Шта је демократски социјализам?

За 300 година колико капитализам постоји он је технолошки унапредио планету – железнице, струја, мотор, телефони, рачунари,.. листа је бескрајна. Светска економија данас је 17 пута већа у односу на прошли век…
Шта је социјализам?
Упркос томе, сва технологија која се развила у капитализму није обезбедила чисту воду за 1,2 милијарде људи или храну 841 милиона људи – који су умиру без хране и воде. Капитализам је способан да издвоји милијарде за развој оружија који се користе за поробљење народа Авганистана, Ирака,… али не могу решити сиромаштво, глад и болести.
Капитализам својом деструкцијом угрожава нас али не само то угрожава и нашу планету. Научници упозоравају да ће се као резултат глобалног загревања – ниво мора повећати за један метар до краја овог века. Ово ће резултирати поплавом равница у Бангладешу, Египту и широм света би раселили милионе сиромашних.
Капитализам је развио огромне проивођачке снаге, али то су слепе силе профита. Капитализам је неспособан да искористи науку и технологију коју је направио. Није у стању да обезбеди потребе човчанства, да заштити нашу планету – упркос томе капиталистичка олигархија уништава и експлоатише нас и нашу планету у потрази за све већим профитом.
Насупрот капитализму појављује се идеја која би могла да искористи огроман потенцијал људског талента и технологије како би створила једно ново хуманије друштво и економију која би могла да задовољи потребе свих нас – социјализам.
Планска економија и директна демократија
Социјалистичка економија мора бити планска економија – дакле како планирамо тако и расподељујемо. У Британији ово би искључило олигархију која контролише 80% корпорација, насупрот томе радничка класа би имала контролу над корпорацијама демократским путем.
Наравно то не значи укидање малих предузећа као што су локалне продавнице, корпорације би у свом пословању биле независне у свом раду од мањих предузећа и биле би под друшвеним власништвом. То не значи да ако смо социјалисти да одбацујемо мањи вид приватне својине где људи желе само да поштено зараде. Социјалисти су за све људе који желе пристојан живот, право на дом, бесплатно образовање, лечење и све остале људске потребе.
Социјализам би био истонско демократско друштво. У капитализму имамо „послодаве“, капиталисте који екстремно експлоатишу људе широм света, а радници губе све услове за нормалан рад и постају јефтина израбљивачка радна снага, поред тога те компаније, корпорације уништавају разним прљавим стварима нас и нашу планету – како би створили профит. Сматрамо да су радници покретачи све производње на планети и зато они требају да имају контролу над производњом, производина,… над целим предузећем. Оваквим видом својине решили би сва питања у еколошком погледу – у погледу уништавања нас и наше планете путем разних апарата капитализма.
Неопходно је направити план, који би укључио цело друштво, о томе шта индрустрија треба да произведе уместо тржишта – тиме би значајно смањили неједнакост и енормне поремећаје цене.
На свим нивоима у друштву и на радним местима грађани би бирали представнике у економији, представнике радничког савета и у политици, представнике локалне самоуправе и Народне скупштине који би извршавали одлуке грађана и извршно-техничке ствари – грађани ће одлучивати путем Зборова грађана, референдума и слично.
На сваком нивоу, изабрани представници би били одговорни и подложни опозиву – ако се грађанима не свиди рад представника они ће свакако имати право да опозову представника и поставе(изгласају) новог.
Данас је капитализам обезбедио алате у технолошком нивоу који би могли да помогну стварном успостављањем директне демократије(самоуправе) у политици и демократском планирању у економији – имамо интернет, банкомате, и слично.. велики бизниси користе ову технологију, тако да можемо је можемо искористи у правом смислу.
Општи тренд капитализма са све већом монополизацијом је у унутрашњем планирању. Форд, на пример користи велики интернет програм преко код жели да набави најјефтиније компоненте широм света. Међутим у капитализму овај процес никад неће бити завршен.
Капитализам је слеп систем заснован на профиту и конкуренцији по принципу “већа риба прождире мању” и никада неће моћи да се планира изван одређеног ограничења. Али социјалистичко друштво ће ојачати и развити методе планирања, данас у капитализму имамо планирање које се користи како би се максимизирао профит и избегао порез – у социјализму ћемо развити планирање у свим гранама друштва које ће бити у корист тог истог друштва а не у корист централизованих скупина људи.
На основу тренутне производње могли би предузети мере како би задовољили потребе већине. Сваке године капиталистичка олигархија троши 1 трилион долара за производну оружија и његовог трошења – а насупрот томе можемо обезбедити 1000 долара за сваку породицу на планети.
Само 25% трошкова програма Џорџа Буша „Стар Wарс“ обезбедиће чисту воду за пиће милијардама људи који су тренутно без ње. Демократско планска економија могла би да завије производњу на много веће нивое него што је то могуће у тржишном капитализму.
Имамо могућност да отклонимо проблеме између развоја технологије, производње и очувања планете – оно што је потребно да спасемо планету је дугорочно планирање и усмеравање технологије на алтернативни натуралистички пут.
Ово се може постићи само на основу демократског социјализма. Планирана економија која је демократски вођена биће у стању да доноси рационалне одлуке које ће задовољити потребе човечанства.
Одлучивали би о томе какву технологију требамо да развијемо у очувању планете, коју храну требамо да произведемо, када и где да градимо, све то узимајући у обзир потребу заштите и очувања наше планете за будуће генерације.
Промена економских односа, укидање класних подела и изградња друштва заснованог на демократском учешћу и сарадњи створили би перспективу за нас и за будуће генрације. Друштво би се одвојило од хијерархије, експлоатације, угњетавања и још много сличних ствари које нам нуди капитализам.
Социјализам у 21. веку говори и објашњава зашто капиталистички профитни систем може само довести до масовних неједнакости у богатсву, моћи, деструкцији планете и нас, ратовима,… Али и показује како се систем може променити кроз самоорганизовање радничке класе.
Аутор: Срђан Радосављевић, Раднички фронт/Народни фронт