ТРЖИШНА ЕКОНОМИЈА КАО ЕГЗИСТЕНЦИЈАЛНА УЦЈЕНА
Тржишна економија, којом се размеће капитал-тоталитаристицка агенда, базира се на наводној конкуренцији између произвођача, власника средстава за рад, па у њој, тобоже, побјеђује најбољи, најпаметнији и најуспјешнији – онај коме је успјело произвести квалитетно и јефтино. Те обмане уткане су у развикане појединачне примјере ”подузетних духова који су се из просјечности винули у небеске висине милијардера”’… са све УСА доларима.
Но, сви врло добро знамо да јефтину робу производи рад на велико – онај тко има веће обрадиве површине са више механизације и радника, на крају приче имат ће најјефтинији производ на продају, а онај тко има добру потпору интересних кругова имат ће прилику и истакнути се као успјешан у свијету тржишне економије и компетитивног система, у којем је уништење конкуренције, као и властита заштита од таквих покушаја других, чешће мјерило успјешности него повољна цијена и квалитета производа. Повезаност с политичким и идеолошким парадигмама не треба ни спомињати.
Али из перспективе радничке класе, тржишна економија је тек од државе пропагирана егзистенцијална уцјена. Приче о осиромашеним приватницима који су након банкрота остали гладни круха, продорним духовима који се не боје рискирати и глад и неимаштину – флоскула је капитал-тоталитаристицких пропагатора и гласноговорника. За циљ се има створити код радника увјерење како је интерес приватника његов особни интерес и како је приватник за којег ради једнако изложен немилосрдним околностима компетенције. Ту превару назвали су ‘лојалност својој фирми’. Но, након банкрота фирме, упркос великим материјалним губицима и за послодавца, он неће бити ни сиромашан ни гладан, оставио је довољно са стране да са својом обитељи до краја живота живи далеко боље него његови радници кад им је било најмање лоше. Глад и неимаштина резервирана је за раднике, а у тако посложеним односима значи додатну корист за послодавце; понуда јефтинијег рада увјетована потребама голе егзистенције.
Резиме : тржишна је економија синоним за егзистенцијалну уцјену, а отворено тржиште је глобализација економске уцјене као темеља функционирања будуће глобалне економије. То је начин контроле над човјечанством, умјесто оружјем – под кринком економије и природних начела искривљених дарвинистичких схваћања о опстанку најспособнијих. Тако опстају болесно амбициозни са неријешеним комплексима које вуку од дјетињства, а на штету већине. То је слика врлог новог свијета у којем шачица комплексаша управља животима и уцјењује егзистенцијом милијарде људи, а коју су многи, тко зна зашто, спремни звати демокрацијом.
Славен Славичек, Народни фронт
