Твртко Марас : Комунизам, и како је било тада

Величанствена побједа НОБ-а у рату против окупатора је довела до бољитка и несврстаности, али специфични повијесни увјети увијек захтијевају специфичне одлуке. Партија у пријератном раду, у Краљевини, није кренула дјеловати илегално. Управо супротно, њени су се најбољи кадрови, на примјер седам секретара СКОЈ-а, у првим редовима борили као политички активисти, изазивајући највише штете за себе, дјелујући као политички радници, а не као организатори оружаног устанка.  

Нитко паметан данас не доводи у питање позитивне аспекте идеолошких и повијесних тековина паришке комуне, ни знанствених доприноса марксизма. У најмању руку, паришка комуна и марксизам су помогли реструктурирати поглед на капиталистичке протурјечности, и понудити нова рјешења за друштвено организирање, рјешења сигурно боља и стабилнија од дотадашњих. До неке се мјере ти доприноси уграђују у модерна друштва, али се из њих и избацују, јер је сукоб друштвених снага старији од идеолошких интерпретација из доба индустријске револуције.

На локалном терену, у земљама бивше Југославије, постоји и додатни потицај за носталгију према комунизму и социјализму. Због специфичних разлога, углавном повезаних с особним квалитетама руководства СФР Југославије, двије су генерације људи на нашим просторима одрасле у миру и са прилично стабилним побољшањем особног и друштвеног стандарда. Такво постигнуће је најлакше повезати с именом службеног друштвеног сустава: социјализмом, предвођеним комунистичком партијом.

Истина, величанствена побједа НОБ-а у рату против окупатора је довела до бољитка и несврстаности, али специфични повијесни увјети увијек захтијевају специфичне одлуке. Партија у пријератном раду, у Краљевини, није кренула дјеловати илегално. Управо супротно, њени су се најбољи кадрови, на примјер седам секретара СКОЈ-а, у првим редовима борили као политички активисти, изазивајући највише штете за себе, дјелујући као политички радници, а не као организатори оружаног устанка. Прије краљевог апсолутизма, партија је с много политичког рада и подршке интелектуалаца постизала идеолошку зрелост радничке класе, и почела остваривати све боље изборне резултате. У Хрватској је Стјепан Радић, заузимајући нешто конзервативније, а у своје вријеме можда и идеолошки зрелије позиције, био у легалном придобивању политичких снага толико успјешан, да је било потребно организирати убојство њега, и његових сурадника, усред београдске скупштине.

Ни након тога није престајао рад комуниста на идеолошком образовању грађана. Комунисти нису срљали у насиље, него су око себе окупили најбоље интелектуалце свог времена: Назора, Крлежу, Кончара, Кочу Поповића, обитељ Рибар. Нису говорили да је народ беспомоћан и глуп, него су га подучавали и потицали, поуздајући се у снагу народних одлука. Кад су интелектуалци, својом типичном критичношћу и зановијетањима због детаља, пред сам почетак рата, довели до “сукоба на љевици”, Тито је по повратку из Москве изјавио: “Најважније што треба у овој ситуацији видјети и разумјети јест да нам је пред вратима, пред носом рат. Сада треба мислити о збијању партијских редова и јачању антифашистичке фронте борбе, о спремању за борбу”. Тито није покушавао смирити свађе непознатих демонстраната, него је окупљао идеолошке снаге, и формирао платформу с јаком интелектуалном позадином. Пароле су ту биле најмање вриједан елемент пропаганде и комуникације с народом.

Након што је комунистичка партија 1945. преузета власт, с народом се наставило радити пуним интензитетом. Смисао за праведност, усвојене радне вриједности и опредјељење за независни пут у социјализам били су главни алати одржавања мира и стабилности у ситуацији између двије ватре. Наиме, Churchill и Стаљин су “џентлменским договором” одлучили да ће Југославија бити подијељена и под утјецајем сила које немају везе с интересима југославенских народа и народности. Тито је уз подршку интелектуалаца, попут Владимира Велебита, осмислио покрет Несврстаних, концепт свјетске вриједности, на чијим се елементима данас гради концепт мултиполарног свијета. Вриједности проистекле из тих идеја активно су промовиране у народу.

Млађи људи, па чак ни старији, моје генерације, више не знају много, или чак ништа, о тим образовним напорима комуниста. Ми рођени шездесетих и каснијих година, већ смо имали довољно “озбиљних” садржаја, попут rock’n’rola, филмова, hippy покрета и Maharishijevih вјерника, због којих смо “неважне” комунистичке тлапње о братству и јединству потпуно напустили и заборавили. Индоктринирани смо да је све наше слабо, а америчко снажно и успјешно, па смо сматрали да никакве идеолошке поруке комуниста немају практичну вриједност у организацији друштва. Јасно, горко смо се преварили. Точније речено, преварили су нас други. Од стране западних обавјештајних служби потплаћена, поступно у власт инфилтрирана клика опортуниста послијератне генерације, је осигурала да будемо индоктринирани погрешним претпоставкама о снази капитализма. Како знамо да су те претпоставке о снази капитализма погрешне? Врло једноставно, поглед на страницу с доњег линка иоле образованој особи говори колико је фиктивна, и на рубу пропасти, наводно најјача свјетска економија. Ако је нетко и економски образован, или се бар упусти у темељитије истраживање значења термина попут Gross Domestic Product, US Unfunded Liabilities (GAAP) i Liability per Taxpayer, открит ће невјеројатну слику стања америчке привреде.

http://www.usdebtclock.org

Погледајмо мало што су, конкретно, комунисти нудили за образовање грађана, и како су приступали том задатку. Почнимо од млађе доби, школске дјеце у вишим разредима основне школе, у вријеме када се дјеца озбиљније сусрећу с природним знаностима и осталим елементима потребним да стекну правилан увид у свијет у којем се налазе. (наставља се)

за ”Народни фронт” – Твртко Марас