ЗАШТО СЕ УМОТАВАМО У ФОЛИЈУ ПОВИЈЕСТИ?

Свакодневно сами себе умотавамо у прозирну “фолију” повијести. И што се више то чини осјећамо све веће помањкање кисика и самим тиме, као да нам се на овим просторима наметнула улога камиказа. Јер за што ћемо бити способни кад нам доиста у том омоту понестане кисика? Осим што ћемо малаксати, постајемо и слијепци због толико слојева око наших очију.
Хтио бих имати став о ономе о чему се већ данима игра маратонски тениски меч којег би већ прекинули Марин Чилић и Новак Ђоковић. Но, овдје су ипак у свјетској режији увели право измјена како би нас што дуже до самоуништења оставили у “игри”… Наравно, ради се о “ОЛУЈИ”. Сваке године увијек иста прича; лоптица се пребацује преко мреже (границе) и 25 година након рата нисмо у стању да прогледамо и видимо што нам је свима учинио ТОРНАДО који још увијек харачи нашим балканским просторима.
Претворени у робове властите несвјести ударамо у зидове прошлости и покушавамо као нешто ” славити”, а колективно трпимо пораз за поразом. Трпимо их због властитог ината и луде жеље да се представимо у икони побједника или жртве. Нема побједника, а жртве су данас наша дјеца коју страни капиталисти и колонијалисти израбљују као јефтину радну снагу.
А за што смо ми способни?
Пљескати Вучићу што је дошао на отворење ИКЕЕ да би након тога улетјели унутра и задовољили се купљеном четком за рибање WC шкољке или шареном мувалицом , али ето били смо виђени у прозору ТВ- кутије…
Иста ситуација је у Хрватској гдје власт својом бахатошћу и, не неспособношћу, већ жељом ради на прављењу сиротиње и не покушава уопће да спријечи егзодус младости из земље… Агрокор нам је свима постао утег који нас полако и подмукло потапа. Али народ од своје прозирне фолије повијести више не види ведрију будућност јер кроз пуно слојева поглед не допире далеко. Како смо допустили толику еутаназију свијести?
Србију ММФ представља као најсиромашнију земљу у регији, а Хрватску као најсиромашнију земљу ЕУ. Али зато су нам политичари достојни конкуренти не еуропској већ свјетској политичкој “креми” или елити ( како год већ хоћете; мислим по маркираним брендовима на њима). А унутар зидина не творница већ казамата радничка класа поробљена у застарјелој опреми која служи као некаква заштита на раду чека милостињу свог израбљивача. Е мој народе, да те могу ишамарати како би те дозвао к свијести; али душа ми се распада јер те не могу загрлити. Што то чинимо данас не себи већ и нашој нерођеној дјеци која чим први пута заплачу дугују 10 000 евра? До кад ћемо вршити рекет над нама самима. Свијет нам продаје фолију којом ће нас угушити, а ми мислимо да славимо побједе… КАПИТУЛИРАЛИ СМО, али ако нам је остало мрвица свијести морамо сачувати част и образ те покушати поправити будућност, а невине жртве које су узеле наше илузије никако не смијемо заборавити.
Славонски Бећар, Народни фронт