Левица, свест, запад и Србија (и Октобарска Револуција)

Колико сте пута чули изјаву: ,,Левица је у очајном стању, слаба је и не знају ништа друго него само да се свађају између себе”. Ево мог кратког одговора на то (адаптирано са фејсбук коментара у групи Народни Фронт):

Није баш истина да се левичари највише свађају међу собом. Има и тога додуше јер су неки изгубили главу и не знају шта друго. Али никако не сви. И није свако неслагање ,,свађа”. Различитости постоје и то је у реду. Постојале су и у Русији 1917. па то није спречило револуцију. Није у томе проблем него у времену у којем смо – а то је ових пар деценија од како је наступио ,,крај историје”. Колико младих се родило и одрасло од тада а да нису ни видели ни чули ишта друго сем неолиберализма. Колико се оних одраслијих поколебало током 90-тих, након пада Берлинског зида, када је била проглашена ,,победа капитализма”…

Ми данас живимо у свету где влада једна једина идеологија. То скоро никад пре није постојало. Много је лакше било левици на западу током хладног рата, јер имали су пример (несавршен, али какав такав) да алтернатива постоји и да је могуће реализовати је. Данас ништа тако не постоји. Не можемо гледати на свет и на дешавања на њему, а да се не узму ове околности у обзир. Па зар није то основа левичарске идеологије – дијалектика?

Не може се левица кривити за општу ниску свест. Левица служи да усмери и поведе свест у правом правцу, али она не може да је створи. Околности стварају свест. Није се револуција десила у Русији зато што је левица била уједињена (није била), нити зато што су Бољшевици били јаки (нису били), него зато што су околности биле повољне. Ми морамо још да сачекамо на такве околности, бар на западу. А нажалост, околности се пресликавају и на Србију, иако је стање доста горе у Србији. Али левица је из истог разлога маргинализована. На изглед то је безнадежна ситуација, али само на изглед. Ствари могу да се промене за час. Зато морамо бити јако јасни шта мислимо под ,,левицом” и такође не смемо да нон-стоп очајавамо због стања левице. Што више ,,очајавамо” то је објективно стање очајније.

Ја сам, ето, уверења да и овог пута може да пукне на ,,најслабијој карики”, као и пре сто година…

Мира, Народни фронт