РНП-Ф : Шта значи бити лош марксиста?

Међутим, да би генерација пролетера у друштву видео игрица, ријалити програма и образовања литературом из трафике уопште успела да се отргне успостављеној хегемонији, а њена револуционарна оштрица успела да придобије подршку маса, она мора “стајати на раменима дивова” и акумулирати знање и искуство наших претходника, увидети њихова достигнућа и грешке, и наравно студирати промене у политичкој, економској и културној еволуцији у националним и светским условима. Дакле, ако којим случајем умемо боље од наших претходника, онда је то управо зато што су нам они дали одскочну даску, а не зато што смо измислили топлу воду.
Значи веровати у идеју комунизма а радити против ње. Махир Чајан је, нпр. такве другове називао “марксолозима”. На Балкану се, након скоро 3 деценије сатанизовања СФРЈ, нова левица по дифолту дистанцира од бившег уређења, упорно упирући ка грешкама наших претходника, а занемарујући њихова достигнућа, врло често бранећи идеју комунизма (односно мислећи да бране идеју комунизма) ставом: “Е, али то нису били прави комунисти”.
На нама је само да поверујемо да ће другови без дана илегалног рада, робије, мучења, страдања у рату, напора у изградњи разрушене земље и великих економских и социјалних достигнућа упркос силним тешкоћама, да ће нам ти другови показати шта је “прави комунизам” једном када дођу на власт. Они, дакле, тврде да знају и умеју боље, само им треба пружити шансу. Међутим, да би генерација пролетера у друштву видео игрица, ријалити програма и образовања литературом из трафике уопште успела да се отргне успостављеној хегемонији, а њена револуционарна оштрица успела да придобије подршку маса (а свака критика има тежину само онолико колико нека организација има заступљеност у масама), она мора “стајати на раменима дивова” и акумулирати знање и искуство наших претходника, увидети њихова достигнућа и грешке, и наравно студирати промене у политичкој, економској и културној еволуцији у националним и светским условима. Дакле, ако којим случајем умемо боље од наших претходника, онда је то управо зато што су нам они дали одскочну даску, а не зато што смо измислили топлу воду.
Погледајмо сада како изгледа лош марксизам у пракси, на примеру две изјаве Владе Дапчевића, а оцену нека да (као што само и може дати) историјска пракса:
“Дошао сам из Белгије… да помогнем коалицији на чијем је челу Мило Ђукановић јер једина у садашњој ситуацији она својом политиком може спасити Црну Гору, обезбедити демократију у Црној Гори и отворити је према свету, који ће доћи овде да уложи паре.”
– Ову изјаву не треба дуже коментарисати, јер је јасно и изразито реакционарна, а тачно двадесет година касније (изјава је дата 1998.) видимо да је “свет који је дошао и уложио паре” заправо НАТО. Као што се и данас често дешава у пракси, империјализам увек може рачунати на подршку лоших марксиста.
“Социјализам је, као друштвени систем, неминован и независан од људске воље развитак друштва. Мануфактура и парна машина су уништиле феудализам, микропроцесори, аутоматика и роботика ће уништити капитализам. На бази приватног и профита они не могу владати са овом новом технологијом. Број незапослених се стално повећава, сада их је у Европи 25 милиона, за 2-3 године биће их 50 милиона, а онда долазе раднички бунтови и револуције.”
– Овде можемо указати на несрећу која човека задеси када не доживљава марксизам као вечно растућу теорију и остане на архаичним позицијама, па понавља ставове историјског марксизма из 19. века, верујући да су и даље на снази. Иначе, број незапослених у ЕУ, двадесет година касније, смањен је са тадашњих 25 милиона на данашњих 18 милиона (у ту цифру улази и преко два милиона избеглица са других континената). Чуда чине ти империјалистички екстрапрофити, зар не?
Завршимо ово кратко излагање саветом омладини да се не стиди своје прошлости и да не посеже за извлачењем из нафталина лоших марксиста чија су практична достигнућа… па оваква каква су, а да притом одбацује она објективна на пољима радничких права, женских права, антиимперијализма и развоја социјалистичке науке. Или нека друг Лењин то објасни својим речима:
“Када би се изучавање комунизма састојало само у стицању онога што је изложено у комунистичким делима, књигама и брошурама, онда бисмо исувише лако могли добити доктринаре и хвалисавце, а то би нам редовно причињавало штету и губитак, јер ти људи, научивши и прочитавши оно што је изложено у комунистичким књигама и брошурама, не би били кадри да сва та знања повежу и не би умели да раде онако као што то комунизам стварно захтева.”
Фото: Јасно и гласно, један од најбољих марксиста од Вардара па до Триглава, уз све грешке и пропусте, па понекад и политку којој бисмо се отворено супротставили.
Револуционарна народна партија – Фронт