Габриела Васић: Положај родитеља који финансирају обавезно школовање своје деце

Након ове приватизације, неће ме зачудити да се и основне школе приватизују и да више неће постојати опште бесплатно образовање!

 

Прошла је уџбеничка грозница, али не и осећај намагарчености, који имају листом сви родитељи који имају децу  школског узраста! Сви родитељи школске деце су данас краве музаре политичког замешатељства СНС политике и њихових компањона у приватном издаваштву и у школском систему.

Положај у који су стављени родитељи који финансирају обавезно школовање своје деце је положај нехотичне жртве овог накарадног система који једнако колико не брине о социјалној политици, не брине ни о квалитету образовања, будућности својих грађана, привреди запошљавања, као ни о моделима дистрибуције уџбеника и не регулише хаос који постоји у овој сфери свакодневног живота, шта више, неодговорно учествује у томе и доприноси општем хаосу и изнуди новца од родитеља.

Данас су многи родитељи у ситуацији да мора да дигну кредит како би школовали своју децу, јер њихова примања нису довољна да могу да купе ни половне уџбенике, чије су цене неретко и изнад цена нових уџбеника у књижарама!

Сви који имају децу на школском узрасту, хватају се сваке године за главу кад дође септембар. Што због трошкова око куповине уџбеника, гужви у књижарама и на продајним пунктовима половних уџбеника, што због изгубљеног времена и нерава због неблаговременог неналажења потребних уџбеника на једном месту. Општи трошак енергије, ресурса и времена је обавезна клаузула у политици уџбеничке грознице у Србији! Набавка уџбеника је напорна а некад и маратонска дисциплина, која подразумева ловачке стратегије, стрпљење и издржљивост, километражу, посено у великим градовима као што је Београд. Обијање прагова књижара различитих издавача, обилажење тезги са половним уџбеницима, тегљење уџбеника, куповина застерелих половних уџбеника траженог издавача, замена, размена, бацање уџбеника. Данас, не можеш више никоме ни да поклониш уџбенике, неће их ни прерподавци, јер се стално изумевају нови уџбеници али и издавачи. Неколико безначајних измена у редоследу лекција или ставки у програму, а по налогу Министарства Просвете, довољно је да направе екстра трошак родитељима, јер таква је “политика образовања” у Србији! Та политика каже да ученици и њихови родитељи мора да издржавају издавачке куће, али не само њих! Ако сте помислили да половне уџбенике своје деце продате препродавцима, и мало смањите трошкове за актуелну куповину књига, грдно сте се преварили. Нису откупљива или ако су уџбеници које су родитељи теглили до продајних тезги половних уџбеника интересантни препродавцима, онда су уцењен да их продају и за по 10 и више пута нижој цени! Лично сам била присутна на тезги кад је трговац половних уџбеника нудио мајци целих 700,00 дин. за 11 уџбеника из 7. и 8. разреда, а да родитељ који данас треба да купи све књиге за те разреде, мора да одвоји од 15.000,00 до 17.000,00 дин.! Исти тај трговац продаваће их по минимум 500,00 дин. по комаду (6000,00 дин. ће инкасирати – 700,00 дин., 6.300,00 нето, а неретко и 2 до 3 пута више!), а ако је “поштен”, неретко се “нашале” са родитељима и траже за полован уџеник и по 1.800,00 дин., под изговором да су распродата издања, док рецимо исти такав, али нов уџбеник, кошта у Заводу за издавање уџбеника свега 750,00 дин. и може се купити, без проблема! Ретки су трговци који нуде у размену 3 уџбеника за 1. полован, и то ако родитељ има среће да тим уџбеницима није “прошла мода”, па се и даље користе у школама јер у српским школском систему, сваке године се роје нека нова правила, неки нови издавачи, неки нови уџбеници! Све то производи пуно нервозе на све стране, огромне и неизбежне издатке, који дођу тик после годишњег одмора, као со на рану породичног буџета. Родитељи који имају више деце, не могу да купљене уџбенике старијег детета оставе млађем, у наслеђе. А дете у школу без удбженика, не може, морају се куповати нови, јер “стари” нису више добри, иако имају безначајне измене у тексту уџбеника!

Сви су у Србији равноправни кад је у питању трошак око куповине уџбеника, и они са 15.000,00 прихода и они са 150.000,00 и више. Ту су једнаки пред “богом” немилосрдног образовног система. А држава се повукла из пројекта бесплатних уџбеника за основце! Није исплативо кад је бесплатно! Сви треба да плате, то је нова СНС образовно финансијска политика. Ако је 90% привреде у Србији уништено, барем се уџбеници у Србији сигуран производ и увек ће се производити! А држава мора да заради, попуни рупе у буџету којим храни своју свиту ботова и послушника и чију лојалност плаћа нашим новцем Светској банци и ММФ код које смо све боље рангирани по задужењу, од кад је Вучић ступио да суверено уништава Српски привреду. Нема зезања код Вучића! Образовање мора да истера сваку пару из џепа родитеља! То је патриотски чин! Сутра то што ће добар део те деце која су се школована о трошку државе и завршила највише школе, гледати да главом без обзира побегну из српског утопије, није премијерова брига, јер њега све то као ни јавни трошак који је он унапредио не занима, већ искључиво даље осиромашавање Србије и српског грађана! Како што боље задужити Србију, радно способне и неспособне, све који ишта имају, њима отети, о томе брине наш врли Премијер Вучић, јер то је та политика “напредних”. Они неодговорно зуре у будућност, о туђем трошку!

