Лун – краљ поноћи

“Лун, краљ поноћи” је серија рото-романа које је писао Митар Милошевић (1924-1995), човек који је живео у Новом Саду, али роман објављивао под псеудонимом Фредерик Ештон. Романи су излазили у периоду од 1959. до средине 90-тих, малтене до пишчеве смрти. Занимљиво је да је јавност тек 70-тих сазнала право име аутора овог серијала који је у бившој СФРЈ имао култни статус. (романи о Луну продати су укупно у 10 милиона примерака)
У “Луну” се мешају акција, шпијунажа, фантастика и трилер са елементима еротике.
Главни лик, Лун (Дејвид Сикерт) је човек кога је као дечака одгајила организована криминална група. са намером да од сирочета створи савршеног криминалца. Када је сазнао да су му ментори убили оца, Лун им се свети и посвећује живот борби против злочина.
Обзиром да Лун живи у Лондону и обзиром на време у коме је излазио, огромне су паралеле између њега и Џејмса Бонда, али с једном разликом. Идеолошки, он је левичар и антипод је Бонду. Бори се против владара из сенке, организованог криминала и тајних служби које су у спрези са крупним капиталом (Скотланд Јард, МИ6, ФБИ, ЦИА). Управо због тога што су проценили да је идеологија главног јунака прокомунистичка, италијани су у последњем моменту одустали од издавања овог серијала.
Романи о “Луну” познати су и по својој маштовитости на плану развоја и коришћења науке и технологије, тако да су неке идеје и мотиви код Бонда виђени много касније. Милошевић се приликом писања увек консултовао да домаћим научницима о најмодернијим токовима у разним областима.
Постоји прича да је као инспирација за Џејмса Бонда послужио лик Душка Попова, Србина који је као шпијун радио за британску тајну службу. Штета што се као народ пре поносимо овим податком, а не тиме што је из пера нашег писца, створена домаћа, другачија верзија овог супер-јунака. Kao да је и то парадигма духовне и сваке друге провинцијализације, коју смо пригрлили у последњих четврт века.