У исчекивању протеста на западу против Трампа у следећих пар дана..
Као што је то био случај и после избора у САД кад су протести преплавили Америку и кад су у Србији они били интерпретирани као либерални, глупави, ограничени итд (што они и јесу донекле), тако ће несумњиво бити и овај пут. Пре него што кажем ишта друго, морам да кажем да се и мени стомак преврће због ове, на изглед, хипокризије. Али, писали смо пре неки дан о ниској свести, на западу и код нас, која је неминовно уследила после пада Зида. Та свест се помало диже, највише као револт против неолибералног естаблишмента, што феномен Брегзита, Бернија и наравно Трампа, сведоче. Али та свест није ни близу висока нити развијена као што је, на западу, била пре 30-40 година.
Како западна левица да се односи према протестима? Кад се узме у обзир опште стање свести, западној левици не преостаје ништа друго него да оберучке загрли ове протесте, да оберучке прихвати било који знак незадовољства, и покуша да га преусмери ка левичарским идејама, ка социјализму. Левица нема пуно избора где и како да интервенише, али тај мањак видљиве активности не би требао да се интерпретира као ограниченост саме левице. Наравно, левица јесте ограничена на неким пољима, ах било би лепо да није. И левица је на крају крајева производ свог времена – и места. Али у сваком случају, а овде главу дајем, није ограничена на либерални ниво. Кад кажем ,,левица”, ја знам на кога мислим, а то НИЈЕ либерална класа.
Западна левица није наравно бирала између два зла, Хилари и Трампа, била је за Бернија, а после за Џил. Али је разумела да је Трамп привукао сегмент огорчене, осиромашене (беле) радничке класе. Насупрот Бернију који је привукао много већи број радничке класе и који је дао социјално објашњење незадовољству, Трамп је, као и сваки десничарски популиста, то огорчење превео на анти-имигрантски сентимент. Левица у САД у је анти-Трамп, али је исто тако била и анти-Хилари, или анти-Обама. Трампова реторика је расистичка, анти-имигрантска и анти-радничка. Левица, чији су сви чланови из радничке класе, а многи и тамније боје коже, не види у Трампу никакав бољитак у односу на Обаму или Хилари. Оно где се људи у Србији разилазе са овим изједначавањем неолибералног, глобалистичког фашизма и, у односу на то, трамповског ,,тривијалнијег фашизма” (то је ипак нешто што ћемо тек да судимо) је управо тај огроман раскорак између америчке спољне и унутрашње политике. Није да левица није свесна спољне политике, него, опет, кад се узме у обзир ниска свест, и то нарочито ниска свест по питању спољне политике, њој је у највећој мери доступно да интервенише на унутрашњем пољу. Левица једноставно нема шансе да изађе на улицу и вришти о америчком империјализму. Нико је неће нит’ слушати нит’ разумети. Левица МОРА да крене од нечега што људи разумеју, а људи највише разумеју оно што се тиче њих самих. Једном кад је свест на неком завиднијем нивоу, развија се и ниво дебате.
Није да хоћу да браним западну левицу. Али пошто се, с правом, жалимо да они не разумеју нас, а разумевање јесте битно, стало ми је да ми пробамо да разумемо њих. Ствар јесте у томе – ми патимо због њихових држава, а не обрнуто. (Колико они сами сматрају те државе ,,својим” је још једно велико питање, за неку другу прилику.) Гарантујем да и једни и други желе исто – социјалистички свет. Тај социјалистички свет би аутоматски срушио империјализам, вриштала западна левица о томе или не. Али због различитости услова, те жеље и активности се другачије манифестују. И мени већ у исчекивању сутрашњих протеста помало кува у стомаку. Али онда се присетим изјаве младих америчких школараца – да њихов протест није ограничен на Трампа, већ на капитализам!
Па се мислим, има наде!
Side Effects Of Antibiotic Keflex