Ништа није као у доба када су данашњи родитељи били ученици и када су се уџбеници наслеђивали из године у годину и када се знало за два, три државна предузећа која су штампала уџбенике. Али, дошла је српски капиталистичка “маца на вратанца” и тзв. транзиција је омогућила срамну приватизација државних предузећа, и тржиште су преплавили нови издавачи школских уџбеника, а сваке године их је све више. Сад би наш Премијер рекао да наша привреда је у успону а БДП цвета! Али, како? Шта није још увек приватизовано, биће уништено и то ни мање, ни више, него уз свесрдну помоћ Министарства просвете! Сектор издаваштва се одавно приватизовао. Са њим су се приватизовале и јавне набавке, али са СНС политиком, изгледа се приватизовало и Министарство Просвете. Ова државна институција прописује дозволе издавачима за штампу уџбеника и поставља се као монополиста и ради у интересу политичко тајкунске братије, а сада је у плану и гашење јединог преосталог државног предузећа за штампу и дистрибуцију уџбеника, а најстаријег међу издавачима школских књига, Завода за уџбенике. Ова фирма са најдужом традицијом у штампи уџбеника и са вероватно најбољим кадром у издаваштву истих у Србији, није добила “лиценцу” за рад, тј. Њена издања нису добила одобрење од Министарства просвете да могу да уђу у наставни план и програм за 2016/17 . год.! Тако да и ако помислите да продате уџбенике овог издавача препродавцима половних уџбеника, они то неће прихватити, можете их или спалити, или сачувати као меморабилију времена хаоса које је донела транизиције а унапредила га политика СНС-а.

И врапци на грани знају да је корупција у Србији у свим порама друштва дубоко огрезла, па и у школама, па и у издаваштву. Агенти издавачких кућа долазе у основне школе и директорима нуде мито у виду технолошких “гаџета”, телефона, рачунара или конкретан проценат у “деал-у” за дистрибуцију уџбеника њихове фирме, и по систему “ко да више”, директори се опредељују за издавачке куће. То је јавна тајна! Чак су и школе почеле да дилују књиге ученицима, иако нису регистроване за трговину, без фискалног рачуна, као посредник који је добио рабат од издавачке куће, и загарантовао издавачу пласман његових издања, на основу броја студената школе. Постоје школе које у књижарама са уџбеницима за стране језике, откупе сва издања из књижаре и онда (као) чине уступак презаузетим родитељима, и продају им и тај уџбеник, уз уџбенике осталих добављача. Од наставног кадра из основне школе коју похађа мој син, трећак, сазнала сам да Завод за уџбенике никад није слао своје “агенте” у њихову школу да лобирају код директора да се њихови уџбеници узму за наставни програм. Није им падало на памет да мора да се укључе у ову крокодилску утакмицу отимачине тржишта! Вероватно су били инертни, несхватајући “дух времена”, верујући да је традиција нека гаранција квалитета и да ће се новопечени директори сећати времена када су само учили из ових уџбеника, јер су у време када су се они школовали, то били главни и квалитетни уџбеници на тржишту ?! Али не, они су изгубили утакмицу у прљавој привтизацији јавног образовања у којем ти политички постављени кадрови владајуће странке, не раде у јавном интересу, него у интересу приватних издавача уџбеника, од који су неки и у крвном сродству са највишим политичким личностима у Србији! Ако нисте приметили, запазите колико уџеника из школског комплета вашег детета је у издању издавачке куће “Клетт” ?!

Неко ће можда рећи да су нови уџбеници нових издавача лепше дизајнирани, привлачнији ученицима, прилагођени новом духу времена визуелне потрошње слика? Иако имам колеге које раде као илустратори неких уџбеника, и чији рад поштујем, не бих се сложила да су графички дизајн, симпатичне илустрације и визуелни садржај, пресудни за квалитет доброг уџбеника. Они никако не могу да буду замена за штур, често идеолошки проблематичан текст (историја, књижевност), а мноштво издавача и “отворено” тржиште, не значе нужно и квалитет, посебно кад имамо у виду да Министарство просвете прописује програм који одражава ставове политичке странке на власти. Нећу да неко помисли да сам ретро или носталгичар за прохујалим временима и добом “титоизма”, али целу ову папазјанију око уџбеничке политике, доживљавам као једну велику системску превару, која није постојала у време када сам се ја школовала и када је образовање било у интересу студената и јавна ствар, иако далеко од тога да је било идеолошки неутрално и исправно. Ипак није било прљави бизнис! Данас то је лукративан бизнис који воде политичке елите у спрези са приватним капиталом и на мала врата уводе приватизацију образовања, избацивањем највеће издавачке куће из нефер образовне утакмице, јер изгледа да ту кућу воде још увек непоткупљиви стручњаци ?! Након ове приватизације, неће ме зачудити да се и основне школе приватизују и да више неће постојати опште бесплатно образовање! А о карактеру и квалитету образовања у Србији, писаћу вам неки други пут.

преузето са

https://recooking.wordpress.com