?
- Појавиле су се приче да су у неким местима на КиМ избори већ завршени, односно листићи попуњени.
- Пристижу и приче о убацивању СНС присталица у изборне штабове такозваних ”опозиционих” кандидата, као и о плаћању контролора за чување гласачких кутија испред опозиционих кандидата са по 10.000 динара, уколико су спремни да пруже ”одређене услуге” за потребе владајуће коалиције.
- Јавна је тајна да се наш новац, односно средства из богатих Јавних предузећа (Телеком, РТС, ЕПС итд.) пребацују на рачуне офшор компаније на Кипру, а одатле у Саудијску Арабију, одакле се након ”прања” враћа у Србију, где га наводни ”страни инвеститори” улажу у изградњу ”Београда на води”.
- Поред рекетирања приватних предузетника за потребе финансирања њиховог опстанка на власти, бахато злоупотребљавају и средства из буџета (народни новац) и користе као свој властити охоло нам поручујући – може нам се! Ево само једног од безброј примера – како се може возити у јавном превозу без плаћања карте (присталице СНС, да би их превезли на Вучићев митинг у Арени):
Све ове чињенице и приче, присталице масовних протеста и ”Украјинског сценарија” ће покушати да искористе, не размишљајући много да ли су тачне или не. С друге стране, власт у потпуности ”подржава” ту жељу и припрема ванредно стање.
Како ствари стоје и кога смо све пуштали да нам дође на власт, ништа није за чуђење и за сада нам остаје само да будемо спремни на све. Ништа нас не сме изненадити – сећате ли се?
А шта ће се даље дешавати? Е, то зависи од тога колико се ко припремио за ”ништа нас не сме изненадити”.
До тада, запамтите ово лице:
Ово је Драган Младеновић из Велике Плане, радник Фабрике шинских возила „Гоша“ у Смедеревској Паланци, који се обесио сигурносним појасом за висинске радове 23. марта ове године, на свом радном месту. Наводно су га на путу до посла избацили из аутобуса јер није имао новца за аутобуску карту. Ипак је дошао на посао, али то је била кап која је превршила меру и бедни, понижавајући живот какав проживљавају радници ”Гоше” више није могао да поднесе.
Његово лице би требало да нас гледа са свих билборда уместо искежених фаца разуларених, бахатих монструма. Да се налази на свим флајерима и осталом пропагандном материјалу у предизборној кампањи. Да када будемо кренули на гласање 2. априла, свако од нас тачно зна ко смо, шта смо и где смо и какви су они који су нас ту довели! А онда, од тог 2. априла па на даље, нека вас ништа не изненади јер – ово је Апсурдистан, земља у којој је све могуће!
Зоран Арсић, Народни фронт